Zvanično: Frank De Bur više nije selektor Holandije

Holanđani kreću u potragu za novim selektorom. Frank de Bur nije uspunio očekivanja, pa se posle ispadanja u osmini finala Evropskog prventva povukao sa selektorske pozicije. Njegova selekcija je razočarala, posle maksimalnog učinka u grupnoj fazi, zaustavili su je Česi.

Posle konsultacije sa agentom i ljudima iz saveza, odlučio je da se povuče iz državnog tima. Objavio je da ne želi da nastavi da radi u reprezentaciji, što se na kraju poklapa sa ugovorom koji je potpisao, a koji je zavisio od plasmana Holandije u četvrtfinale kontientalne smotre.

"Odlučio sam da ne nastavim sa radom kao selektor reprezentacije. Cilj nije ispunjen i to je jasno. Kada sam kontaktiran povodom pozicije selektora 2020. godine, pomislio sam da je to čast i veliki izazov, ali sam bio svestan i pritiska koji će se pojaviti od trenutka kada budem postavljen. Taj pritisak je sada sve veći i to nije zdrava situacija za mene, ali ni za ekipu u pripremama za jako važnu utakmicu na putu ka Svetskom prvenstvu. Želim da se zahvalim svma, navijačima i igračima".

De Bur je trenersku karijeru počeo u Ajaksu, gde je najavio blistavu karijeru i u cipelama sa četiri vezane titule. Otišao je u Inter, ali se zadržao svega par meseci: posle četiri vezana poraza u Seriji A je dobio otkaz. Leta 2016. godine stiže u Premijer ligu, gde je parafirao saradnju sa Kristal Palasom. Tvrdoglavo je pokušavao da implementira sistem sa tri defanzivca, iako mu ni na Đuzepe Meaci nije pošlo za rukom. Posle četiri vezana poraza bez postignutog pogotka na startu sezone ostao je bez posla. Najkraći period na klupi jednog kluba u Premijer ligi, pa ga je i Žoze Murinjo prozvao najgorim trenerom u istoriji elitnog engleskog ranga.

Proveo je potom godinu i po dana u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je predvodio Atlanta junajted u MLS ligi. Holandsku reprezentaciju preuzeo je kada je Barselona sa selektorske pozicije odvela Ronalda Kumana. Nije uspeo da dobije prve četiri utakmice, te je tako ispisao i istoriju državnog tima, ali je ipak dobio poverenje saveza i vodio ekipu na Evropskom prvenstvu. Ponovo ga je tvrdoglavost koštala posla, uporno je forsirao formaciju sa tri štopera, u grupnoj fazi je urodilo plodom, ali posle crvenog kartona koji je Matis de Liht zaradio protiv Češke, sve se raspalo kao kula od karata.