Zoran Rendulić: Još ne znam kakav sam trener, ali znam šta želim; došao sam u uhodan sistem

Poslednji od svih 14 superligaša, šefa stručnog štaba za novo prvenstvo izabrao je Radnik. Već su Surduličani bili na Zlatiboru, imali iza sebe par nedelja rada i kontrolnu utakmicu u Sofiji, kada su, na 15 dana pred početak šampionata, imenovali Zorana Rendulića za novog prvog trenera.

Taj potez obrazložen je ovako: Radnik ima uhodan stručni štab, koji je godinama u istom sastavu i 42-godišnji strateg je tu da malo “zategne” stvari, da se više on prilagodi novoj sredini nego ona njemu. I ovako: Surduličani su prethodno već pogodili sa jednim trenerom debitantom (Marko Jakšić), pa veruju da će im taj početnički elan i nova energija nekadašnjeg štopera čačanskog Borca, Javora, Crvene zvezde, Čukaričkog, ponovo doneti benefit.

Rendulić je već dugo u trenerskom poslu, kao član stručnog štaba Vladana Milojevića i kormilar mlađih kategorija crveno-belih, spreman kao zapeta puška da načini naredni korak i evo ga, posle svega par dana uz ekipu na Zlatiboru, u razgovoru za Mozzart Sport i jutjub kanal Mozzart TV...

“Radnik je u svakom smislu specifičan klub. Moram da kažem da sam u početku bio malo skeptičan, kad su ti prvi razgovori krenuli još u martu, aprilu, sa upravom kluba i sportskim direktorom Gašićem, u smislu da oni već imaju poslagan neki svoj sistem i što se tiče selekcije igrača i što se tiče skautinga i stručnog štaba, trenažnog procesa... To su sve ljudi koji su godinama tu i koji su uigrani. I sad ja dolazim sam kao glavni trener u takav klub. Znate kako, treneri uvek vole da povedu svoj stručni štab, da imaju makar nekog svog, kome mogu da se požale, a da niko ne zna; da podele sa njim neke lepe ili manje lepe stvari. Ali, kad sam sve to sagledao sa druge strane, shvatio sam da to može da bude i dobro, da mogu da se bavim nekim drugim stvarima. Kad trener ode u neki klub, mora da vodi računa o svemu, a ovde je sistem poslagan i ja sam rasterećen mnogih stvari, na meni je samo da to vodim, da održavam međuljudske odnose i da, normalno, pomognem mojim iskustvom, iz Crvene zvezde, iz te Lige šampiona, Lige Evrope, gde sam kroz svašta već prošao. Zaista sam doživeo toplu dobrodošlicu kompletnog stručnog štaba. Ja te ljude nisam pre poznavao i moram da priznam da sam prezadovoljan prvim utiscima. Mislim da spoj tog njihovog sistema i mog iskustva može da nam donese neki boljitak.”   

Jako je malo vremena ostalo do početka nove sezone, koliki je to problem?

“Ja sam Radnik pratio već od prvog tog razgovora od marta i aprila i dosta utakmica sam pogledao čak i uživo. I gledao sam kako radi stručni štab koji je i vodio te utakmice, na čelu sa Peđom Ranđelovićem i meni su se već tu svidele neke stvari. Bio sam upoznat sa svakim igračem pojedinačno dok sam pregovarao sa klubom. Tako da, kad sam došao, bilo je samo pitanje kako ćemo da se uklopimo sa stručnim štabom. I opet moram biti iskren. Nisam očekivao ovakav nivo profesionalizma u klubu. Znate kako, kada ste u Zvezdi, ona je toliko dominantna u Srbiji da se toliko i ne obraća pažnja na našu Superligu, nego je sav fokus na Evropi. Ali, mene je Radnik oduševio još kada su igrali 1:1 sa Zvezdom na Marakani. Ne samo to kako su izgledali kao tim, kako su se suprotstavili Zvezdi, nego najveći utisak za mene je bio kako su oni ostavili slačionicu čistu posle utakmice i to mi je nekako stavilo do znanja da u tom klubu ima nekog reda. I, evo, za ovih par dana, iako ja po godinama nisam iskusan trener, ali se tim poslom bavim već deset godina i svašta sam prošao i kao igrač, puno toga sam već naučio od Peđe Ranđelovića, Bobana Cenića, Dušana Đokića. Stvarno sam osetio da imaju veliku želju da mi pomognu, jer moj uspeh je i njihov uspeh. To može da se vidi na primeru Marka Jakšića, koji je čak bio neiskusniji tad nego što sam ja sad. Oni su i njemu puno pomogli da napravi taj iskorak.”

(@FK Radnik)

Radnik je jedan od klubova sa najmanjim budžetom u ligi, ali je to prethodnih godina nadoknađivao odličnom selekcijom igračkog kadra?

“Budžet i ne mora toliko mnogo da znači, ako klub radi u pravom smeru, ako dovodi prave igrače, pre svega prave ljude. Radnik je poznat po tome da dovodi ‘gladne’ ljude, željne uspeha, i u igračkom i u trenerskom kadru. Dolaze ljudi koji žele da se iskažu, koji to vide kao odskočnu dasku. Meni je cilj da probam da se što duže zadržim u ovom klubu, ali svakako da i meni to bude jedna odskočna daska za moje velike ciljeve. Što se tiče igračkog kadra, dosta igrača je ostalo iz prethodne sezone. Taj deo oko selekcije je prepušten klubu, oni imaju razvijen skauting, igrači prolaze kroz mnoge filtere, jedan je i od mojih saradnika iz stručnog štaba. Došla su dva, tri nova igrača iz inostranstva. Kapiten Gašić je za sada ostao, kao i Sandro Tremule, ali oni čekaju transfere, s tim što Radnik ima unapred spremne zamene i možemo da vidimo poslednjih godina da Radnik nije grešio u nekom velikom procentu sa dovođenjem igrača, tako da se za to ja nimalo ne plašim.”

Transfer Ovusua prošle zime ustalasao je srpsku fudbalsku javnost. Ima li u Radniku još igrača tog pedigree?

“Sigurno da ima par igrača u Radniku koji zavređuju pažnju, spemni su za iskorak, možda i da nadmaše transfer Ovusua. Mateja Gašić je već dokazan i za mene sigurno, pored Seola, je bio najbolji najbolji desni bek u ligi. Sigurno da mu je vreme mu je da preskoči novi stepenik, ali ja kao trener bih najviše voleo da ostane. Sandro Tremule isto tako je pokazao da je iznad ove lige, ali novi igrači dolaze, novi stranci dolaze. Moram da pomenem i taj Radnikov kamp, iz koga već godinama izlaze novi igrači i moram da priznam da još nisam dovoljno dobro ni upoznao lica svih igrača, ali vidi se da svi imaju kvalitet i da nisu slučajno tu.”

Koliko su vam važne kontrolne utakmice na Zlatiboru (Radnik je vezao tri pobede – protiv Budućnosti, Napretka i Novog Pazara)?

“Utakmica protiv Budućnosti mi je mnogo značila. Da se vrati taj neki pobednički mentalitet. Ova ekipa ima strašnu energiju. Mnogo dobro funkcionišu između sebe. Uglavnom su to mladi igrači, poletni, sa dva, tri starija uz sebe, onako baš dobar dobar spoj. Vidi se da se vodi računa u svemu što se tiče pre svega karaktera igrača, jer taj neki kvalitet što imate, ako nemate karakter, ne može da se iskaže. Ja sam takmičar i rekao sam im od prvog momenta pred Budućnost, da za nas danas počinje prvenstvo i da mi nemamo vremena da nešto tu taktiziramo, da gledamo nove igrače, nego od prvog momenta moramo ući u takmičarski ritam i, verujte, svaki aut će biti ovaj veoma bitan. Svaki prekid, da ne pričamo o svakom bodu i svakom golu, ma svaki karton. Mnogo je važno da igrači budu zdravi, tako da mnogo kockica tu mora da se sklopi da bi se ostvario rezultat, ako može nekako da se ponovi prošla sezona.”

Šta bi mogao da bude takmičarski cilj Radnika u narednoj sezoni?

“Rano je pričati o tome. Ja bih mnogo voleo kada bismo napravili za nijansu bolji rezultat nego prošle sezone, a to bi onda bila Evropa. Mi po budžetu možda ne možemo da se takmičimo s drugima, ali po organizaciji, sistemu, po vrednim, pozitivnim ljudima, sigurno možemo i nadam se da ćemo od prvog kola pokazati da možemo, uslovno rečeno, da se ‘pobijemo’ sa svima.” 

Kakve su vaše trenerske crte, ideje, filozofija, uzori, budući da vas javnost ne poznaje dovoljno dobro u toj ulozi?

“Zvezda uvek mora da igra napadački. Ja sam navikao i kao igrač i kao trener da radim u sistemima i da igram za ekipe koje su se borile za vrh i koje su gajile napadački fudbal. Tako da ja i ne znam drugačije. Sigurno da da ću morati malo i da balansiram. Mlad sam trener, još uvek, hajde da kažem, neiskusan u superligaškom vođenju ali ja na sve gledam pozitivno. Čak i kad se branimo, da se branimo ofanzivno. Ova ekipa to može. Može i da se brani, može i da napada. Fizički je moćna, tako da su nam se poklopile ambicije. Tako najbolje klub raste, tako se najbolje prodaju igrači. Što se trenera tiče, hajde da kažem da mi je trenerski idol Karlo Ančeloti. Pleni harizmom, svojim potezima u brojnim klubovima, iako je sada ispao sa Brazilom. Ali, čitajući mnoge njegove intervjue i njegovu knjigu, to mi je najbliže nekako na psihološkom planu. A, voleo sam, naravno, kako igra Klop u Liverpulu. Igrati najjednostavnije, taj najefikasniji i najmoderniji fudbal, to je svakako najteže. Moram da priznam da ja još ne znam kakav sam trener. Znam šta šta želim i do sada u karijeri nisam preskakao nijednu stanicu, i što se tiče tih licenci i bio sam asistent u Čukaričkom dve i po godine, pa u Zvezdi tri godine, vodio sam omladince Zvezde. Mislim da sam sve išao postepeno i da je ovaj korak koji se sada dešava baš taj korak koji mi je bio potreban. Gledao sam trenerski posao iz svakog ugla tako da nemam neke nepoznanice, ali sam svestan da sam na samom početku.”

Dosta mladih trenera je u poslednje vreme dobilo šansu u Mozzart Bet Superligi... Koliko je to važno da se pojavljuju neka nova lica?

“Znate kako, mi našu ligu prezentujemo kao razvojnu ligu, pogotovo sa ovim bonus igračima.  Ali, sa trenerima u prošlosti baš i nismo radili na tome. Meni je mnogo drago što mogu da vidim i u reprezentativnim selekcijama i u ovoj našoj ligi dosta mladih trenera koji su dobili šansu. Možda su se i čelnici klubova okrenuli ka mladim ljudima željnim uspeha. Ja sam prezadovoljan što vidim u Novom Pazaru mog kolegu sa licence Strahinju Pandurovića, što vidim i Marka Neđića u Nišu, mog velikog prijatelja Jovana Damjanovića u OFK Beogradu kako je posložio stvari. Sa mladim trenerima treba biti strpljiv kao sa mladim igračima, ne dozvoliti da ode brzo iz kluba, a da niko još nije ni video kakav je on trener. Osim gospodina Tanjge, svi su treneri relativno mladi. Mladi su i Dejan Stanković i Saša Ilić. Svi su energični i puni optimizma i nadam se da će to biti pun pogodak za ceo srpski fudbal.”

I za kraj, kako vidite šanse srpskih klubova u Evropi ove sezone?

“Vojvodina je napravila ozbiljan prelazni rok i očekujem od njih da izbore da izbore grupnu fazu takmičenja. U Zvezdi znam kako stvari funkcionišu. Sigurno da je cilj Liga šampiona. To se ne dovodi u pitanje. Ali, biće teško. Možda ove godine i najteže što se tiče Crvene Zvezde i Vojvodine da se uđe u neko ozbiljnije evropsko takmičenje. I u ostalim, uslovno rečeno, manjim zemljama svi rade, napreduju. Taj prvi korak će biti sigurno i za Zvezdu i za Vojvodinu mnogo značajan. Što se tiče Partizana, znamo svi u kakvoj su situaciji ovih godina, ali nekako poznajem i lično Sašu Ilića i on je ozbiljna legenda kluba. I, ako je neko u ovom trenutku mogao da Partizan izvuče iz nekog lošijeg nivoa, ako neko poznaje klub, to je sigurno on. Tako da mislim da je to njihova najveća prednost i mislim da će ove godine liga biti dosta zanimljivija nego prošle godine. Naravno da da Zvezda drži i dalje primat i da je Zvezdi fokus Evropa, ali sigurno će biti ta trka između Partizana i Vojvodine možda nikad neizvesnija. OFK Beograd se pojačao na svim nivoima, ambiciozni su i mislim da oni mogu da budu isto jedno ozbiljno iznenađenje i da budu pretendenti za Evropu. Želji je ostala skoro cela cela ekipa. Namešteni su već sa Kokovićem. Čukarički isto uvek ima ozbiljne ambicije, tako da će biti vrlo zanimljiva liga”, zaključio je Zoran Rendulić.

Priredila: Aleksandra Gvozdić