ZVEZDA – OCENE SEZONE: Dejo skinuo kapu pred Kataijem, ali najbolji je – Ivanić! Stanković napravio samo jednu grešku

MILAN BORJAN 8  - Reprezentativac Kanade je profesionalni golman, ali se tokom ove sezone i na terenu i u slobodno vreme bavio čarobnjaštvom. Amajlija jednog lepog vremena za Crvenu zvezdu, stub evropske priče i čovek koji je sposoban da svake godine ulepšava sopstvena umetnička dela vanserijskih odbrana. Period bez greha, jer su ga i u kritičnim situacijama pokrivali saigrači (kao u finalu Kupa), ili je kao protiv Milana u Beogradu imao pomoć VAR. Ostalo – za antologiju. Evropski standard zadržao je u dve ključne utakmice proleća protiv Partizana, kada je stigao da odbrani zicer Sumi i podseti na Kopenhagen u penal seriji. Da je rođen u nekom drugom vremenu, kada je Zvezda bila u ravni sa najvećim evropskim klubovima, bio bi legitiman kandidat za jednog od najboljih čuvara mreže u istoriji. Karakter Spartanca, gen vođe, umetnost branjenja na instinkt i prirodan talenat... Sve je to Milan Borjan. Primio više golova tokom proleća, ali je to donekle i normalno.

ZORAN POPOVIĆ 6,5 – Zaslužio je i više od prelazne ocene, iako nije mnogo vremena proveo na terenu. Očigledno je da Borjanu nekadašnji golman Voždovca prija kao alternativa i tera ga da stalno bude na maksimumu. U nekoj drugoj eri, koja ne podrazumeva kapitena Borjana, bio bi neprikosnoven broj jedan. Najbolji rezervni čuvar mreže u Srbiji, a možda i šire. Čak i kada je na golu Dejan Stanković dobija opciju više, s obzirom da je Popović odličan u igri sa nogama i sposoban je da kreira iz poslednje linije. Veliko je pitanje hoće li ostati.

MARKO ĆOPIĆ – Golman omladinskog tima, rođen 2003. godine, dobio je šansu da trenira sa prvim timom i kupi znanje od Borjana i Popovića. Čeka ga tek pravi susret sa profesionalnim fudbalom i seniorima. Pamtiće ovu godinu po mečevima koje je proveo na klupi i proslavama.

MILAN GAJIĆ 6,5 – Veliki skok u karijeri napravio je novopečeni reprezentativac Srbije. Pokušao je Dejan Stanković da ga oslobodi stega prošlih vremena, ne oročavajući mu šansu rotacijama. I uspeo je da ga ofanzivno namesti, o čemu svedoči preko 40 odigranih utakmica, osam asistencija i dva gola. Međutim, daleko je Milan Gajić od planiranog pika u Zvezdinom dresu, čak se tokom evropskih kvalifikacija činilo da Dejan Stanković pokušava uzaludan posao. Napravljen je pomak u defanzivi, ali moraće na tom segmentu da nastavi da napreduje Milan Gajić i ne čini grehove, nalik onom u prvenstvenom okršaju sa Partizanom. Samo u tom slučaju moći će da se nada karijeri na nivou reprezentativnog potencijala.

MARKO GOBELJIĆ 6 – Protiv Partizana jesenas – stativa. U sudaru sa Gentom – opet stativa. Na gostovanju Milanu – tragedija. Iza iskusnog Kraljevčanina je vrlo teška sezona, koju je završio skandaloznim potezom posle finala kupa. Kao da je osetio da je pod sumnjom u trenerskim zamislima Dejana Stankovića i nemirnih misli igrao najvažnije utakmice u sezoni. Zato mu je za dlaku bežao status jednog od junaka nekog od velikih mečeva. Mnogo je bio opasniji pred suparničkim golom u eri Vladana Milojevića, ali je u ovoj takmičarskoj godini brzo izgubio status startera. I pored svega dao je ozbiljan doprinos odličnim rezultatima na sva tri fronta.

Miloš Degenek (©Starsport)

MILOŠ DEGENEK 7 – Možda je to samo subjektivan osećaj autora teksta, ali nekako se čini da je javnost, pa i pojedinci sa Marakane, nepravedni prema momku iz Knina. Jer reprezentativac Australije nikada nije „izdao“ Crvenu zvezdu i trenera Dejana Stankovića. A igrao je, primera radi, levog beka u Tirani kada su svi u Ljutice Bogdana bili pod pritiskom moranja. Visok nivo partija zadržao je u Evropi, gde je njegova forma kulminirala na travi San Sira, kada nije izgubio duel sa Leaom, Rebićem i Ibrahimovićem. Imao je problema samo na mečevima kada je morao da kreira iz poslednje linije i tako ispoštuje zahtev Dejana Stankovića. Da ga Sadik nije zalomio u junu prošle godine, njegov bilans u Zvezdinom dresu bio bi na nivou Borjanovog. Kada gori Miloš Degenek ne oscilira, nego iznosi utakmicu. I on je jedan od onih koji se, vrlo verovatno, oprostio sa duplom krunom.

NEMANJA MILUNOVIĆ 7,5 – Tačno je da ima 32 godine i da neće moći još dugo da ponavlja ovakve sezone. Ali njegov ostanak obezbedio bi bar kratkoročne mirne snove Dejanu Stankoviću i armiji navijača. Dok temperamentni stručnjak nije seo na klupu crveno-belih, niko nije mogao da pretpostavi kakvim tehničkim mogućnostima raspolaže visoki Čačanin. Dodatni časovi na treninzima doprineli su da Milunović bude Zvezdin plejmejker iz poslednje linije i tako podstiče brutalnu ofanzivnu igru osvajača duple krune. Ostalo je poznato. Najbolja sezona u karijeri i „ramosovska“ crta pred protivničkim golom. Bio je prva meta i na prekidima, postigao šest golova od koji će se onaj u Gentu najduže pamtiti. Šteta što je propustio duel u Milanu, ali i bez toga jedan od igrača sezone. Konstantan, stabilan i u vazduhu gotovo nepobediv. Takve partije očekivale su se od prvog dana boravka u Beogradu.

RADOVAN PANKOV 6,5 – Da je Dejan Stanković za novinarskom tastaturom ova ocena bi bila znatno viša. Toliko o tome koliko poverenje ima bivši kapiten Vojvodine kod stručnog štaba Crvene zvezde. Ozbiljno se opekao nekoliko puta, ali ga očajna partija u beogradskom meču protiv Milana nije izbacila iz koloseka i uvela u igračku depresiju. Brzo se digao, čak na San Siru bio više nego solidan. U finišu sezone bio nezamenljiv partner Nemanji Milunoviću. Očigledno je da će Dejan Stanković nastaviti da ga koristi kao člana rotacije.

STRAHINJA ERAKOVIĆ 6 – Propustio je praktično drugi deo sezone zbog teške povrede metatarzalne kosti na zaleđenom terenu u Nišu. Ta nesreća ga je odvojila od bržeg sazrevanja, jer bi imao ozbiljan prostor usled statusa bonus igrača. Pamtiće se greška u prvom večitom derbiju, ali će mladi štoper imati sve preduslove da u novoj takmičarskoj godini raširi krila. I postane uzdanica tima. Pored Dragovića, Pankova i potencijalno Milunovića morao bi jako brzo da napreduje.

Milan Rodić (©Starsport)

MILAN RODIĆ 7 – Primer pravog klupskog vojnika koji malo priča, još manje gestikulira, ali radi. Mnogo radi. Sezonu je odigrao bez prave alternative, o čemu ste čitali broje tekstove na portalu MOZZART Sport. Morao je da se pojavljuje na terenu i kada mu je rezervoar bio u crvenom, ali je zaslužio dubok naklon odgovornih sa Marakane. Bilo je u njegovim izdanjima i melanholije, ravnodušnosti, čak i vidljivog zasićenja. Ali kada je bilo puno naboja – skoro bez greške. Doktorski odigrao finale kupa, minus je bespotreban crveni kartoni protiv Milana. Najbolji asistent od defanzivaca sa četiri uspešna proigravanja. Činio je neuhvatljiv trougao na levoj strani, zajedno sa Ivanićem i Kataijem. Kada jednog dana bude otišao sa Marakane, biće etalon uspešnosti jednog levog beka.

SEKU SANOGO 7 – Samo mu je malo racionalnosti bilo potrebno da stane uz bok najboljim igračima sezone. Povremeno deluje kao lutajuća opasnost na terenu, sposobna da direktnog rivala pošalje na višemesečno odsustvo. Kao, primera radi, Docića iz Čukaričkog. Ali sve što je naučio tokom vojevanja na terenima širom Evrope, Sanogo je implementirao u sastav Dejana Stankovića. Nivo njegove igre mogao bi da bude ključan faktor u letnjim kvalifikacijama, jer kada pravilo koristi snagu i motoriku, on je ključna karika stabilnosti. Kao u Milanu. On tamo nije igrao fudbal, već se igrao fudbala do te mere da je jakim ramenima otresao Zlatana Ibrahimovića kao nekakvog tinejdžera. Ono što je demonstrirao na travi San Sira iskusni zadnji vezni je teško ponovljivo. Kao osmak protiv nejakih petaka. Baš takav je bio u još nekim mečevima Seku Sanogo.

RIČARD ODADA – Čeka ga pozajmica. Nije ubedio Dejana Stankovića da može da bude važan šraf na sredini terena. Dobio šansu na samo jednoj utakmici i množio greške i pogrešne pasove. Kenijac će uskoro da dobije srpski pasoš.

NJEGOŠ PETROVIĆ 6,5 – Odigrao sezonu pod strahovitim opterećenjem i bezgraničnim strahom od greške. Stalno u grču koji se osećao do poslednjih redova tribina u Ljutice Bogdana. Ali u takvom neprirodnom stavu uspeo je da postigne jedan od najzanačajnijih golova u sezoni protiv Genta... Verovatno će u nekom klubu, koji nema glad ka trofejima i stalnim pobedama izgledati bolje. U prvenstvu slabo koristi šut, ali je imao i ozbiljnih svetlih trenutaka. Kao u Beogradu kada je na trku i urođeno ubrzanje stizao Tea Ernandeza. Na Marakani smatraju da će ga ta moderna referenca i prodati.

SLAVOLJUB SRNIĆ 6 – Došao na polusezoni kako bi bio adut sa klupe i kako bi njegove polivalentne mogućnosti iskoristio Dejan Stanković. Ulazio uglavnom kada je trebalo čuvati rezultat i dao doprinos. Igrao i po boku i u veznom redu. Izostali su golovi i asistencije.

Gelor Kanga (©Starsport)

GELOR KANGA 7 – Nedostajala je bar jedna bomba, nalik onima protiv Krasnodara ili Sparte, da utisak o učinku reprezentativca Gabona bude mnogo povoljniji. Ali disciplinovanje od strane Dejana Stankovića, tokom gostovanja Liberecu i na zimskim pripremama, dalo je ozbiljan rezultat, pošto Kanga nije težio samoisticanju i velikim taktičkim propustima. Bilo je utakmica kada je veštim menjanjem strane i pasovima sa trećom dimenzijom razigrao kompletan tim. Lepo odigrao dvomeč protiv Milana, nepogrešivo izvodio penale. Pojedine mečeve u našoj ligi odigrao peške i zabeležio osam asistencija. Od njega će se u narednom periodu tražiti samo jedno – kontinuitet kulture ponašanja i dobrih igara. Može Kanga sve to, samo je pitanje da li hoće.

MIRKO IVANIĆ 8,5 – Igrač sezone kada je u pitanju Crvena zvezda, verovatno i kompletan srpski fudbal. Brojni igrači sa obe strane Topčiderskog brda su imali sjajna evropska izdanja, ali niko nikada nije pravio razliku kao Ivanić na San Siru. To je bilo majstorstvo i talenat prošarano sa bezobrazlukom kao u situaciji kada je u prijemu „tutnuo“ loptu kroz noge reprezentativcu Italije Kalabriji. I da je tu stao Mirko Ivanić bi zaslužio sve pohvale. Ali nije. Dejan Stanković je uspeo da mu skine odelo ravnodušnosti i jednog vida sportske depresije. Učinio ga je igračem bez koga se nije moglo. Na svakom meču je napadao gol brzo i direktno, jurišao da igra i situacije „jedan na tri“. Delovalo je povremeno da je rođen sa loptom i da mu samopouzdanje izlazi kroz uši (toliko ga je imao). Postigao 21 gol, upisao 11 asistencija i rešio derbi. Skoro da nije moglo bolje.

VELJKO NIKOLIĆ 6,5 – Javnost je očekivala više, stručni štab Dejana Stankovića je dobio ono što je tražio možda i više. Jedan od saradnika Zvezdinog stratega nam je u „off razgovoru“ istakao da statistika i činjenica da je Nikolić treći najbolji mladi „paser“ u Evropi, ne mogu da dočaraju njegov doprinos u igri. I pozvao se na to da Nikolić pametnim dodavanjima utiče da Zvezda igra stalno u poslednjoj trećini terena. Činjenica je i da je fizički nadošao i da se stabilizovao u poslednjih šest meseci. I da će njegov izostanak ostaviti rupu u Zvezdinom veznom redu, obzirom da je odigrao čak 49 utakmica (najviše od svih). Nekako sa strane deluje da će tek sa 26. kada još bude ojačao biti na visokom evropskom nivou. Zvezda ne može toliko da ga čeka, na njenu veliku žalost. Najbolji bonus igrač, kome je nedostajao samo pečat velikog meča. Promašio dve kolosalne prilike protiv Partizana.

ŽELJKO GAVRIĆ 6,5 – Statistika je tu, osam postignutih golova, i tri asistencije. Možda i zbog toga pola ocene više, ali je u poslednjih šest meseci mladi reprezentativac Srbije izgubio status kod Dejana Stankovića. Ili ga nije ubedio da može u kontinuitetu da se ponavlja. Nešto je tu očigledno nedostajalo. Možemo samo da nagađamo da se radi o igri u defanzivi, ili ne baš dobrom traženju dubine bez lopte. Prvi kandidat da napusti Crvenu zvezdu, jer će u nekoj sredini bez manje presije moći da igra mirnije. Nije mu na ruku išlo ni dovođenje Kataija i sposobnost Mirka Ivanića da igra na levom krilu. Pojela ga je konkurencija za mečeve velike važnosti.

Aleksandar Katai (©Starsport)

ALEKSANDAR KATAI 8 – Umesto naše konstatacije možda je najbolje da opis sezone kreativca iz Srbobrana počnemo rečima Dejana Savićevića, izrečenim tokom razgovora u jubilarnom 30. rođendanu uspeha u Bariju.

„Onaj mali Katai ti je ka ja. Ide direktno u gol. Vinta onu loptu odlično. Sve ih vinta. Šteta što je bio bolestan, Zvezda bi sa njim u punoj snazi vrlo verovatno izbačila Milan“, poručio je Genije.

I tu je kraj. Tačka. Navijači Crvene zvezde mogu da žale što zbog pandemije korona virusa nisu iz neposredne blizine gledali novi pravac u srpskom fudbalu – Kataizam. Napunio je oko prodorom protiv Libereca, golom u sudaru sa Gentom i zbog bolesti krvi – stao na tri meseca. To je ujedno najveći timski i lični ovosezonski maler. Ali i sa iznuđenom pauzom od tri meseca Katai je stigao do 17 golova i osam asistencija. Čak i u siromašnom finalu Kupa, operisanom od kreacije, delovao je kao da je došao sa nekog drugog stadiona. Uz doziranu minutažu može mnogo. Pitanje je hoćemo li ga gledati posle septembra u Beogradu.

ALEKSA VUKANOVIĆ 6,5 – Bio je specijalac Dejana Stankovića. Pokrivao je i levu stranu, i defanzivu i poziciju špica. Ugradio je sebe u ovogodišnje istorijske rezultate. Žrtvovao se za ekipu, izdržao i kada je nehotično, spletom okolnosti, gurnut u vatru. Stigao do brojke od 30 utakmica. Možda je pravo vreme za odlazak.

EL FARDU BEN 8 – Kao mačka. Kada god se priča o zasićenju i tome da je reprezentativac Komorskih Ostrva dotakao vrh u Ljutice Bogdana, on sve demantuje. Dobije novi fudbalski život visoke produkcije. Nije među tri najbolja Zvezdina driblera, nije ni među tri kada je reč o suvom talentu i tehnici. Nije veliki sprinter. Ali je igrač koji je uvek prisutan i od svake karakteristike ima dovoljno da bude upotrebljiv. Najbolji Zvezdin strelac u Evropi, ove sezone je zvanično postao klupska legenda kao najbolji strelac sa inostranim pasošem. Pik sezone doživeo na San Siru kada je vrlo lako mogao da postigne het-trik. Moćno oružje na prekidima. Ima i neku taliju, valjalo bi ga imati u kvalifikacijama.

AKSEL BAKAJOKO 5,5 – Imao je velikih problema sa aklimatizacijom. Malo toga je pokazao u onim mečevima kada je dobijao šansu osim sirove brzine. Kuburio i sa povredom, ali... Početak nije obećavajući, mada je ideja da bude od koristi u evropskim mečevima kada se Zvezda brani.

FILIPO FALKO 7 – Pravilo o ograničenom broju stranaca ga je sputalo da pokaže koliko može. A iz onog što se moglo zaključiti kada god je dobijao šansu može baš dosta. Kao i Kataija milina ga je gledati, pošto raspolaže sjajnom, primenljivom tehnikom. Ima sposobnost da se u prijemu oslobodi igrača. Postigao tri gola na sedam mečeva, pobio se muški u sudaru sa Milanom u Beogradu. Milionska investicija koja bi mogla da se isplati Crvenoj zvezdi. Moraće nekako Dejan Stanković da mu pronađe više minuta, na uštrb nekog drugog stranca. Jer igrače kao što je omaleni Italijan navijači Crvene zvezde prosto obožavaju. Na prvi dodir se vidi da kao da je rođen sa loptom.

DIJEGO FALČINELI 6,5 – Prvi deo sezone odličan, drugi – kritičan. Kao da je izgubio fokus i onu oštricu Stankovićevog ratnika iz perioda kada je Zvezda krčila put ka evropskom proleću. Na antalijskim pripremama je delovao nezaustavljivo i timski bezgrešno. I onda je počeo da traži ritam posle pauze izazvane lakšom povredom i virusom korona. Ima tu i do neizvesnosti, obzirom da je kao igrač Bolonje stigao na pozajmicu kako bi Stankoviću pomogao da bude konkurentan na sceni Starog kontinenta. Sezonu završio sa 13 golova što je pristojan učinak... Ali ostao je bez baruta i kvalitetnog doprinosa u finišu. Sve ukazuje da Crvena zvezda neće aktivirati otkupnu klauzulu od 1.000.000 evra i da se ubrzano radi na dovođenju njegove zamene.

MILAN PAVKOV 7 – Probuđena goropad. Možda ga je Dejan Stanković malo „jače“ zamolio, a možda je visoki špic rešio sam sa sobom da je vreme da zaboravi penzionerske dane sa profesionalnim ugovorom u Crvenoj zvezdi. Shvatio je da u fudbalu ne postoji juče, već samo sutra. I novo dokazivanje. Naznake njegovog preporoda viđene su još u Antaliji, potvrđeni su trzajem glavom protiv Milana. Stalno je bio opasan po gol, važan i kao starter i kao džoker. Na poslednjih pet susreta postigao isto toliko golova. Probudio emociju u sebi, što nije zanemarljivo i kupio sebi bolji status.

NIKOLA KRSTOVIĆ 6 – Postigao jedan gol u Superligi, i isto toliko u Kupu Srbije. Njegov „hajlajt“ sezone je penal serija protiv Partizana i onaj verbalni duel sa Vladimirom Stojkovićem. Možda mu je to produžilo život u Ljutice Bogdana, s obzirom da ga Stanković nije koristio. Jaka konkurencija uticala je da samo povremeno vidimo potencijal. Bio je solidan u Ivanjici i protiv Rada.

TRENER DEJAN STANKOVIĆ 8 – Dupla kruna posle 14 godina, proleće u Evropi, uz brojne rekorde i efikasan fudbal. Pa uz sve to i dvomeč protiv Milana i samo jedan poraz u 54 utakmice (i to u novembru). Teško da je mogao bolje nekadašnji vezista Lacija i Intera. Pokazao je ispravnost svoje odluke da se bavi trenerskim poslom. I to ozbiljno da se bavi. Crvena zvezda je sa Stankovićem bila i ofanzivna i energična i taktički „ulickana“, sposobna da na nekim detaljima i prekidima lomi utakmicu. Sklonio je sa sebe sumnjičave poglede, vešto eksploatišući motive i limite jednog tima. Probudio je i nekoliko igrača obolelih od sportske depresije. Kapa dole... Na Stankoviću je da sada drži sopstveni motiv i borbenu gotovost na gornjoj granici, i da to prenese na tim, jer je pokazao da zna da živi u takvim uslovima. Izgleda da će, bar po imenima, voditi jači tim i sa novim bonus igračima. Čeka ga novo uklapanje i rad na sitnicama, kao i kvalifikacije koje bi u perspektivi mogle da ga vinu u italijanski fudbal.

A greške? Pa bilo ih je samo u nijansama. Da je Zvezda prošla Omoniju bila bi ovo perfektna sezona.