Zvezda između Veljka Nikolića i Koste Nedeljkovića: Prva ponuda je verovatno najbolja…

Da postoji sprava koja savršeno izračunava pravi trenutak za prodaju, oslanjajući se na algoritam sa realnim potencijalom, godinama i kretanjima na evropskom tržištu, kreator te tehničke inovacije verovatno bi dobio "Nobelovu" nagradu za sport i tehnologiju. Mnogi klubovi su već počeli da koriste veštačku inteligenciju u odabiru pojačanja – poput španske Sevilje – dok se Crvena zvezda, kao i svi klubovi sa ovdašnjeg podneblja, oslanja na instinkt, osećaj i blagu kocku.

Govorimo o izlaznim transferima.

Crvena zvezda se ove zime jako vratila na tržište, prodavši robu za 18.800.000 evra, uz dva jaka transfera Koste Nedeljkovića u Aston Vilu (peti najveći transfer u istoriji kluba) i Jovana Mijatovića u Njujork Siti. Bio je to povod za ponovno podgrevanje decenijske priče o tome da li je izabran idealan trenutak. Ne zbog toga što Crvena zvezda ne može bez momaka rođenih 2005. godine, već mogućnosti da bi u budućnosti mogla više da zaradi od najnaprednijih pupoljaka iz omladinske škole. Posebno, što je veliki deo navijačkog korpusa jako osetljiv na decu kluba.

Jednako osetljiv, koliko su rigidni predstavnici stranih klubova koji dolaze da gledaju mečeve Crvene zvezde i ostalih srpskih klubova. Jer njih ne interesuje suvi kvalitet, već isključivo potencijal koji može da se oblikuje za top nivo fudbala. Mozzart Bet Superliga to nije.

Pod pretpostavkom da Kosta Nedeljković bude na spisku Dragana Stojkovića za Prvenstvo Evrope u Nemačkoj. Pod pretpostavkom da tamo Orlovi izgledaju dobro i da se plasiraju u narednu rundu, uz svesrdnu pomoć desnog beka iz Smedereva, jasno je da bi cena Koste Nedeljkovića bila značajno veća. Ali u toj jednačini projektovane lepe budućnosti ima mnogo “ako”. Činjenica je da Zvezda u narednih šest meseci neće igrati velike utakmice izuzev večitog derbija, a da je Kostu Nedeljkovića prodala korektna partija u Lajpcigu i pariranje Džeku Grilišu u sudaru sa Mančester Sitijem. Kao što je jasno da je Jovan Mijatović privukao pažnju Siti Grupe jesenjom simultankom. Jer davao je golove gde god je stigao: za prvi tim Crvene zvezde, za omladince matičnog kluba u Ligi šampiona, za omladinsku selekciju Srbije je upisao het-trik protiv Italije (za samo 45 minuta).

Veljko Nikolić (©Starsport)

Čak i ako veruju u karakterno-psihološki profil Koste Nedeljkovića i Jovana Mijatovića, moguće je da su na Marakani, prilikom prvih ozbiljnih ponuda, govorili o izanđaloj frazi o duvanju u mleko i jogurt. Jer moguće je da će se ispostaviti da je za Nedeljkovića u Mijatovića suviše rano, ali za neke igrače, koji su bili zalog velikog kockanja u Ljutice Bogdana, vrlo brzo je postalo kasno. Govorimo pre svega o Veljku Nikoliću, pošto je srpski šampion, verujući u njegov potencijal, odbijao i razgovore na temu eventualne prodaje. Kada je na kraju stigla ponuda Spartaka iz Moskve vredna 4.000.000 evra uz bonuse i procente, iz Ljutice Bogdana je stigao negativan odgovor. Svi znamo kako se ta priča završila.

“Kada pričamo o prodaji mladih igrača, moramo da uzmemo u obzir da je svako od njih priča za sebe. Prvo, treba ispitati koliko klub veruje zaista u njih, da li se uklapaju u igru i sistem trenera… Konkretno, siguran sam da je Crvena zvezda napravila vrhunski potez prodajom Mijatovića i Nedeljkovića. Velike su to pare i moje iskustvo govori da bi u budućnosti teško mogli da dobiju slične ponude. Mogu ja nekada da se ne slažem sa Terzićem i Mrkelom u odabiru igrača i profila za Crvenu zvezdu, ali na ovome im čestitam i skidam kapu”, kaže za Mozzart Sport poznati srpski menadžer Zoran Stojadinović.

Pre Koste Nedeljkovića i Jovana Mijatovića, Crvena zvezda je sporadično pravila izlazne transfere, čak se tad na te poslovne poteze gledalo kao na mnogo veće poduhvate. Pre svega kada je reč o Marku Grujiću i njegovom odlasku u Liverpul za sedam miliona evra. Jeste tada Čelsi poslao primarnu ponudu od 2.500.000 evra, dolazili su u Beograd predstavnici Sasuola i Anderlehta, ali su Redsi poslali cifru koja se ne odbija. Jer Crvena zvezda u tom trenutku nije bila konkurentna u Evropi, nije imala sadašnji potencijal.

“Nisam ličan, ali zapamtite moje reči. Da te zime Marko Grujić nije otišao u Liverpul za sedam miliona evra, takva cifra se nikada više ne bi pojavila. Ni blizu. Možda bi maksimalan ulog bio tri ili četiri miliona evra. Neću reći ništa novo ako vam kažem da stranci ovde vide samo decu. Ali da je kratak period za njihovu prodaju. Grujić je najbolji primer, jer je on kasnije izgradio karijeru na ugovoru sa Liverpulom”, premotava film Stojadinović, koji je i posredovao u Grujićevom transferu na Enfild.

Crvena zvezda je do pre godinu ili dve imala jasnu politiku. Svaka ponuda od pet miliona evra za neizbrušene igrače je dobra. Sa Kostom Nedeljkovićem i Jovanom Mijatovićem je napravljen iskorak, a prema Stojadinovićevim rečima možda je trenutak da crveno-beli rizikuju. U to razmišljanje je ubacio i aktuelna dešavanja oko Osmana Bukarija.

“Tačno je da ja vodim tog momka, ali objektivno svi koji su gledali malog Andriju Maksimovića složiće se da je u pitanju najveći talenat u omladinskoj školi. Crvena zvezda je sada gađala transfere od osam do deset miliona evra i uspela. Ali moraće da nekada rizikuje još više i sačeka. Opet ponavljam, ne zato što je moj, ali sa Andrijom Maksimovićem treba da ljudi iz Zvezde gađaju 15.000.000 evra. Razumem ja i pritisak osvajanja titule, rezultata, Evrope… Znam šta je Crvena zvezda. Ali stranci neće doneti te novce kao deca. Pitanje je više da li će se pojaviti ovaj Čikago za Bukarija. Sumnjam da će neko iz Evrope i približno dati”, jasan je Stojadinović.

Sindrom ili zakonitost prve ponude nije se ispostavila tačnom kada je u pitanju Nemanja Radonjić. On je posle odličnih igara u Ligi Evrope, već u januaru 2018. godine imao ponudu vrednu šest miliona evra od Hofenhajma. Zbog komplikovane papirologije i Rominog udela, crveno-beli nisu mogli da realizuju viđeni transfer. Kasnije je odbijena Sevilja za devet miliona evra i dočekan je Marselj za 12.000.000.

Nemanja Radonjić (©Starsport)

Suprotan primer je Stefan Mitrović. On je bio u piku odmah po dolasku u Crvenu zvezdu, dao dva gola Ferencvarošu, igrao odlično u sistemu Miloša Milojevića. I gotovo sigurno bi bio prodat Herti za pet miliona evra prošle zime da nije igrao već za dva kluba te jeseni (pre Zvezde bio član Radničkog). U jednačinu sa početka teksta nemoguće je ubaciti otpornost mladih igrača na kritike i prve zvižduke sa tribina, jer njihov medeni mesec kod navijača brzo prođe… Ponekad postoji prihvatljivi rizik, kao u slučaju Strahinje Erakovića. On je bio značajan za igru Crvene zvezde toliko da je odbijena ponuda od devet miliona evra leta 2022. godine od Zenita. Samo 12 meseci kasnije reprezentativac Srbije je vredeo dva miliona manje zbog godina. Pod tim rizikom može da se podvede i status Mirka Ivanića, koji je već godinama značajniji igrač za Crvenu zvezdu od proste tržišne vrednosti.

“Najteže je u fudbalu proceniti kada je pravi trenutak za prodaju. Za to je potrebno ozbiljno znanje i sistem. Znam šta se dešava na top nivou fudbala, I tamo sve manje ljudi ne želi da preuzme tu vrstu odgovornosti. Vode se onom ‘plati koliko treba’. Mnogo znanja treba uložiti u igrača, znati gde i kako igra u trenerovom sistemu. Pored toga klub treba da mu obezbedi postformaciju. Dakle, rad van trenažnog procesa, gde će on stalno popravljati karateristike koje mu nedostaju. Ako se sve to složi moguće je da onda za prodaju nije kasno”, pokušava da objasni zakone tržišta poznati fudbalski analitičar i bivši menadžer Ranko Stojić.

On kaže da su obični ljudi u Srbiji često u zabludi.

“Mi mešamo neke stvari. Ovde ljudi iz, primera radi, Aston Vile ne kupuju kvalitet. Već talenat i potencijal. Često slušam šta ljudi iz Crvene zvezde pričaju. I to rade sa pravom, jer ugovori za televizijska prava u Srbiji su jako mala. Još manji su sponzorski ugovori, jer neko u Španiji dobije za reklamu na rukavu koliko Zvezda od svih sponzora. Sa druge strane, crveno-beli imaju omladinsku školu koja ih košta tri do pet miliona evra godišnje, Grafičar, sada i OFK Beograd. Sada su malo smanjili igrački kadar, jer je bio preglomazan. Ali opet su to ozbiljni troškovi za srpske prilike. Onda vam ostaje prodaja kao ozbiljan izvor prihoda”.

Njegoš Petrović (©Starsport)

Nije samo Veljko Nikolić personifikacija pogrešnog tajminga. Crvena zvezda je ostala imuna na ponudu Bordoa za Milana Pavkova, posle velike novembarske večeri, od četiri miliona evra u pet rata. Čekalo se više za Njegoša Petrovića (Betis), pa i Željka Gavrića za koga je Fjorentina usmeno ponudila tri miliona evra.

“Ključ svega je da u klubu uvek postoji domaći igrač kao nosilac projekta. FIFA pravila idu ka tome da će klubovi uskoro u ekipi morati da imaju četiri ili pet igrača iz akademije. Realno, to mi se jako dopada. Često poredim fudbal sa košarkom, gledao sam Zvezdu protiv Budućnosti i Partizan u sudaru sa Splitom. Tamo su stranci glavni igrači, a domaći služe kao dopuna. Posebno u Partizanu. Bio sam razočaran njihovim govorom tela protiv Splita. Gube 15 razlike i ništa ih ne dotiče. To FIFA pravilo trebalo bi da pomogne i Zvezdi i Partizanu da domaći igrači budu osnova, momci sa mentalitetom i karakterom. Ali daleko od toga da imam nešto protiv stranaca. Evo, Bukari je mogao da ode za deset miliona evra iz Crvene zvezde. Imao je dobar učinak, mada je po meni morao da bude još bolji”, završava Ranko Stojić.

Gledajući kako se odvijaju karijere mladih igrača iz Crvene zvezde, dolazi su do zaključka da je jedan od najboljih poslovnih poteza prodaja Marka Lazetića za 4.500.000 evra. Uslovno rečeno crveno-beli su “prevarili” italijanskog giganta i Paola Maldinija. U taj koš ide i prelazak golmana Filipa Manojlovića u Hetafe za 1.250.000 evra, uz dolazak Milana Borjana. Veliko je pitanje kako bi se karijera Dejana Joveljića razvijala da je ostao u Crvenoj zvezdi I bio do kraja formiran.

NAJVEĆE ZVEZDINE PRODAJE POSLEDNJIH DESET GODINA

Nemanja Radonjić (Olimpik Marsej)       12.000.000

Kosta Nedeljković (Aston Vila)  9.000.000

Jovan Mijatović (Njujork)            8.000.000

Strahinja Eraković (Zenit)             7.000.000

Marko Grujić (Liverpul) 7.000.000

Ričmond Boaći (Đengsu)              5.500.000

Marko Lazetić (Milan)    4.500.000

Aleksandar Pešić (Al Itihad)        4.200.000

Dejan Joveljić (Ajntraht)              4.000.000

Miloš Degenek (Al Hilal)               3.600.000

Predrag Rajković (Makabi Tel Aviv)          3.000.000

Irakli Azarov (Šahtjor)   3.000.000

NESUĐENE ZVEZDINE VELIKE PRODAJE

Stefan Mitrović (Herta) 5.000.000

Veljko Nikolić (Spartak) 4.000.000 plus bonusi i procenat

Milan Pavkov (Bordo)    4.000.000

Njegoš Petrović (Betis) 4.000.000

Željko Gavrić (Fjorentina)            3.000.000

Milan Pavkov (Đangsu) 3.000.000

Branko Jovičić (Nim)       1.000.000