Životna priča Petra Orlandića: Otac se opredelio za kriminal, ja za građevinu! Rajo mi nije dao u Tursku i Belgiju

Nisu to bila srećna vremena za Crvenu zvezdu. Nije bilo velikih evropskih utakmica, nije bilo novca, nije bilo ni velikog tima. Ali redovni hroničari zbivanja u Ljutice Bogdana sigurno se sećaju da je je u zimu 2015. godine crveno-beli dres zadužio Petar Orlandić.

Iznenada kao jedan od najboljih napadača Crne Gore u tom trenutku. Teško da Orlandić spada među deset najboljih špiceva u novijoj istoriji Crvene zvezde, teško da je u krugu najtalentovanijih, ali na pomen njegovo imena navijači kluba sa Marakane ne bacaju „hejt“. Kada god je dobijao šansu od Nenada Lalatovića, kasnije Miodraga Božovića, znao je da iskoristi.

Ima i solidnu statisku (17 golova na 30 utakmica), ali je njegova životna priča vrhunska. Mnogo toga je otkrio u intervju za portal „lobsport“. I kako je, dok je igrao u Zeti konobarisao i radio na građevini kako bi prehranio majku i brata, i kako je sa 18 godina počeo da igra profesionalni fudbal. Sasvim slučajno.

“Radio sam sve i svašta do trenutka kada me pokojni Vojvoda Malesija viddeo na jednom turniru malog fudbala na Zlatici i pitao me da li bih došao da igram za Zetu. Prošao sam probu i prve pripreme sam odradio 2010. godine. Bila je jaka konkurencija – Žarko Korać, Petar Škuletić, Ivan Knežević, Aleksa Lađić…Kad sam se vratio sa priprema otišao sam na pozajmicu u Bratstvo i sećam se da mi je prva utakmica bila baš protiv Jezera i postigao sam četiri pogotka. Igrao sam sedam-osam utakmica i dao desetak golova”, rekao je za „lobsport“ Petar Orlandić.

"ZVALI SU ME "KRALJ BAKRA I KLIMA", NISAM IMAO 50 CENTI ZA PREVOZ"

Ugovor u crnogorskom prvoligašu tada nije bio dovoljan za pristojan život, pa je snažni napadač morao da nađe alternativne načine prihoda.

“Zvali su me ‘Kralj bakra i klima’. Ugrađivao sam klime, prodavao bakar. Zgrada se radi, ja skinem bakar sa zgrade prodam i zaradim. To znaju moji saigrači Boris Došljak, Miloš Radulović….Nisam išao na treninge jer nisam imao 50 centi po nevremenu da pođem do Sat kule gde me čekao kombi za Golubovce. Dolazio je po mene Danijel Šanović, povede me na utakmicu dam dva gola i posle me ostavi u Staru Varoš da radim. Žarko Korać, Goran Burzanović i ostali nisu mogli da veruju. Tada me pitao Rajo (prim. aut. Radojica Rajo Božović, dugogodišnji prvi čovek FK Zeta) da li je istina da radim i konobarišem, potvrdio sam tu priču. I rekao sam svaki put ću raditi kad nema plate. Morao sam da pronađem novac. Svakako da me toga nije sramota. Borio sam se da pomognem majci i bratu jer sa ocem nisam imao nikakvu komunikaciju. Celi život se borim. Nije ovo patetika da me neko žali, već je bilo tako. Nije imao ko da mi išta ponudi – otac se predelio za kriminal i drogu. Nama to nije bio život kakav smo želeli majka nije mogla sama, ujak nam je pomagao“.

Igrao je odlično Orlandić za Zetu, ali malo ko je verovao da će zadužiti dres Crvene zvezde.

“Možda sam bio za Vojvodinu, Radnički…Kad sam došao u Crvenu zvezdu Nenad Lalatović mi je rekao da je išao da me gleda, da su ga Rajo i Adža (prim. aut. Ivan Adžić nekadašnji fudbaler Crvene zvezde i trener Rudara) posavetovali da me pogleda i dodao da mu takav profil napadača treba. Čak je i pred neke utakmice govorio da samo veruje u Orlandića. Voleo me i poštovao, kao i ja njega. Možda nisam bio u tom momentu sa Zvezdu, ali sam se borio i dobio šansu. I tada je bila konkurencija jaka – Hugo Vijera, Luka Jović, Predrag Sikimić, Milan Pavkov, Dejan Joveljić, Džošua Parker. Pružila mi se šansa, a stranac sam koji je dao najviše golova u Crvenoj zvezdi sa najmanje provedenih minuta na terenu”.

"LALA ME VOLEO, MIODRAG BOŽOVIĆ MI ULIVAO LAŽNU NADU"

Posle Lalatovića stigao je Miodrag Božović.

“Verovao sam mu, očekivao više prostora, ne da me gura, već…Mislim da nije bio iskren sa mnom. Govorio mi je da sam odličan, najbolji, iskreno, davao mi je lažnu nadu. Ali svakako i o njemu mislim sve najbolje.”

Bio je dolazak u Crvenu zvezdu iznenađenje, ali niko nije očekivao da će stameni defanzivac napustiti redove crveno-belih 2017. godine, pre finala Kupa.

“Sećam se, pripreme u Sloveniji 2017. godine, uprava je došla i rekla da više nisam igrač Crvene zvezde, već da idem za Južnu Koreju gde navodno imam ugovor na dve godine. Bio sam srećan jer sam video svotu novca koja je za mene u tom trenutku bila nerealna. Za dve godine imao sam 500 hiljada na papiru – idem, rekao sam. Gvangžu je bio na pripremama u Portugalu, došao sam, priključio se ekipi, predstavio se – sve normalno”.

"ZBOG RAJA NIJEDAN MENADŽER NIJE SMEO DA ME UZME"

I onda, potpuni fijasko..

“Neko ne bi verovao, došao sam na potpis, a oni su mi rekli da nema ništa od posla jer ne mogu da se dogovore sa Rajom i Zetom oko obeštećenja. Tu mi se sve srušilo. Plašio sam se aviona, molio sam Raja da se ne vraćam, ali on mi je rekao – principi su u pitanju. Vratio sam se i bukvalno napustio Crvenu zvezdu na svoju odgovornost i štetu.”

Igrao je u Portugaliji, Kini, Tajlandu, na Malti... Možda je mogao više s obzirom na brojke iz Crvene zvezde.

„Kuburio sam strašno sa povredama. U treningu sam uvek, ali muče me povrede, imao sam tri-četiri potresa mozga, operaciju, zdravlje mi je bilo ugroženo trebao sam da batalim fudbal. Ali, ustajao sam…Iz Zvezde sam otišao gde sam nakon dobre statistike mogao da napravim karijeru. Imao sam velikih ponuda, ali nisam smeo, slobodno napiši, od Raja Božovića. On mi je branio…Bila je Belgija, Rusija, Turska. Nijedan menadžer nije smeo da me uzme“, poručio je Petar Orlandić za „lobsport“