Zlatna lopta 2024: Vinisijusu faktor pristrasnosti prema napadačima, tradicija protiv Rodrija

Najprestižnija individualna nagrada u svetu fudbala ulazi u novi svet. Nakon što su 13 od prethodnih 16 podelili Lionel Mesi (8) i Kristijano Ronaldo (5), počevši od ove godine nadalje možemo očekivati značajno raznovrsniju listu dobitnika i povratak na ono što je bilo uobičajeno pre 2008. godine i početka Ronaldove i Mesijeve dominacije. Ceremonija će biti održana u pariskom pozorištu "Šatle", a jedan od glavnih domaćina biće Didije Drogba.

Uz vođstvo legendarnog afričkog napadača, ljubitelji fudbala širom sveta biće uvedeni u taj novi svet Zlatne lopte i dobiti definitivan odgovor na pitanje: S kojim će to igračem krenuti jedna druga era fudbala, era oslabljena za dve najveće zvezde igre u 21. veku, era u kojoj će se moćne fizičke predispozicije ceniti više nego ikada ? Pored Zlatne lopte biće dodeljene i nagrade za najboljeg golmana, strelca i najboljeg mladog fudbalera. Iste nagrade dodeljuju se i u ženskoj konkurenciji.

Za početak, najvažnije je razjasniti ključnu razliku za odlučivanje o dobitniku Zlatne lopte u periodu od 2022. godine i svega što je važilo pre toga. Zaključno s 2021. evaluacija dostignuća se zasnivala na kalendarskoj godini (od 1. januara do 31. decembra), a onda je od 2022. promenjena tako da prati redovne evropske sezone. Celokupne karijere nominovanih igrača više se ne razmatraju kao faktor, što znači da nema naknadnog vrednovanja dostignuća i pokušaja da se određenim igračima revanšira za izmicanje nagrade u prethodnim godinama. Za Zlatnu loptu 2024. računaće se isključivo sve ono što su igrači uradili u periodu od početka avgusta 2023. do kraja jula 2024 (što suštinski znači do kraja Evropskog prvenstva i Kopa Amerike petnaestak dana ranije).

Pobednika Zlatne lopte odlučuje 100 novinara iz 100 najbolje rangiranih zemalja članica FIFA. Svaki novinar bira svojih pet najboljih sa liste od 30 nominovanih, pri čemu svako rangiranje donosi različitu vrednost poena. Prvom na listi svaki novinar daje šest poena, drugom četiri, trećem tri, četvrtom dva i petom jedan poen. Podrazumeva se, igrač koji sakupi najviše poena u glasanju biće proglašen za pobednika Zlatne lopte.

Kao mali podsetnik, vredi istaći da se Zlatna lopta dodeljuje od 1956. godine, kada je novinar "Frans fudbala" Gabrijel Ano zamolio svoje kolege da glasaju za najboljeg fudbalera godine. Prevashodno je bilo moguće glasati samo za evropske igrače koji nastupaju u Evropi, što je promenjeno tek 1995. godine. Prvi dobitnik bio je engleski reprezentativac Stenli Metjuz, dok je prethodne godine najviše poena dobio Lionel Mesi. Mesi je i rekorder, sa osam osvojenih nagrada, dok je na drugom mestu Kristijano Ronaldo s pet priznanja. Što se jugoslovenskih/srpskih igrača tiče, najbliže osvajanju bili su Dragan Džajić (treće mesto 1968), Dejan Savićević i Darko Pančev (deoba drugog i trećeg mesta 1991) i Predrag Mijatović (drugo mesto 1997).

Dva glavna favorita za osvajanje Zlatne lopte su Vinisijus Žunior i Rodri, dok se teoretske šanse (u domenu nekoliko procenata) daju Kilijanu Embapeu, Džudu Belingemu i Erlingu Halandu. Na listi se nalaze još četiri igrača madridskog Reala: Antonio Ridiger, Federiko Valverde, Dani Karvahal i nedavno penzionisani Toni Kros. Arsenal takođe ima četiri predstavnika: Bukaja Saku, Martina Edegora, Deklana Rajsa i Vilijama Salibu. Tri igrača među nominovanima brane boje Mančester Sitija: Erling Haland, Fil Foden i Ruben Dijaš, kao i Leveruzena (Granit Džaka, Florijan Virc, Alehandro Grimaldo). Više od jednog predstavnika imaće još i Inter: Hakana Čalhanoglua i Lautara Martinesa i Barselona: Lamina Jamala i Danija Olma (koji je doduše igrao za Lajpcig u periodu koji će biti vrednovan).

Preostali igrači na listi su Hari Kejn (Bajern), Mats Humels (Roma, bio u Dortmundu), Kol Palmer (Čelsi), Emilijano Martines (Aston Vila), Niko Vilijams (Atletik Bilbao), Ademola Lukman (Atalanta), Vitinja (Pari Sen Žermen) i Artem Dovbik (Roma, bio u Đironi).

Kilijan Embape se dugo smatrao najverovatnijim naslednikom Mesija i Ronalda u ulozi najčešćeg osvajača Zlatne lopte, ali kako stvari stoje neki drugi igrači će pre Francuza prigrliti najvrednije individualno priznanje, što je pomalo razočaravajuće za igrača koji uskoro ulazi u 27. godinu. Njegova noćna mora zvana izmicanje Zlatne lopte biće izvesno nastavljena ove godine, uzimajući u obzir da je sa Pari Sen Žermenom doživeo novi neuspeh u Ligi šampiona (eliminacija od Borusije Dormtund u polufinalu), a s Francuskom na Evropskom prvenstvu ispao takođe u polufinalu. Trofeji u Francuskoj ne bi trebalo da budu dovoljni za Zlatnu loptu, bez obzira na sjajnu individualnu statisku i učinak od 54 gola u periodu evaluacije (za Pari Sen Žermen 43, a za reprezentaciju 11).

Umesto Empabea, sve oči u Parizu biće uprte u njegovog novog saigrača iz Reala, Vinisijusa Žuniora, najboljeg igrača Rela koji je prethodne sezone objedinio trofeje Lige šampiona i španske Primere. Glavni Vinisijusov protivkandiat je Rodri, najbolja šestica svetskog fudbala. Bio je Rodri istinski motor Mančester Sitija u osvajanju titule u Premijer ligi, a zatim i reprezentacije Španije u pohodu na evropski tron. Međutim, u Rodrijevoj borbi s Vinisijusom postoje dva problema: prvi je činjenica da je Mančester Siti eliminan iz Lige šampiona već u četvrtfinalu i to upravo od Reala, a onda i onaj važniji, a to je tradicionalna naklonjenost glasača navalnim igračima.

Dešavalo se u prethodnih tridesetak godina da vezni igrači osvajaju Zlatnu loptu, ali su svi oni bili izrazito ofanzivno orijentisani: Luka Modrić 2018, Kaka 2007, Pavel Nedved 2003, Luis Figo 2000... Poslednja šestica koja je osvoijila Zlatnu loptu bio je praktično još Matijas Zamer 1996. godine i zato je teško verovati da će Rodri dobiti prednost u odnosu na Vinisijusa, koji trenutno kao da ispunjava najviše kriterijuma među onima koji se tiuču subjektivnog doživljaja prosečnog glasača (igrač je Reala, Brazilac, važi za atraktivnog igrača i sve što ide uz to).

Što se tiče preostalih kandidata, teoretske šanse imaju još samo Džud Belingem i Erling Haland. Englez je imao odličnu sezonu po pitanju broja trofeja u Realu, a čak ni po produktivnosti nije zaostajao za Vinisijusom. Brazilac je dao 24 gola uz 11 asistencija u svim takmičenjima za Blankose, a Belingem je upisao 23 gola i 13 asistencija. Dakle, Englez je imao čak i jedno direktno učešće u golovima više, ali će verovatno činjenice da je Belingem tri godine mlađi i za toliko manje dugovečan na velikoj sceni i da je Vinisijus bio strelac u finalu Lige šampiona, napraviti razliku u subjektivnom osećaju glasača. Erling Haland jeste imao fantastičan golgeterski učinak (za Mančester Siti 38 golova i za reprezentaciju Norveške 7), ali je trofejno na svoj konto nabacio samo pehar Premijer lige. U Ligi šampiona eliminisan je u četvrtfinalu, dok se sa Norveškom nije ni plasirao na Evropsko prvenstvo.

Lista osvajača:

Lionel Mesi 8 (2009, 2010, 2011, 2012, 2015, 2019, 2021, 2023)

Kristijano Ronaldo 5 (2008, 2013, 2014, 2016, 2017)

TRI:

Mišel Platini (1983, 1984, 1985)

Johan Krojf (1971, 1973, 1974)

Marko Van Basten (1988, 1989, 1992)

DVE:

Franc Bekenbauer (1972, 1976)

Kevin Kigen (1978, 1979)

Karl Hajnc Rumenige (1980, 1981)

Ronaldo (1997, 2002)

Alfredo Di Stefano (1957, 1959)

JEDNA:

Stenli Metjuz (1956)

Rajmon Kopa (1958)

Luis Suarez (1960)

Omar Sivori (1961)

Jozef Masopust (1962)

Lev Jašin (1963)

Denis Lo (1964)

Euzebio (1965)

Bobi Čarlton (1966)

Florijan Albert (1967)

Džordž Best (1968)

Đani Rivera (1969)

Gerd Miler (1970)

Oleg Blohin (1975)

Alan Simonsen (1977)

Paolo Rosi (1982)

Igor Belanov (1986)

Rud Gulit (1987)

Lotar Mateus (1990)

Žan Pjer Papen (1991)

Roberto Bađo (1993)

Hristo Stoičkov (1994)

Žorž Vea (1995)

Matijas Zamer (1996)

Zinedin Zidan (1998)

Rivaldo (1999)

Luis Figo (2000)

Majkl Oven (2001)

Pavel Nedved (2003)

Andrij Ševčenko (2004)

Ronaldinjo (2005)

Fabio Kanavaro (2006)

Kaka (2007)

Luka Modrić (2018)

Karim Benzema (2022)