Zvezda izgubila bitku tamo gde je najtalentovanija

Crvena zvezda je na beogradskoj premijeri na Ligi šampiona izgubila bitku na sredini terena, tamo gde bi lopta trebalo da je najsigurnija, odakle bi trebalo da potiču sve ideje i kreacije napada - odakle bi trebalo da dolazi osnovna sigurnost za poslednju liniju tima. Jasno je da protiv protivnika kao što je Jang Bojs to ne sme da se dešava i da je upravo to jedan od glavnih razloga što ekipa Baraka Bahara u okršaju na punim tribinama stadiona Rajko Mitić u najvećem toku utakmice nije imala kontrolu dešavanja na terenu u svojim rukama, što je došla u situaciju da olako izgubi prednost, a potom krene na sve ili ništa kako bi pokušala da spasi premijerni bod u elitnom takmičenju.

Sasvim je jasno da je izarelski stručnjak promašio kada su u pitanju formacija i sistem igre na početku utakmice. Tu grešku je na neki način priznao već nakon nekih pola sata igre, kada se vratio na osnovni sistem 3-5-2, nakon čega se najopasniji igrač srpskog šampiona Osman Bukari konačno odlepio od desne aut-linije i odličnog Garsije, napokon prodisao i počeo da koristi slobodan prostor između linija Jang Bojsa.

Ipak, ono što je od početka bilo problem, a to je odnos snaga na sredini terena, prestavljao je komplikaciju do samog kraja utakmice. Mada bilo je i do Baharovog opredeljenja, koji je svesno žrtvovao jednog igrača u manevru kako bi zaustavio levu stranu, osnovnu snagu Švajcarca i centaršuteve Garsije. Jang Bojs je meč završio sa većim posedom lopte, većim brojem upućenih i tačnih dodavanja. Sa gotovo četiri više pretrčana kilometra. Sama kilometraža ne predstavlja nikakvo posebno statističko merilo, s obzirom na to da uglavnom više trče ekipe koje su više bez lopte u nogama. Ali to sinoć nije bio slučaj, već je taj segment predstavljao jasno ogledalo fizičkog odnosa dve ekipe.

Može se reći da je Crvena zvezda izgubila bitku tamo gde je najtalentovanija. Ivanić, Hvang i Stamenić, svaki pojedinačno, bez ikakve sumnje, spadaju među najkvalitetnije igrače u ovom sastavu Baraka Bahara, ali je vrlo jasno da prava hemija među njima još uvek ne postoji. Možda u ovakvom sistemu do hemogenijeg odnosa među njima ni ne može da dođe. Prečesto su sva trojica tokom sinoćnog meča bila osuđena na igru jedan na jedan sa fizički dominantnijim protvnicima. Bili su pod konstantnim opterećenjem, bez mogućnosti da među sobom razviju nekoliko kvalitetnih pasova i na pravi način otvaraju akcije svog tima. Žila kucavica Zvezdine igre radila je u konstantnim prekidima, što je verovatno bio i glavni cilj šefa struke švajcarskog tima Rafaela Vikija, koji je odneo taktičku bitiku na sinoćnom meču.

STAMENIĆ U ULOZI KOJU TRENUTNO NE MOŽE DA SAVLADA

Već na uvodnim mečevima tokom leta, prilikom gotovo svakog kontakta sa loptom, načina na koji funcioniše na terenu, bilo je jasno da je Crvena zvezda u Marku Stameniću dobila igrača posebnog dara. Ipak, talentovani vezista se u premijernim mečevima Lige šampiona osećao kao da se nalazi u kavezu sa lavovima. U ovakvoj postavci igre Baraka Bahara deluje da se reprezentativac Novog Zelanda nalazi u ulozi koju u ovom trenutku jednostavno ne može da savlada. Preveliki prostor koji mora da pokrije u defanzivi očigledno utiče da ostane bez daha i koncentracije. Jednostavno, radi se defanzivnom veznom igraču koji nije klasičan fizikalac, što se najbolje oslikalo kroz pogodak Filipa Ugrinića, koji ga je na samom startu drugog poluvremena bukvalno na snagu ostavio u mat-poziciji i potom bez problema savladao Omrija Glazera.

S obzirom na to da je stručni štab doneo odluku da ne registruje Edmunda Ada, odnosno defanzivnog vezistu drugačijeg profila, sada se nalazi u situaciji da na tom, ispostavlja se gorućem mestu u timu, nema adekvatnu alternativu. Zapravo, to bi mogao da bude Srđan Mijailović, ali bi onda Barak Bahar i njegov stručni štab morali da se odreknu svog onog teškog posla koji neumorni univerzalac odrađuje u poslednjoj liniji tima. Svima je jasno da se na Stameniću mora insistirati, ali se isto tako mora i pronaći način da bude više zaštićen u igri, jer će ovako biti u situaciji da iz meča u meč gubi na samopouzdanju, a samim tim i ostane bez mogućnosti da se nadogradi kroz mečeve u elitnom takmičenju.

U sličnim komplikacijama, prilikom kontrole lopte bio je i Hvang, koji je najčešće, sa dvojicom igrača na leđima, morao da se vraća u rizičnu zonu pred svoj kazneni prostor i odatle leđima okrenut od protivničkog gola, bukvalno kroz maglu, pronalazi rešenja za dodavanja ka svojim saigračima. Svi ti problemi probmemi u manevru uticali su i da se Mirko Ivanić, kao i u najvećem delu dosadašnjeg toka sezone, u ofanzivi oslanja solo-prodore i samostalna rešenja. Jasno je da to nisu najkvalitetniji segmenti njegove igre, bez obzira na to što iskusni vezista iz Bačkog Jarka u svakoj utakmici više puta natopi dres znojem i uz Osmana Bukarija predstavlja jednog od najopasnijeg igrača za protivničke odbrane.

Crvena zvezda je sinoć delovala više nego korektno u defanzivi, s obzrom na to da su Điga, Dragović, Mijailović i Rodić, uz podršku odličniog Glazera, uspevali da osujete veliki proj protivničkih naleta. Sa druge strane, napadači su stvorili ozbiljan broj šansi, postigli dva gola, a uz pomoć rezervista su mogli i još neki, koji bi bio dovoljan i za veliko slavlje na Marakani. Ipak, to bi samo zamaskiralo osnovni problem u igri srpskog šampiona. Barak Bahar ekspresno mora da pronađe rešenje za povezivanje veznog reda, koji ima sav mogući potencijal da predstavlja pluća ovog tima, a trenutno je najveća prepreka u odnosu snaga za ekipama ozbiljnog evropskog nivoa.