Životne lekcije fudbalerki: U ovome ne možeš da se obogatiš, ali moraš da budeš svestran, da čupaš

Ideja je bila da nam malo približe Svetsko prvenstvo za žene. I jesmo ga se dotakli. Ali priča je nekako spontano otišlo i u drugim pravcima. Možda i zbog toga što se fudbalerke ne kupaju u milionima, pa ne govore o „avionima i kamionima“, već se trude da sagledavaju „širu sliku“. Ili kako bi to na početku razgovora za Mozzart Sport rekla Dina Blagojević...

“U ženskom fudbalu čovek ne može da se obogati novcem. Ali može iskustvom, jezicima, poznanstvima“.

Ove reči je fudbalerka Bajera iz Leverkuzena izgovorila dok je pričala o svojih sada već šest godina u Nemačkoj i pre svega Bundeslige. A sve podstaknuta iskustvima Jovane Petrović, novog pojačanja Crvene zvezde, u ALG Sporu iz Gazijantepa.

“Pustinjska klima, posle prvih priprema si mi tabani bili puni plihova... Ali generalno sam se lako navikla tamo. Prvenstveno zbog fudbala i načina na koji oni doživljavaju taj sport. Turci su fanatici, zaljubljeni u fudbal. Sve više pažnje poklanjaju i ženskom fudbalu. Imali smo situacije da se na ženskoj utakmici napuni stadion ceo. Sam pristup utakmici... To je poseban način, ta agresivnost, nigde nisam videla toiko želje za pobedom... Mi smo sa utakmica izlazili slomljenih noseva, sa potresima... Ludilo mozga sa kojim oni žarom igraju. Imaju dušu“.

Nije ipak ni samo do fudbala...

“Turska je jedina država u kojoj sam igrala a da sam se osećala kao kod kuće. Primili su me kao da sam njihova, pazili me, čuvali... Generalno, Turci mnogo vole nas kao naciju i mnogo cene nas kao sportiste. Jako smo slični po mentalitetu, brzo se naviknemo“.

I tu se uključila Dina...

“Inspirisana ovim govorom, ja bih sada u Tursku, a-ha-ha... Jer Nemačka je sušta suprotnost od svega što je ona rekla. To je red, rad, disciplina i neko sivilo. Napraviš ti svoj neki krug ljudi, ubaciš neke boje, ali... Mada je mene sve ove godine zadržavalo to što je fudbal na jako visokom nivou. Nemačka je godinama unazad u top tri lige na svetu i bila sam motivisana svojim fudbalskim razvojem. Stekla sam prijatelje za ceo život, ali uvek ti fali nešto, nije mi srce bilo na mestu. Uvek sam bila nostalgična... Taj osećaj pripadnosti ne možeš da pronađeš svuda“.

Zato sada razmišlja malo drugačije...

“Sad, u ovom trenutku, sa 26 godina mnogo više razmišljam o tome da naučim još jedan jezik, da upoznam još jednu kulturu, pre nego da uzmem neke velike pare. Možda bi dve ili tri godine finansijski stajala bolje, ali šta bih naučila?“

Vraćamo se tu na onu rečenicu sa početka teksta. Jer nije novac sve u životu...

“Stalno me pitaju: Zar ne bi volela da imaš platu kao Mesi? Šta će mi, bre, Mesijeva plata, on jedan jezik govori. Ja znam tri u ovom trenutku i imam ambicije da naučim još. To je meni mnogo vrednije od bilo kog novca. Jovana je isto u tom fazonu, jer zna šta može da uzme od ženskog fudbala. Zato nekad, kad se priča o ravnpravnosti i neravnopravnosti, pomislim da je dobro što se ne gura toliko novca u ženski fudbal. Onda moraš da budeš svestran, da čupaš sa svih strana“.

Da ni Jovana ne meri sve kroz dinar, vidimo i po njenoj odluci da se ovog leta vrati u Beograd.

“Zvezda je moj klub, moj dom, moja kuća. Otišla sam nekako nepotpuna. Ostala je ta praznina jer nisam uzela nikakav trofej sa Crvenom zvezdom. Nije mi dalo mira svih ovih godina. I onda se desila ta totalno neočekivana situacija, ja sam sela sama sa sobom... Ne može jedna godina mnogo toga da mi promeni u životu, a može mnogo toga da mi donese. Tako da sam se vratila. Verujem u ovu priču, imamo ogroman potencijal, samo se nadam da će sve kockice da se slože. Daću poslednji atom sebe da centar ženskog fudbala prebacimo u Beograd, želim da donesemo Ligu šampiona na ’Marakanu’. Možda finansijski i ne prođem najbolje, ali...“

Sve vam je jasno.

No, da se vratimo mi na to Svetsko prvenstvo i prilično neočekivane odgovore na pitanja o – favoritkinjama?

“Moji favoriti su uvek ’underdogs’, ekipe koje niko ne može da zamisli da pobeđuju. Sad mi je favorit Republika Irska, moji roditelji dugo žive tamo, imam neke neke prijatelje i u samoj reprezentaciji. Igraju vrlo defanzivno, sve što mogu da urade mogu samo na kontru. Imaju neke brlo brze igračice. Oni stoje, njih 11, oko kaznenog, pa ti ako možeš da prođeš taj autobus - ti ćeš da pobediš. Ali vrlo su disciplinovani. Igrala sam sa Dajen Koldvel, ona je štoper, jedna od kapitenki, prirasli su mi srcu zbog nje. Pa je tu Amber Baret, igra špica, mislim na 100 metara ni Jovana Damjanović ne može da joj isparira. A i zaljubljena sam u tu zemlju, puna prirode, zelenila... Drugi favorit mi je Švajcarska, zanimljiva ekipa sa puno mladih igrača i puno potencijala. Njima se ne predviđa ni da će proći grupnu fazu, ali ja ću iz sveg srca navijati za njih“.

Šta kaže Jovana?

“Moj favorit je Španija, iako nisu ni u planu da osvoje, ali ja nekako osećam tu zemlju“.

Sa našom Aleksandrom Gvozdić

Svi bismo naravno najviše voleli da možemo da na Svetskom prvenstvu navijamo za Srbiju. Ponadali smo se čak kada su naše reprezentativke savladale Nemačku s istorijskih 3:2, ali onda nisu uspele da, uprkos vođstvu, osvoje bod protiv Portugalije koji bi ih odveo u baraž...

“Samo što mi suze ne krenu sad kad se setim pobede nad Nemačkom. Žao mi je što nije bilo više ljudi, takav rezultat, a maltene više navijača iz Nemačke. Ja sad kad se setim, onaj trans kad smo gledale semafor, evo ježim se... Ali, dva meseca posle toga, mene taksista vozi, pita šta radim, ja kažem, on me pita: Ženski fudbal, je l to postoji u Srbiji?“, priseća se Petrovićeva.

Sećaju se naravno i te Portugalije..

“Evo, sedimo u Staroj Pazovi, a da smo tada pobedile možda bi nas sada intervjuisali na Novom Zelandu. Jer ja stvarno mislim da je ova ekipa stvorena za velika dela i da smo na pravom putu. Ta neka hemija, porodična energija, ja toliko volim da dođem da igram za reprezentaciju... I sad osećamo neki srpski inat, da konačno uspemo da dođemo do nekog velikog takmičenja“, kaže Dina Blagojević.

U stvari, ne nekog, već sledećeg velikog takmičenja. Imaju čak i interesantnu ideju kako da sav taj trud zabeleže i predstave javnosti...

“Izrevoltirane time što medijski nismo toliko propraćene, došle smo na ideju da skupimo pare i kupimo go-pro kamericu i da od septembra snimamo šta radimo, kako se pripremamo, šta radimo pre utakmice, posle utakmice, da snimimo malo tu energiju, jedan običan dan... I da sve to nazovemo: ’Road to Evropsko prvenstvo’, a-ha-ha. Još kad bi Mozzart objavio na svom Jutjubu kanalu“, smeje se Dina.

Mada ozbiljno misli. Jer kako sama ističe.

“Nije fudbal ženski ili muški. Fudbal je fudbal“.

Priredila: Aleksandra GVOZDIĆ

----------

DAME IGRAJU, MOZZART NAGRAĐUJE

Tokom SP za žene, priključi se Mozzartovom takmičenju "Osvoji za nju" gde imaš priliku da osvojiš preko 450 vrednih nagrada, odnosno 20 nagrada svakog dana takmičenja - prva je Samsung Galaxy Z flip 4, druga vikend za dvoje u hotelu Ramonda, treća vaučer Belodore parfimerije od 25.000 dinara, četvrta vaučer Fashion&Friends od 12.000… u uz svaku nagradu ide i novčani dodatak. I TAKO SVAKOGA DANA!

Prvi takmičarski dan je počeo u sredu 19. jula, u 16 časova i traje do sutradan u isto vreme. Rang-lista će biti vidljiva na kraju svakog od 23 takmičarska dana i uvek dostupna na sajtu.

Tačno u 16.00 časova biće objavljen novi dnevni izazov, koji je potrebno ispuniti u narednih 24 časa, kako bi se kvalifikovao za neku od nagrada. Učestvuju samo web tiketi.

----------