Zlatko Dalić za Mozzart Sport pred žreb u Dohi: Neću Srbiju jer je jaka, dajte nam Katar

(Od specijalnog izveštača Mozzart Sporta iz Dohe)

Žreb u Dohi će sutra sastaviti grupe za Svetsko prvenstvo u Kataru. Sjatio se fudbalski svet sa svih krajeva planete u velelepni hotel Kempinski u katarskoj prestonici kako bi prisustvovao svečanom činu izvlačenja kuglica i saznao za koga će se to spremati narednih pola godine.

Tako su se na istom mestu našli srpski i hrvatski selektori Dragan Stojković Piksi i Zlatko Dalić. I zaseli su da se lepo ispričaju. Onako baš ljudski kako to znaju ljudi sa naših prostora. U društvu još jednog poznatog trenerskog imena Branka Ivankovića.

Dobrih sat vremena su se Stojković i Dalić družili, pretresli verovatno brojne teme od stare Juge do današnjih aktuelnosti. I složili se da bi bolje bilo da ih kuglice u Dohi ne strpaju u istu grupu. Dalićeva Hrvatska je u Katar stigla pre nekoliko dana kao vicešampion sveta, odigrala prijateljske utakmice, a na sutrašnjem žrebu će definitivno biti jedna od ekipa za izbegavanje iz drugog šešira. Slično se može reći i za Srbiju iz trećeg. Nikome ni Hrvatska, ni Srbija nisu poželjni rivali.

Dalić to otvoreno priznaje i objašnjava da to nema nikakve veze da politikom i istorijom. Već se kao čovek sporta strogo vodi fudbalskim motivima.

„Neću Srbiju. Zašto? Zato što ste jaki! Nikome neće biti lako sa Srbijom. Igrate dobro, tvrd ste orah. Slično kao i mi. Imate puno dobrih igrača koji igraju u velikim klubovima tako da tu ne može da fali kvaliteta. Piksi je to dobro složio kao što smo i mi složili naše. Srbija je jedna opasna reprezentacija“, ljubazno je Dalić odvojio vremena za Mozzart sport u Dohi. 

Dalić je i pre Piksijeve revolucije upozoravao na kvalitet koji ima Srbija. Posle žreba za prethodno Evropsko prvenstvo kada bismo se našli u istoj grupi da Srbija nije ispala od Škotske.

„Ja sam i ranije govorio da ne želim Srbiju. Vi ste bili u baražu sa Škotskom i mi smo čekali pobednika u grupi. Govorio sam da nam je lakše sa Škotima nego protiv Srbije. I bio sam u pravu. Ali desilo vam se to protiv Škotske u Beogradu... I uvek sam ponavljao da Srbiju ne želim samo i isključivo zbog njenog fudbalskog kvaliteta. Ni zbog čega drugog. Mi smo sportisti, ali ovakav meč vuče ogroman sportski pritisak, tenziju i ne treba nam taj teži put kad dođe utakmica, to je onda ogroman pritisak... Ne zbog nas sportista, već zbog ovih okolo koje stvore pritisak pa narastu tenzije. U toj atmosferi nije normalno igrati fudbal. Pusti me toga...“

Koga biste izdvojili od srpskih igrača?

„Tim! Uvek ste imali pojedince, ali nikad tim. Svako je vukao na svoju stranu. Sada se to promenilo. Malo mi je čudno da Luka Jović ne igra u Realu posle onakvih partija u Ajntrahtu. Da ništa ne uradi... Gledao sam ga u Frankfurtu jer je tada Rebić bio sa njim i izgledao je jako dobro“.

U tom trenutku se u razgovor uključuje Piksi i kao iz topa će: „Priznaj koga bi voleo u grupi“.

„Katar!“, još brže odgovara Dalić.

„Dobro, ajmo dalje...“, ispituje želje Stojković. 

„Iz trećeg šešira bih neku Aziju ili Afriku. Samo da ne bude neka evropska reprezentacija“; iskreno priželjkuje hrvatski strateg.

Iako nisu bili saigrači, Stojković i Dalić se znaju iz igračkih dana kao rivali.

“Nisam ja bio ni blizu igrač kao što je on. On je legenda, jedan od najboljih igrača u to vreme. Ja sam bio prosečan klupski igrač koji nije imao ni blizu onoga što je on imao. Ni karijeru, ni poziciju, ni talenat... Ja sam više bio radnik. Nismo za poređenje. Nikad nisam bio u reprezentaciji i to mi je falilo. Ali kad sam ušao kao selektor znao sam neke stvari od ranijih saigrača . Zato se ja okružujem sa bivšim igračima koji su bili u reprezentaciji. Olić, Ćorluka, Mandžukić... Jer oni to dobro znaju“.

Dobro poznajete Piksijevog nekadašnjeg saigrača Roberta Prosinčekog. Ko je bio bolji igrač?

„Ma obojica su bili top igrači. Robi je bio malo više onako za dušu sa onim svojim lažnjacima. Piksi je bio malo konkretniji, ali ne mogu reći ko je bolji. Piksi je imao više enegrije i više trčao, a Robi je onako ponekad igrao malo i za raju. Lažnjak, duga lopta... Ko je tebi bolji?“, odgovara nam Dalić kontrapitanjem.

„Meni je idol bio Dejo...“, odgovor je Mozzart sporta.

„Da... Sad kad pogledamo koji je to kvalitet bio i koje fudbalsko znanje. To je bio fudbal! Potez, dribling, lažnjak...“, priseća se Dalić.

Vi ste Hrvatsku sa praga ispadanja u kvalifikacijama doveli do finala Svetskog prvenstva. Nas je Piksi za početak vratio na fudbalsku mapu i doveo nas među najbolje na svetu. Deluje da imate tu harizmu baš za selektorski posao koji je različiti od trenerskog u klubovima.

„Obojica smo radili u nekim egzotičnim i dalekim zemljama. On u Kini i Japanu, ja ovde u arapskom svetu. Oba smo došli na selektorske pozicije i razlika se vidi. Malo se poklopilo, ali je tu nešto malo i do našeg rada. Uradili smo velike stvari. Srbija je pobedila u Portugaliji i otišla na Svetsko prvenstvo. To je za poštovanje. Nama je bila i malo lakša grupa, ali je ispalo dobro“.

Prethodnih dana ste igrali prijateljske utakmice u Kataru. Ovde su temperature svakodnevno 30 plus stepeni, a vrućine tek počinju. Kako je izgledalo igrati na tim čudima stadionske arhitekture. Otvoreni stadioni sa klima uređajima? Radi li to?

„Nama je na stadionu bilo hladno! Klima radi, udara i ja sam morao da tražim da ugase. Jer već je bilo vetra i kada mu dodate klimu, onda to bude baš nelagodno. U novembru će to biti još hladnije pa ne očekujem neki problem oko vrućine“.

A to što će se Mundijal igrati u novembru i decembru. Da li to remeti planove i pripreme?

„Ako gledamo sa čisto fudbalske strane, to je onda dobro. Jer ovako nam dolaze igrači nakon trećine sezone. Sveži, odmorni, spremni, motivisani... A onako kad dođu u junu na kraju sezone, imaš probleme jer navikli su da im tada kreće godišnji odmor, a moraju da nastave da igraju. Umorni, isrcpljeni, teške sezone... Ovo u Kataru će biti lakše za igrače“, završava Dalić dok se još jednom srdačno pozdravlja sa Piksijem.