Zoran Popović: Imamo momke za sledeći Mundijal i ne smemo da ih ispustimo

Čovek fudbal. Verovatno bi imao šta da kaže o geopolitici, jer je deset godina proveo uglavnom na Bliskom istoku, mora biti da je iskusio različite običaje tokom boravka u Omanu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sigurno bi umeo da podeli saznanja o kulturi i gastronomiji sa Malte, pošto je boravio i u Sredozemlju, zbog stava i šmeka bi verovatno umeo koju i o ženama, ali... Zoran Popović živi – fudbal.

O njemu zbori baš onako kako mu tim igra: smelo, direktno, bez pardona. Ne da bi se drugome dopao, nego da bi ostao veran sebi. Zato će i ove nedeljne večeri (20 časova, TV Arena Premium 4), kad sedne na klupu IMT-a u Šapcu, komandovati juriš.

Čovek koji se posle dugog odsustva vratio u Mozzart Bet Superligu, dao je posebnu dimenziju takmičenju načinom na koji doživljava sport. Za razliku od mnogih u našem fudbalu bavi se isključivo sportom. Ne zanimaju ga tračevi, govorkanja, spletke i kombinacije. Čovek prožima fudbal i fudbal mu to vraća, jer je treće kolo dočekao na vrhu tabele, sa tri pobede iz isto toliko utakmica. Ne zna se koja je bila impresivnija: da li ona na Banovom brdu kad je uhvatio na krivoj nozi Čukarički, očekivana u Loznici, kad je spakovao četiri lopte u mrežu Zemuna ili autoritativna u Humskoj, kad je uzdrmao Partizan.

Sve to sa timom koji je krajem prošle sezone bio u plej-autu.

„Ovo je za mene istovremeno lepo i opterećujuće. Kada krenem ujutru na trening znam da smo odradili dobar posao i da ima još dosta prostora da, pre svega mlade, igrače podignemo na viši nivo. A onda mi se javlja oprez, da nas ovaj start slučajno ne ponese, da ne padnemo rano, nego da što je duže moguće ostanemo u dobrom ritmu. Naravno da sam i lično zadovoljan, jer se ne pobeđuje Partizan u Humskoj mnogo puta u karijeri. Postoje fantastični treneri, mnogo bolji od mene, njihova dostignuća su izvanredna, a možda su pobedili tamo jednom ili nijednom“, smeška se Zoran Popović u razgovoru za Mozzart Sport.

Od IMT-a niko nije očekivao furiozan početak. Možda ni u klubu iz Novog Beograda nisu mogli da predvide da će izgledati impresivno kad su kretali na pripreme na Zlatibor. Bez pojačanja, a sa novim trenerom, jer je u međuvremenu Zoran Vasiljević dobio ponudu iz Azerbejdžana (na kraju se posao izjalovio).

„IMT je klub u kome mali broj ljudi donosi odluke, tu su predsednik, sportski direktor, PR... Ako je neko verovao, to su bili oni. Verovali su u sastav od 20-ak igrača, jer smo mnoge čekali da se vrate sa odmora, nekima su istekli ugovori, a neki nisu ni došli. Ljudi iz kluba su izuzetni fudbalski znalci, čim su zakazivali utakmice sa jakim protivnicima na pripremama znali su šta rade. Na mene je ostavilo snažan utisak kada sam saznao da već na startu igramo protiv Borca iz Banja Luke, koji se spremao za kvalifikacije za Ligu šampiona i u trenažnom procesu je bio dve nedelje ispred nas. Posle toga smo igrali sa Makabijem iz Tel Aviva, koji je nivo Lige Evrope, pa sa Ahmatom iz Groznog, stabilnim ruskim prvoligašem, onda i sa Mladosti iz Lučana i kragujevačkim Radničkim. U tom trenutku, za takav igrački kadar, delovalo mi prejako, dok su ljudi iz kluba to doživljavali kao nešto normalno. Čim su zakazali takve provere, značilo je da veruju da u nama ima kvaliteta da se nosimo sa takvim protivnicima. Pokazalo se da su bili u pravu“.

NE MOŽETE DA RAZVIJETE IGRAČA SA DEVETORICOM NA SVOJOJ POLOVINI

(MN Press)

A da li smo mi u pravu ako konstatujemo da je u početna tri kola IMT izgledao kao da je lansiran iz katapulta? Igrao je drčno, kuražno, ne samo da se nadigrava sa rivalom, nego da ga napadne, možda i prepadne?

„To je tačno, ali nije samo do mene ili bivših trenera – to je stav kluba. Kada sam, još pre potpisa, otišao na kafu sa sportkim direktorom Predragom Govedaricom i predsednikom Radetom Dunjićem, nismo se u prvi mah ni našli da bismo pričali o mom angažmanu, jer je IMT u tom trenutku razmatrao da li će Zoran Vasiljević ostati ili otići u inostranstvo. Tad su mi rekli šta žele i da jedino mogu da funkcionišu na način koji sad vidi šira javnost. Ne vole strah, već žele da tim igra visoko, agresivno i direktno, svesni da to nosi ogroman rizik. Ja sam doneo malo svog pečata u smislu većeg poseda, volim takav stil, dok su oni insistirali na još direktnijem, agresivnijem i pristupu bez ustručavanja“.

Dogovor je pao. Sa jasnom idejom da IMT ostane veran sebi, jer je ipak neka vrsta razvojnog kluba, jer je prodao Miloša Lukovića Strazburu i Miloša Jovića Lećeu, a da bi zaintrigirao još neke iz „liga petice“ procena je da mora da forsira mlade. I – napadački stil.

„Oni ne dozvoljavaju kompromise i to odmah stave do znanja, što možda neke ljude odbija. Tu smo se našli. Jedan od razloga što sam prihvatio da pomognem je što smatram da u niskom ili srednjem bloku, gde čekate protivnika sa osam ili devet igrača na svojoj polovini, ne možete razvijati i promovisati igrače. Možete eventualno nekog štopera ili brzog igrača za kontranapad. Da biste „izbacili“ igrača, morate da probate da igrate fudbal sa posedom. Naravno, ako je protivnik mnogo jači, u tome nećete uspeti, jer je to vaš trenutni nivo, ali zahtev kluba je bio: „Hajde da se dogovorimo, ali odmah da ti kažemo da moramo da igramo visoko.“ Ja sam na to rekao da ne postoji klub koji može neprestano da igra presing i da tim nekada mora da se vrati u zonu, zbog zamora, ali da sve u celini mora da se radi odvažno i visoko na polovini rivala. Verovatno ćemo u nekom momentu platiti cenu takvog pristupa, ali smo za sada imali sjajan period na koji smo ponosni“.

IMT daje bar dva gola Mačvi, kvota 2,15

Ovakvim pristupom, pa i učinkom, IMT počinje da menja sliku o sebi. Ranije su ga pratile razne priče, da je blizak Crvenoj zvezdi zbog navijačke pripadnosti čelnika, da veštački opstaje, da uživa privilegije jer sve vreme igra elitni rang, a nema stadion... Svakakvih još zamerki javnosti je bilo. Opravdanih ili manje opravdanih. A sad se priča isključivo o fudbalu, mahom o mladim momcima koji su izbili u prvi plan, što sigurno raduje Zorana Popovića.

„Pele Govedarica je bio moj igrač još 2006. u Čukaričkom, dok sam Radeta Dunjića znao iz nekih ranijih kontakata. Rade me je još pre godinu i po dana iznenadio kada smo prvi put razgovarali, čak sam ga pitao odakle crpi informacije, znao je pojedine fudbalske detalje više nego pojedini treneri kod nas. Na primer, pričali smo o metodama oporavka koje sam sasvim slučajno saznao od jednog italijanskog kondicionog trenera, šta je najbolje za oporavak igrača, šta se dešava prvog dana, a zašto je najopasniji drugi. Bilo mi je fascinantno kada sam video koliko Rade dobro poznaje tematiku. On je 24 sata dnevno u klubu. Potpuno je posvećen fudbalu i prisutan kako u pozitivnim momentima, tako i u krizama. Zato te spoljne utiske uopšte ne primećujem. Mi u klubu mnogo razgovaramo o fudbalu, analiziramo i mogu reći da se dosad u životu nisam manje bavio nefudbalskim stvarima nego ovde. Sve vreme dok smo u klubu, pa i preko telefona, bavimo se isključivo fudbalom. Ponekad razmenjujemo mišljenja telefonom u pola četiri ujutru, vidimo da niko ne spava i poruke samo pljušte, a već u pola devet moramo biti u klubu. Zar je onda potrebno nekom da objašnjavamo da je atmosfera čisto fudbalska, motivacija uvek na maksimumu i stalno se postavljaju ciljevi na granici mogućeg“.

A šta su ciljevi IMT-a? Sigurno nisu vezani za takmičenje u smislu trofeja, nije realno gledati ni ka Evropi, ali...

„Cilj je, recimo, da odete na stadion Partizana i da vam ni u jednom trenutku ne padne na pamet da se branite i čuvate rezultat, nego da izađete i napadnete crno-bele koliko god je to u vašoj moći. U drugim klubovima prevladava mišljenje da bi trebalo malo kalkulisati i čuvati se u okršajima sa večitima. Podsećam da IMT nema klasičan domaći teren, sve utakmice igramo na strani, ali nam nije važno, jer imamo obavezu da svuda igramo napadački. Kod nas ne postoji podela na „opasne domaćine“ i „oprezne goste“.

U takvom ambijentu Zoran Popović je postupio mudro. Shvatio je šta su zahtevi, skenirao je kakvi su mu resursi i po sistemu Zdravka Čolića „ništa ja tu ne bi dir’o“ rešio da ne menja previše. Ni ekipu, ni formaciju, ni pozicije pojedincima, a to je možda veća vrednost – trenerska i ljudska – nego da je po svaku cenu, samo zato što je nov, rešio da rotira.

„U ovim godinama govorim saradnicima u stručnom štabu – talentovanim momcima pred kojima je ozbiljna trenerska karijera – da je u fudbalu najvažnije biti realan. Zašto bih kvario nešto ako je IMT dobro izgledao u plej-autu, a pretrpeo je samo dva poraza u kalendarskoj godini na takmičarskim utakmicama? Da budem potpuno otvoren: u IMT-u postoji vrlo jasan projekat, dok su sve ostalo prazne priče. Zna se ko su mladi igrači za prodaju i koji bi trebalo da naprave ozbiljne karijere. Ne možete nekoga ko je projekat kluba tek tako proglasiti talentom, morate ga postaviti u sistem da pruži maksimum“.

U redu deca, ali ona ne mogu sama. Da bi se Vasilije Novičić, Dušan Žagar, Tadija Cojić ili Đorđe Radivojević pravilno razvijali mora neko da ih drži za ruke. Da se ne bi sapleli.

„Sa nama su ozbiljni, iskusni fudbaleri kod kojih se ne postavlja pitanje da li će igrati, niti bi to trebalo niko da naglašava. Na bekovskim pozicijama imamo izuzetno inteligentne Špance, Kasasa i Martosa. Sad bih mogao kao da dokazujem kako možemo i bez njih, ali oni su sa razlogom dovedeni da pomognu talentovanim dečacima. Isto važi za Ognjena Čančarevića, verovatno jednog od najboljih golmana lige, koji je branio za reprezentaciju Jermenije, onda Šapića i Sisaka kao štopere, pa Vuleta Jovanovića koji nam se kasnije priključio. Tu jedino možete imati problem sa sopstvenim egom, pa da menjate nešto što već dobro funkcioniše. Zašto bih to radio? Naravno, kada nastupi kriza, reagujete, ali i tad pratite koncept kluba. IMT nije napravljen tako da ima 33 igrača, a da ne znate zašto su petorica, šestorica u prvom timu, kao što je slučaj u mnogim klubovima. Ovde se vrlo dobro zna: imamo bonuse koji su prioritet i koji dolaze, a prate ih igrači iz omladinske škole koji će dobiti šansu. Sve uz podršku starijih koje sam već pomenuo, gde svakako ubrajam i Luku Lukovića, Vladimira Radojača ili Nikolu Glišića. Oni su moja velika podrška“.

BILA BI ŠTETA DA ŽAGARU PROMENIMO POZICIJU I IZGUBIMO BRZO KRILO

(MN Press)

Od početka sezone u prvi plan je iskočio Dušan Žagar, u prethodne dve je svetlucao Vasilije Novičić, sad se pojavio i pomenuti Tadija Cojić...

„Mnogo sam pričao o njima ove sedmice i to me pomalo plaši, ali želim da im pomognem, pružim baš mali doprinos njihovim, verujem, velikim karijerama i skrenem pažnju javnosti na kvalitet. Svaki put kad govorim o njima, sa novinarima ili sa ljudima iz kluba, razmišljam o tome da svi mi moramo da nađemo model kako da sutra imamo ozbiljnu reprezentaciju. Možemo sad da pričamo samo o IMT-u, ali poenta nije u tome, već da među ovom decom imamo dvojicu ili trojicu igrača koji bi sutra mogli da budu naš ponos na Mundijalu. Ako ih ne prepoznamo i ispustimo, nećemo imati reprezentaciju. Često slušam priče kako smo spora nacija i nemamo brzinu. Ma, kako spora? Ne postoji spora nacija! Svaka zemlja od nekoliko miliona stanovnika ima brze ljude, samo ih valja pronaći i okupiti. U IMT-u i još nekim klubovima vidim zalog za to da za četiri godine odemo na Svetsko prvenstvo“.

Zanimljivo i smelo zapažanje. Baš kao i igre IMT-a. Dajte nam malo podrobnije obrazloženje?

„Osim ovih igrača o kojima svi pričaju i kojima je već napravljen dobar marketing – kao što svi govore o Vasiliju Kostovu, mada bi bilo čudno da ja kao trener IMT-a govorim o igraču Crvene zvezde – imamo izuzetne potencijale. Ako gledamo naš tim, sad je iskočio Žagar, momak iz intelektualne porodice, stabilan i u dijalogu i u postupcima na terenu. On će u ovim godinama imati i padove, što je normalno u razvoju igrača, ali neko mora kontinuirano da ga prati i usmerava na visokom nivou. Poseduje Žagar izuzetnu brzinu, ide i unutra i spolja, igra levom i desnom nogom. Njegova brzina je između 33 i 35 kilometara na sat, što znači da nije baš kao Kilijan Embape, ali je znatno iznad proseka. I eto potencijalnog krila za reprezentaciju! Ako ga do kraja fudbalski oblikujemo, bila bi šteta da za tri ili četiri godine na toj poziciji imamo veznog igrača umesto prirodnog, brzog krila poput Žagara“.

Taj pogled u budućnost, kako bi trebalo da nam izgledaju fudbal, takmičenje, reprezentacija, često je zamagljen usled naših unutrašnjih razmirica i ega, međutim, Zoran Popović insistira da budemo svesni šta posedujemo. Ili šta možemo da napravimo.

„Sad sam već iskusan trener i kao takav smatram da ne bismo smeli da gubimo takve profile fudbalera kao što je Žagar. Pogledajte komšije: Hrvati su pronašli moderne tipove igrača koji su im doneli rezultate. Imamo ih i mi. Na primer, Vasilije Novičić je 2008. godište, a ima fantastičan pregled igre i drugu utakmicu zaredom pretrčao je oko 12 kilometara u ozbiljnom ritmu, ima odličan dug pas... Zašto u projekciji ne bi mogao da bude reprezentativac? Ne kažem da je to sad, govorimo o projekciji za budućnost. Da bi postao kompletan i zdrav igrač, sa njim se mora raditi do kraja, možda u inostranstvu, neko ko zna bolje od nas. Potencijala definitivno imamo. Pogledajte košarku – imamo školu, sistem, energiju. Hrvati to u košarci nemaju, dok je u fudbalu situacija obrnuta. Zašto ne bismo to promenili? Ne smemo da gubimo talentovane momke niti smemo da zaostajemo za modernim trendovima. Mi ne možemo ceo život igrati sa tri štopera, to prosto nije naš fudbalski mentalitet i identitet“.

Mačva neće dati gol IMT-u, kvota 2,35

Želite li time da ukažete da bi neko iz Saveza – ne mora nužno biti selektor Veljko Paunović, mada je on već okupljao momke iz Superlige – trebalo da se pozabavi razvojem talenata?

„Veljko sigurno ima dobar uvid u sve, ali je trenutno pod velikim pritiskom rezultata. Smatram da bi o ovoj temi trebalo da brine određena grupa pametnih ljudi. Ne ulazim u to da li su mlađi ili stariji, možda je najbolji miks. Oni bi napravili grupu igrača budućnosti i vodili računa o njima. U tim igračima imamo potencijal i u našem je interesu da se prati njihov rad i vodi računa o njihovom napredovanju“.

Možemo li još koju reč o Žagaru, pošto je baš namučio Partizan, dao je i gol za vođstvo? Pojasnite nam njegove karakteristike.

„U prošlom kolu je igrao protiv Vukašina Đurđevića, koji je ozbiljan igrač sa odličnim karakteristikama. Đurđević trenutno menja pozicije i Partizan ga koristi i kao štopera i kao beka. Protiv Žagara je imao dosta problema baš zbog Dušanove raznovrsnosti. Kada čuvate igrača koji može jednako dobro da ode i na jednu i na drugu stranu, a pritom poseduje ogromnu brzinu, u velikom ste problemu. Žagar je nepredvidiv, posebno ako ima dan i prođe dobru pripremu, u stanju je da sve radi levom nogom, a onda u sledećem trenutku prođe po boku pored Zubairua i centrira desnom. Ta raznovrsnost je njegov najveći kvalitet. Baš sam pre neki dan razgovarao sa Radetom Dunjićem i pomenuli smo jednog mladog igrača koji još nije u prvom timu, ali razmišljamo o tome da ga priključimo ako Žagar ode. On je još dete, ali želim da kažem da se na takvim igračima zasnivaju reprezentacije, na onima koji prave razliku po bokovima tako da protivnik više ne zna kako da ih čuva. Žagar je takav: brz, izdržljiv i pun kvaliteta. Inače, u našem timu više niko ne trči ispod 10,5 ili 11 kilometara po utakmici. To su već evropski standardi. U Evropi se trči i do 13 ili 14 kilometara, ali ovo su mladi momci i oni će tek napredovati i dostići te vrednosti“.

NOVIČIĆ NIJE „LAŽNI PROJEKAT“, KOD NAS NEMA MODERNIJEG IGRAČA U TOM UZRASTU

(MN Press)

Među njima je izvesno i Vasilije Novičić, iza koga je već 60 utakmica za seniore. Kod njega smo spoznali odgovornost, u smislu da mu tim poverava izvođenje prekida i kontrolu ritma utakmice.

„Vasa je tek napunio 18 godina, a već je jednu sezonu kapiten. Kad nekom date traku sa 17 godina, to možete raditi veštački – kako rade pojedini klubovi u svetu da bi obeležili igrača zbog prodaje – ali da bi taj momak zaista izneo teret koji uopšte nije lak, komunicirao sa sudijama i starijim saigračima, mora imati potpuno poverenje tima. Klub mu je to poverenje dao apsolutno opravdano. Kada pričate sa Novičićem, nemate utisak da razgovarate sa tinejdžerom. Osim prema timu, on kao kapiten ima obaveze i prema meni kao treneru, a ispunjava ih besprekorno. Naizgled lako. Naravno, uz pomoć starijih saigrača poput Šapića, Lukovića, Čančarevića...“

Koliko on sad vredi na tržištu i da li to trenera uopšte zanima?

„Stalno sam govorio u razgovoru sa Radetom da je Vasina vrednost ogromna. Koliko god da ga sutra neko plati – 4.000.000, 5.000.000 ili 6.000.000 evra – ako ga kupi sa 18 godina, dobiće igrača za narednih pet godina koji će sa 23 i dalje spadati u mlađe. U Evropi je to izuzetno mlado, a vi već imate formiranog igrača sa petogodišnjim iskustvom. Ako stranci znaju da odrade posao, napraviće vrhunski potez, jer Novičić definitivno nije „lažni projekat“. Kada ga pogledate kako trči, trenira, komunicira, kakvu dugu loptu ima, levu i desnu nogu, izvođenje prekida... Apsolutno sve. Kod nas nema boljeg i modernijeg igrača u tom uzrastu“.

SKUPITE NAJBOLJE MEČEVE MIMOVIĆA, KOSTOVA, UGREŠIĆA... VIDEĆETE DA SU NAŠA DECA ODLIČNA

Na ovom mestu Popović prirodno prelazi na temu koja nas sve intrigira: naredni korak pomenutih talenata, u smislu izbora sredine.

„Ako Vasa ili Žagar odu tamo gde njihove kvalitete ne prepoznaju na pravi način, onda... Imate mnogo primera da su strašno dobri igrači nestali iz fokusa, a to me nervira. Imate Zvezdinu decu koja su igrala Ligu šampiona sa 19 ili 20 godina, Andriju Maksimovića i Ognjena Mimovića. To su momci koji su bili akteri izuzetno teških mečeva protiv timova poput Barselone, a u inostranstvu su naišli na ljude koji, nažalost, ne prepoznaju na pravi način čime raspolažu. Kada biste izvukli njihova najbolja izdanja, Mimovića koji je u Ligi šampiona igrao fantastično, malog Maksimovića, pa Kostova, Novičića, Žagara ili sada u Čukaričkom Milovanovića, iz Partizana Ugrešića ili donedavno Dragojevića ili Simića. Evo, skupite njihove najbolje utakmice, videćete da imamo fantastičan potencijal od 25 igrača! To su sve naša deca koja mogu mnogo da naprave“.

Mala stanka, čisto da čovek predahne, jer deluje da ga je ova tema uzbudila...

„Krivo mi je što nismo otišli na veliko takmičenje. Suština je da se organizujemo i tretiramo tu decu valjano, jer nemamo bolju, a ona uopšte nisu loša. Ma, kakvi loša – odlična! Ali neko mora da ih neguje. Neko mora iz Saveza da ode i pita zašto Mimović ne igra. Ne neko iz njegove menadžerske agencije, nego iz FSS. Kada biste izvukli Mimovića od pre dve godine ili sve ostale momke, videli biste da su to strašni igrači. Na primer, Kostova više i ne gledam kao klinca. Može da odigra slabo, ali ima sve karakteristike modernog fudbalera. Žao mi je, jer mi se čini da su Hrvati uspeli da izneguju jednu takvu generaciju i prosto su je održali. E, ja tu vidim suštinu i to stvarno mislim“.

Posle ove opaske, čisto da ne zaboravimo Tadiju Cojića. Tek se pojavio, iz „klase 2009“, debitovao je protiv Zemuna i odmah bio strelac. Osim njega, na istom meču se pojavio i Đorđe Radivojević, godinu stariji.

„Cojić je još dete. Deluje kao formiran momak, ali ima tek 17 godina, međutim, kada ga pustite na teren, vidite šta nosi u sebi. Na poluvremenu meča sa Zemunom sam mu rekao: „Hajde, ulaziš umesto Lukovića.“ Veliku većinu dečaka u tim godinama obuzeo bi strah, a Cojić je odmah ponudio četiri, pet zanimljivih rešenja: ulazio je u šanse, pratio igru, šutirao, dao gol... Na treningu deluje pomalo nezgrapno, još nam je enigma. On je „desetka“, polušpic koji može i da kreira i da završava. Ako pogledate trkačke podatke protiv Ahmata iz Groznog, pretrčao je 12 kilometara i 300 metara! Dete od 17 godina pretrči 12 kilometara! Protiv Zemuna je debitovao još jedan dečak – Đorđe Radivojević, potpuno drugačiji tip, suptilan i interesantan. I on beleži slične metraže, koje nam jasno govore da ti momci mogu. Danas je to ključno. U svetskom fudbalu mi se čini da samo jedan tim može da istrpi Mesija ili Ronalda. Moj stav je da je Ronaldo u nekim trenucima bio i opterećenje za Portugal, jer danas ko ne trči jednostavno ne može da igra na vrhunskom nivou. Kada sam video Cojićeve rezultate, shvatio sam da sutra može odigrati i klasičnu „osmicu“ u veznom redu“.

A šta se dešava sa Andrejom Milanovićem, koji je u decembru dao gol Partizanu? Štoper rođen 2008. kao da je trenutno na margini.

„Milanović poseduje fantastične fizičke predispozicije i na njega ozbiljno računamo. Tek smo na početku, igrao je dosta prijateljskih utakmica, kao i još jedan mladi štoper, inače reprezentativac Crne Gore do 19 godina. Čekali smo da nam se priključi Vule Jovanović, pa smo morali da kombinujemo. Opredelili smo se za Musu Sisaka koji je odličan i odlučan, pa i on spada među mlade, jer ima tek 25 leta, kao i za Šapića. Na Zlatiboru smo igrali dve utakmice u dva dana, generalnu probu protiv Radničkog iz Kragujevca i meč sa Ahmatom. Sa svom decom – Cojićem, Radivojevićem, mladim štoperima – beše 0:0 sve do 80. minuta. Tu se jasno videlo da Milanović i ostali mogu da se nose sa ozbiljnim rivalima“.

Posle svega, da li bi javnost trebalo malo više da vam veruje? Gledajući profile igrača koji su stasali pod vašom trenerskom palicom, još u mlađim kategorijama, pa u prvom timu Čukaričkog, verovatno ste zaslužili bolju reputaciju i možda baš zato ima osnova sve ovo što rekoste za talente IMT-a. Da pomenemo samo neke: braća Milan i Ivan Dudić, Ajazdin Nuhi, Nikola Trajković, Miloš Ninković, Pavle Ninkov, Marko Blažić, Nemanja Tubić, Nenad Višnjić, Aleksandar Radosavljević, Ivan Popović, Enver Alivodić...

„Ne mogu nikoga da nateram da mi veruje. To je tako u fudbalu, ne samo kod nas nego svuda u svetu. Na primer, Šveđani misle da su najstručniji na svetu, a verovatno nisu. Norvežani isto, a na kraju, samo rezultati demantuju ili potvrđuju priču. Ja ne mogu nikoga da primoram da mi veruje, ali mogu da podelim svoje iskustvo, jer sam izveo generacije igrača“, poentirao je na kraju ovog razgovora za Mozzart Sport Zoran Popović.

Ovog, jer kao što je konstatovao kolega Dušan Jocić posle intervjua na Zlatiboru sa novim trenerom IMT-a, priči nikad kraja. Zato sad stavljamo samo zapetu, pošto ovakvi pogledi na fudbal zahtevaju nastavak.

MOZZART BET SUPERLIGA - ČETVRTO KOLO

subota

Crvena zvezda - Novi Pazar 2:0 (1:0)
/Katai 45+3, Enem 58/

Radnički 1923 - Zemun 3:0 (2:0)
/Sise 12, 44, Sremčević 73/

nedelja

20.00: (4.00) Mačva (3.45) IMT (1.95)

20.00: (1.40) Vojvodina (4.60) Radnik Surdulica (8.00)

21.00: (2.70) Mladost Lučani (3.05) Čukarički (2.80)

21.00: (2.40) OFK Beograd Mozzart Bet (3.40) Železničar (2.95)

odloženo

Radnički Niš - Partizan

***kvote su podložne promenama