Životne lekcije Marka Nikolića: Lako je biti neutralan, cenim one koji imaju stav, makar i kad greše

Atina je imala princa, imaće i kraljevića. Ako je Dušan Bajević zavredio prvi status, logično je da kraljević bude – Marko. Jezdi Nikolić ka trofeju prvaka Grčke, a njegov AEK deluje nezaustavljivo: em što igra sjajno, em što diše kao jedan, em što publika to prepoznaje kao posebnu vrednost. Zato ne čude krcate tribine na novoj Aja Sofiji iz meča u meč.

Posle nedeljnog u kome je u fudbalskom smislu razmontiran PAOK (3:0) i praktično otpisan iz trke, lider prvenstva ima pet bodova više od Olimpijakosa koga je tukao pre tri sedmice u Pireju na početku plej-ofa. Titula još nije osvojena, ali svi koji znaju Marka Nikolića veruju da hoće. Isto tako, oni koji ga baš dobro znaju svesni su da tek sad neće dozvoliti bilo kakvo opuštanje, već će narediti da se dodatno stisne papučica za gas kako bi tim iz Nove Filadelfije prvi prošao kroz cilj.

Sve to u premijernoj sezoni srpskog trenera na novom radnom mestu. Ljudi ga doslovce – obožavaju. Zbog rezultata, a još više zbog odnosa koje je uspostavio u klubu i van njega.
„Ne znam da li sam očekivao. Nije mi to bio cilj, kao što mi nigde nije bio cilj, ali dovoljno dugo radim da znam da ako ideš niz dlaku i hoćeš nekom da se dopadneš veštački, da se to završava katastrofalno. Nikad mi to nije bila ideja, već da radim posao. Iskustvo je pokazalo da moraš biti to što jesi i onda pre ili kasnije dođe do toga da te ljudi poštuju, vole i cene. Način na koji ovde ljudi prate sport, ne samo fudbal, je impresivan. Stalno su krcati stadioni, tako da je prijem zaista fantastičan. Moram da kažem da tome pomažu i rezultati. Posle letošnje pobede nad Anderlehtom se moj status popeo na viši nivo. Bila bi laž ako bih rekao da to ne imponuje i da nije prijatno. Ponosan sam na to, ali doživljavam i kao obavezu, jer kada te ljudi tako prime, kada te tako zavole, kada ti skandiraju ime na našem stadionu i na gostovanjima, to je lepo. Još više je obaveza“, u dahu je govorio Marko Nikolić za poslednje izdanje Denis podkasta, emitovano u danu susreta sa PAOK-om.

Na njemu je AEK pokazao makar dve karakteristike koje odlikuju veliki tim. Ponovo je i igru i energiju kakva ga je krasila samo tri dana ranije u revanšu sa Rajo Valjekanom, pa iako je završio učešće u Evropi navijači su stali uz tim i trenera. Posebna vrednost.

„Dobro pamtim kada smo krenuli, niko nas nigde nije video. Imali su ovde malo i traume od prethodnih godina, ispadanja od Noe i od Veleža, a kad sam došao, bilo je samo da nekako dođemo do grupe. Bile su baš teške kvalifikacije. Neverovatno kakav nam je žreb dolazio (Hapoel Ber Ševa, Aris Limasol, Anderleht). Onda je bilo: ’Hajmo da igramo grupu, da uživamo.’ Završili smo na trećem mestu kao najefikasnija ekipa ligaške faze takmičenja, uz istorijske pobede nad Fjorentinom ili Samsungom, i došli smo u četvrtfinale. Zaista nas niko nije očekivao. Ovaj put je bio fascinantan i je ta publika to prepoznala i odužila se ekipi za taj put, koji je bio impresivan ove godine“.

Naročito je fascinantno kako je za manje od 72 sata žuto-crni tim ponovio energetski sjajno izdanje iz meča sa Madriđanima, što prebacuje temu na isključivo stručni deo. Nikolić naglašava da u modernom fudbalu fizički zahtevi nisu problem, već da je već izazov mentalni oporavak igrača.

„Nove generacije su adaptirane, tako da se danas jedan dan oporavljaš, drugi dan već imaš trening ozbiljnog intenziteta i momci to podnose. Mislim da to više nije problem. Mnogo je teža emotivna rekuperacija i za to se traže načini, ali je to teško, jer je čovek i dalje čovek. I možda najefikasniji način jeste širina kadra, kada možeš da zameniš čoveka A čovekom B koji nije potrošio emotivne resurse  dva ili tri dana ranije, a ima jednak fudbalski i fizički kvalitet kao čovek A. Takav luksuz imaju samo najveći timovi. Videli smo to na primeru Bajerna, kad odigra onako važnu utakmicu protiv Real Madrida, a onda za vikend protiv Štutgarta je u prilici da promeni šest, sedam igrača, ali oni će doneti dovoljno kvaliteta da reše i to manje ili više rutinski, tako da kažem“.

Opet, to je samo jedan detalj trenerskog posla. Još jedan znači konstantno usavršavanje, praćene trendova.

„Fudbal se toliko brzo menja, kao i ostali sportovi. Na primer, pre deset godina kad se izvodila lopta sa pet metara, morali su svi igrači da budu van šesnaesterca. Samo to dramatično pravilo pravi ogromnu razliku u bildapu, presingu itd. Broj izmena je bio tri, sada je pet. Drugačiji su intenziteti, drugačije su priprema utakmice, pa i samo vođenje. Da ne pričam o tome da nije postojao VAR, pa su drugačije stvari bile dozvoljene, recimo, u odbrani prekida, u napadanju prekida i tako dalje. Pričam samo o pravilima, a koliko se toga još razvilo u smislu taktike i drugih detalja. Imam priliku da se ovde u Atini družim i sa Željkom Obradovićem povremeno i sa Draganom Šakotom (trenerom AEK-a), koji su i više nego iskusni, stariji od mene po 20 i više godina, neverovatnih karijera. Kad oni kažu da ako stanu tri meseca, ako ne prate, onda im struka beži. U pitanju su ljudi koji su osvojili sve na svetu. S time se apsolutno slažem. Bukvalno, ako šest meseci staneš i nisi u toku, ne samo ti kao pojedinac, nego i tvoji saradnici, pre sve se tako brzo menja da beži od tebe“.

Zato je potrebno znati i sa ljudima. Ne samo crtati po trenerskoj tabli.

„Možda me vreme demantuje da će biti ravna linija, mnogo istih igrača u svlačionici, ali ja u to ne verujem. Uvređen sam da će uvek biti potrebno da bude više onih koji su prirodom, kvalitetom i snagom ličnosti, nešto drugačiji od ostalih i koji mogu da u najtežim trenucima preuzimaju stvari u svoje ruke. To je italijanska izreka: „Se son rose fioriranno“. Seme je skoro svega isto. Ako je ruža, procvetaće; ako je korov, biće korov, je l'?“

Upravo je to sjajan nagoveštaj da se prešaltamo na vest koja je i dalje aktulena, a tiče se odlaska Duška Vujoševića sa životne scene.

„Baš teško sam to podneo. Naravno, svi koji smo imali kontakt s njim znali smo da njegova bolest traje već dugo. Bukvalno je život dao košarci i Partizanu. U pitanju je bio čovek, kao i mnogi sličnog kova, koji se graničio sa genijem, a takvi znaju da budu i teški i za sebe i za svoju okolinu, ponekad. Bili smo i komšije. Dule je imao neku simpatiju prema meni, s obzirom na to da je mnogo stariji,  pomagao mi u određenim trenucima moje karijere, javno, a i privatno. Svaki razgovor sa njim je bio prava privilegija, jer je bio čovek sa kojim se ne razgovara na normalan, običan, svakodnevni način. Uvek je izvlačio iz tebe maksimum, prirodnom polustrogošću, ali genijalnošću, nije ni dozvoljavao da se bilo ko previše opusti. Njegovi igrači, pa čak poluprijatelji ili prijatelji“.

O legendarnom košarkaškom treneru može da se govori u nedogled, kakva je inspiracija bio.

„Dule je unikatna ličnost. Svakako će nedostajati svima koji su ga poznavali, njegovoj porodici, a onda i svima ostalima, jer je bio čovek britkog jezika. Posebno sam cenio kod njega, iako su mu to mnogi zamerali, što je uvek bio spreman da iznese stav javno. Čak i kad je grešio. Svi mi grešimo u životu, svi koji radimo, i pogotovo svi koji imamo hrabrost da se izjasnimo po bilo kom pitanju javno, a to je za mene poseban kvalitet, jer zahteva hrabrost i jednu moralnu snagu. Lako je uzeti neutralnu poziciju koju posebno vole kod nas u poslednje vreme u regionu, da se uvek namestiš na sve moguće strane. Više cenim one koji su bili, kao što je bio Dule, spremni da kažu, pa makar i pogrešili nekad, svoj stav po bilo kom pitanju“.

Čini se da je i Marko Nikolić takav. Spreman da brani svoje stavove, spreman i da ih koriguje, ali isto tako, kad dođe striktno do sporta, spreman i da osvaja, jer je uglavnom birao klubove (ili oni njega) ustremljene ka peharima.
„Ne kažem da su najveći, ali su među najvećima u svojim zemljama, pa se podrazumeva borba za titulu, za kup i plasman u Evropu. Znači, nema opuštene sezone. Ja to i ne volim. Neko me pita: ’A da li si pričao s upravom oko ciljeva?’ Mi ne treba meni niko da priča ciljeve u Partizanu, AEK-u ili u CSKA. Možda smo u procesu stvaranja ekipe i najveće rezultate očekujemo u trećoj ili četvrtoj sezoni... Sve je to podložno razgovoru, ali ti moraš znati gde si došao. Moraš poznavati kulturu tog kluba, jednostavno se traži rezultat. Čak i kad pobediš sedam utakmica zaredom i odigraš jednu nerešeno, ne valja, nije dobro. Adaptirao sam se na taj mentalitet, meni to odgovara. Naravno, nekad bude to i naporno, ali sam se toliko srodio sa time da je to uobičajena svakodnevica. Volim tu vrstu pritiska, i odgovarao sam više puta na to pitanje na način da verovatno ću jednom raditi negde i gde nije toliki taj pritisak rezultata, ali će verovatno to biti znak da možda nisam na najboljem mestu u tom trenutku“.

Dotle, juriš na pehar prvaka Grčke sa AEK-om.

„Pokušavamo da ovu sezonu završimo, maštamo o tome. U glavi mi je samo da probamo da uzmemo titulu sa AEK-om, jer to je nešto za šta smo radili ove godine. Imam ogromnu želju da uzmemo tu titulu. To me pokreće u ovom trenutku. Bila bi to peta različita zemlja u kojoj bih sa svojim saradnicima osvojio trofej. U Srbiji smo uzeli duplu krunu, u Mađarskoj smo najpre prvenstvo, pa kup, u Rusiji dva kupa s dva različita kluba, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima dva pehara. Jedino nam je trofej izbegao u Sloveniji trofej iz poznatih razloga. Ovo bi bila pet različita zemlja u kojoj bismo došli do trofeja. Lepo zvuči, ali ga nemamo još uvek. Teška je borba ispred nas. Znam iz iskustva. Mi smo blizu, ali nismo još stavili nijednu ruku na trofej, kamoli obe. Tako da sam tome posvećen do maksimuma ovih dana“, istakao je Marko Nikolić tokom gostovanja u Denis podkastu.