Zvezda prejaka kada se uozbilji: I pehar Kupa će pustiti koren na Marakani

Trofej za prvaka države posle osam godina traži stanarsko pravo na Marakani, a njegovim putem kreće i pehar za pobednika Kupa Srbije, koji će petu sezonu zaredom boraviti na stadionu Crvene zvezde.

Copy Loznica – paste Zaječar. Drugi grad, ali isti rivali kao pre godinu dana i isti ishod. Crvena zvezda je pobedila Vojvodinu u finalu Kupa Srbije i petu sezonu zaredom okitila se duplom krunom, a ukupno 29. put peharom za osvajača najmasovnijeg takmičenja – 3:0 (1:0).

Ovog puta Vojvodina je pružila jači otpor nego prošlog maja, duže se držala u igri, iako je od 24. minuta imala gol zaostatka. U drugom poluvremena je bilo perioda kada se više igralo na polovini Crvene zvezde, ipak, Novosađani do kraja nisu uspeli da istinski zaprete, da stvorie neku veliku šansu kojom bi poljuljali šampiona. Ispada da su Lale svoje „pravo“ za iznenađenje protiv Beograđana iskoristile nedavno na Marakani, kada su maltene bez velike prilike za gol došle do boda. Drugi put u kratko vreme isto im nije pošlo za nogom.

Zvezda je ozbiljnije shvatila finiš ovog puta, mnogo je veći i ulog bio na talonu, čekala je šansu da „zaključa“ utakmicu, na kraju je i dočekala. Pokazalo se još jednom da su crveno-beli kada se uozbilje, a dosta su ležerno igrali finiš Mozzart Bet Superlige, dosta iznad konkurencije u domaćoj ligi.

Sve kada se sabere, bila je to utakmica sa malo uzbuđenja na terenu, mnogo više na tribinama, odakle su sipale baklje, petarde, dimovi, poneka flaša... Bilo je brdo prekida, koji su prekidali i ono ritma što je utakmica imala.

Nepun minut utakmice je prošao kada je Đurić tukao posle kornera pored okvira gola Vojvodine i onda – mrtvo more. Dobrih dvadesetak minuta gotovo ništa vredno pomena se nije dešavalo na terenu, a onda, što bi se reklo: pravo niotkud, Crvena zvezda je povela. Maksimović do Duartea, koji je iz dva pokušaja pogodio Rosićevu mrežu.

Tek posle toga utakmica se razvila, ali je Zvezda više pretila, u 32. minutu Milosavljević je pogodio prečku posle kornera, Rosić je uspeo toliko da skrene loptu da udari u okvir gola umesto u mrežu. Imao je Duarte šansu i koji minut posle toga, dok je Vojvodina prvi udarac na gol uputila tek u 35. minutu i to sa taman nekih 35 metara, ali je lopta koju je poslao Petrović završila u Glazerovim rukavicama. Pred sam kraj poluvremena Romanić je iz okreta tukao pored gola.

Mladi Dragan Kokanović koji danas nije “morao” da bude starter, jer bonus pravilo ne važi u Kupu, uneo je kvalitet više u igru Vojvodine, dva puta je fino zapretio udarcima izvan šesnaesterca. Pokušao je novosadski tim sa pritiskom, imao je inicijativu u dobrom delu drugog poluvremena, ipak, nedostajao je završni pas, neki konkretniji potez koji bi Glazera stavio na muke.

Imala je Zvezda problem u drugih 45 minuta da organizuje igru, da stvori šansu, međutim, veliko iskustvo jakih utakmica uticalo je da crveno-beli i tako nepovezani u napadu drže uzde utakmice i čekaju da im se otvori negde prolaz. Na kraju je sevnula desnica Milsona Mendeša, koji je šutem iznenadio i odbranu i golmana Vojvodine i spakovao trofej Kupa Srbije da se vrati tamo odakle je krenuo za Zaječar – na Marakanu. Majstorija Aleksandra Kataija na kraju stavila je tačku na utakmicu, udarila pečat na pozivnicu u reprezentaciju Srbije i to taman pred očima selektora Dragana Stojkovića u Zaječaru.

FINALE KUPA SRBIJE

VOJVODINA – CRVENA ZVEZDA 0:3 (0:1)
/Duarte 22, Milson 90+5, Katai 90+13/

Zaječar
Stadion: Kraljevica
Sudija: Pavle Ilić
Crveni karton: Sinčendže u 90+11 (Vojvodina)

• VOJVODINA (4-3-3): Rosić – Butean, Korać, Sičendže, Baros (od 86. L. Nikolić) – Medojević, Petrović, Savićević (od 46. Kokanović) – U. Nikolić (od 46. Veličković), Romanić (od 77. Depu), Bamidele (od 86. Vukanović).

CRVENA ZVEZDA (4-2-3-1): Glazer – Seol, Milosavljević, Đurić, Anan (od 58. Rodić) – Krunić, Elšnik – Maksimović (od 69. Katai), Ivanić (od 90+9 Kanga), Duarte (od 69. Milson) – Endijaje.