Životna priča Mina Rajole i nadimak za koji je kriva svađa sa Sinišom Mihajlovićem

Mino Rajola se u ovom trenutku smatra najmoćnijim agentom u svetu fudbala. Njegovi klijenti su Zlatan Ibrahimović, Pol Pogba, Erling Haland, Matijs de Liht, Đanluiđi Donaruma, Marko Verati i još gomila mladih talenata poput Mojzea Kena, Rajana Gravenberha, Donjela Malena, Markusa Tirama, Majrona Boadua…

Obožavan od strane fudbalera, omražen od strane brojnih klupskih funkcionera, prezren među većinom navijača širom sveta. Rajolu nije mnogo briga za imidž koji ima u svetu fudbala sve dok završava milionske transfere, ugovore i provizije.

Rajola o Pogbi u Juventusu, De Lihtu, Donarumi i Romanjoliju: Decembar je mesec snova

Za razliku od većine svojih kolega, ipak se s vremena na vreme pojavljuje i govori u medijima i obično su to zanimljivi intervju prožeti zapaljivim izjavama. Uglavnom govori o aktuelnostima, a mnogo ređe o sebi i svojim počecima u svetu fudbala. Životnu priču je ispričao u intervju za nemački Sport1.

“Rođen sam u Salernu, a kada sam imao godinu dana, porodica je emigrirala u Holandiju. Familija moje majke je već živela u Harlemu. Moja porodica je uvek naporno radila. Otac mi je bio mehaničar. Kada su roditelji zaradili prvi novac u Holandiji, otvorili su restoran italijanske hrane. Holanđani tada nisu imali pojma o italijanskim picama i pastama. Bio je to veliki uspeh! Kasnije smo otvorili još restorana, hotel, kafić… Imali smo sedam lokala u jednom trenutku. Otac je radio od jutra do mraka i nismo provodili mnogo vremena zajedno. Zato sam ja odlučio da mu pomažem kako bih bio blizu njega. Pomagao sam u pranju tanjira, čišćenju, serviranju... Bio sam najstariji od braće i želeo sam da otac bude ponosan na mene. Imao sam 11 ili 12 godina kada sam počeo da radim u restoranu”.

Subota, 15.30: (6,50) Bohum (4,40) Dortmund (1,55)

Od kuhinje je vrlo brzo stigao do birokratije…

“Kasnije sam pomagao oko papirologije jer sam govorio holandski jezik bolje od oca. Naučio sam administrativne procedure, poreske zakone, bankarska pravila… Brzo sam odrastao. U restoranu sam svakodnevno bio u kontaktu sa gomilom ljudi različitih profila. Dolazili su nam bankari, načelnik Harlema, ali i običan svet. Jednog dana nam je došao predsednik drugoligaša iz Harlema. Znao sam ko je jer sam tamo trenirao kao klinac”.

Igračka karijera mu nije bila suđena…

“Igrao sam ofanzivnog veznog i nosio ‘desetku’. Mnogo sam voleo loptu. Mogao sam da završim u Real Madridu! Ha-ha-ha! Ali postojao je jedan mali problem: Real me nikada nije želeo. Predsednik Harlema nam je često bio u restoranu, a ja sam bio bucko koji je voleo mnogo da priča i da ima mišljenje o svemu. Stalno sam ga nešto pitao oko tima i igrača. Ponekad sam organizovao ketering za VIP osobe na stadionu i žalio im se kada ekipa ne pobedi. Predsednik je jednom prilikom ’pukao’ i rekao mi: ‘Kad već sve znaš bolje od drugih, uzmi pa radi u klubu’! Nije očekivao moj ekspresan odgovor”.

Koji je bio odgovor?

“Kada počinjem? I tako sam ušao u svet fudbala. Kao sportski direktor. Imao sam 19 ili 20 godina. Čak i u tim uslovima sam igračima pravio dobre ugovore koji nisu išli u prilog klubu. U jednom momentu sam odlučio da počnem samostalni posao i postao sam savetnik. Igrači su želeli da čuju moje mišljenje”.

U Evropi je dobio nadimak ‘pica majstor’.

“Svi misle da sam pica majstor, a u životu nisam napravio picu! Niti znam kako se pravi… Ali sam zato servirao gomilu pica mušterijama u restoranu. Taj restoran je bio velika životna škola za mene. Znate li kako je nastala ta priča? Imao sam veliku svađu sa Sinišom Mihajlovićem koji je tada igrao za Inter. Moj klijent Zlatan Ibrahimović je tada igrao za Milan. Posle milanskog derbija, Mihajlović je davao neke glupe izjave o Ibrahimoviću. A kada neko napadne moje igrače, onda napada i mene. Počeli smo da se prozivamo i tada je Mihajlović rekao: ‘Šta hoće taj pica majstor’? Tako je nastala ta priča…”.

Mino Rajola (©AFP)

Prve transfere kao agent je odradio iz Holandije u Italiju.

“Doveo sam Brajana Roja iz Amsterdama u Fođu. Tada je Serija A bila kao Premijer liga danas. Svi su želeli da igraju u Italiji. Onda sam doveo Marsijana Vinka u Đenovu, pa Denisa Bergkampa i Vima Jonka u Inter”.

Na koji transfer ste najponosniji?

“To je teško odgovoriti. Svaki transfer me čini ponosnim i svaki mi je kao utakmica za igrača. Ulazim u pregovore kao što fudbaleri ulaze u finale Lige šampiona jer sam svestan odgovornosti prema njima. Znam koliko je to bitno igračima. Transfer može da okrene život igraču naglavačke. Zato su manji transferi možda i važniji jer imaju veći uticaj na karijeru igrača. I uvek sam nezadovoljan! Kada završim pregovore, uvek pomislim da sam mogao da izvučem nešto bolje. Uvek imam taj osećaj da je moguće uraditi još nešto više”.

Opet ističe iskustvo iz picerije…

“U restoranu sam naučio da nije bitno kako ćeš jednom da poslužiš gosta. Moraš da se potrudiš da taj gost stalno dolazi. I da ga služiš sve bolje i bolje. Tako je i sa igračima. Moraju da se osećaju cenjenim i da sam nešto uradio za njih. Vidite, ja nemam veliku agenciju. To je mala priča u kojoj nas je samo petoro. To nam je porodični biznis. Moj nećak Vinćenco mi je prvi saradnik. Pokušavam da svakog igrača gledam kao da mi je sin i da se tako ophodim prema njemu”.

Buongiorno Italia: Da li su menadžeri rak rana modernog fudbala?

Koliko sinova imate?

“Moja žena misli da ih imam više, ali zapravo ih imam dvojicu. Obojica žive u Londonu, stariji Mario (23) je završio fakultet i pomalo mi pomaže”.

Kakav odnos igrači imaju prema vama?

“Želim da i igrači budu iskreni prema meni. Poverenje mora da bude obostrano. Ne treba se bojati da izgubiš igrača, a znam da su mnogi agenti prestravljeni od pomisli da će im neko preoteti klijente. Zato što ih gledaju kao robu a ne kao ljude sa dušom i srcem. Ako igrači vide da si iskren i da im ne povlađuješ, još bolje. Već 25 godina svake godine napravim neki veliki transfer. Što naučim od jednog, prenesem na drugog. I zato sam sve bolji i bolji. Sećam se epizode u Juventusu sa tada mladim Zlatanom Ibrahimovićem. Rekao sam mu: ‘Momak, pogledaj Pavela Nedveda i koliko je bolji od tebe. Moraš da treniraš više’. I u jednom momentu je shvatio da sam u pravu, počeo je da trenira više i danas je primer drugima”.

Koliko vam znači novac?

“Novac nije ono što me pokreće. Samo želim da budem najbolji. I da moja porodica bude ponosna na mene. Došli smo u Holandiju kao stranci i morali da steknemo poštovanje domaćih u Harlemu. Sve to smo uspeli marljivošću i ambicijom. Novac samo dolazi kao rezultat dobrog rada. Ali isto tako znam da sam srećan što radim u industriji koja generiše veliki novac. Postoje ljudi koji rade i više od mene, ali ne rade u ovako unosnom biznisu. Na početku sam mislio da su pare najvažnije i pokušavao u svakom poslu da izvučem što više para. To su mi bili najgori transferi. Kasnije sam shvatio da je kvalitet najbitniji i da će novac doći sam po sebi”.

Koliko novca ste zaradili?

“Više nego što sam se ikad nadao ili sanjao. Dovoljno za lagodan život mene i moje dece”.

Počela odmazda, Paolo Maldini izbacio Mina Rajolu iz priče

Sportski direktori vas baš i ne vole…

”Spreman sam da idem u rat za moje igrače. Na sve sam spreman zbog njih. Kao i za moje sinove. Sportski direktori me mrze? Ne znam zašto. Pa ne sedim sa pištoljem na stolu u pregovorima. Vrlo dobro znam koliko moji igrači vrede i šta je klubovima potrebno. Ako me direktori mrze, onda je to kompliment za mene. Znam da radim nešto dobro. Da mi govore: ‘Dobro je da Rajola zastupa ovog igrača, biće nam lakše’, onda bih se zabrinuo”.

Sa kime je najteže pregovarati?

“Sa onima koji ne razumeju fudbal i posao. Zanimljivije je kada se preko puta vas nalazi neko ko se razume u posao. Pregovori ne traju sedam dana. Veliki transferi se pripremaju godinu ili dve ranije”.

Takva je strategija i sa Erlingom Halandom?

“Razmišljamo i radimo već dve godine. Imamo vrlo jasne ideje gde bi Erling trebalo da nastavi karijeru. I zato gledamo šta nam tržište nudi. Bio bih loš agent ako ne bih tako razmišljao. Sa igračem poput Halanda, mi treba da utičemo na tržište, a ne ono na nas. Vrlo sam svestan da mogu da menjam tržište sa nekim od mojih igrača. Mi agenti smo u Italiji stvorili još jedan sport u fudbalu. Kalčomerkato. O utakmicama se priča dva dana, a o transferima pet dana nedeljno. Možda me direktori mrze, ali samo radim svoj posao i volim da prelazim granice”.

Brinete li se da ne pokvarite odnose sa klubovima?

“Zašto bih? Klubovima sam neophodan. Dovodim im igrače. Navešću vam primer Hansa Joakima Vackea iz Borusije Dortmund. Imali smo svađu. Baš žestoku svađu. Ali i dalje poštujemo jedan drugog. Zašto bi bilo zabranjeno da se posvađamo? Čak bih Vackea nazvao i prijateljem. A to ne govorim često i svakome. Kada pregovaramo i prepiremo se, tu nema ništa lično. Zaista ga poštujem. On radi ono što je u interesu njegovog kluba, a ja radim u interesu mog igrača”.

Ljudi sa kojima stalno 'ratuje' – Hans Joakim Vacke i Mihael Cork (©Reuters)

Pre nekoliko godina ste rekli da u nemačkom fudbalu rade amateri na direktorskim pozicijama…

“Stvarno? Pa dobro… Nekad pričam glupe stvari. Kvalitet nemačkog fudbala raste. Bundesliga je sve cenjenija u svetu. Stadioni su puni i to je dobar primer za ostale. U Holandiji se na Bundesligu gleda kao na ideal. Kvalitet je visok a mladi igrači žele u Nemačku jer tamo imaju ogroman prostor za napredak. U prošlosti je nemački fudbal bio samo trka i tuča. Danas se igra sjajan fudbal. Pogledajte igrače poput Džamala Musijale ili Florijana Virca. Sjajni su! Nemačka je takođe proizvela vrhunske trenere poput Ralfa Rangnika, Jirgena Klopa ili Tomasa Tuhela. To je zbog nemačkog mentaliteta”.

Sa kim u Nemačkoj volite da pregovarate?

“Volim nemački način. Po mentalitetu sam Nemac jer sam od Italije i Holandije uzeo ono najbolje. Veoma sam disciplinovan i nemački mentalitet mi odgovara. Volim da pregovaram sa Maksom Eberlom iz Menhengladbaha. On je sjajan menadžer. Bajern je takođe dobro pozicioniran. To je svetski klub. Ono što Bajern radi sa svojim budžetom u konkurenciji današnjih klubova je neverovatno. Morate da ih poštujete”!

Dortmund sprema duplo veći ugovor za Halanda da ostane makar godinu duže

Često ste se svađali sa Mihaelom Corkom iz Dortmunda koji je kasnije rekao da ste vrhunski profesionalac.

“Volim argumente i kada neko pokušava da me pređe sa već pripremljenom strategijom. Nikada me nećete videti u odelu. Ja sam mali i debeo. Ljudi su me dugo vremena potcenjivali zbog toga: ‘Pogledaj ga na šta liči. Ne ume ni da se obuče’. To je bila moja šansa da ih iznenadim. Sada svi moraju da me poštuju. Napravio sam mnogo grešaka u životu, daleko sam od savršenog i umem da budem prilično glasan kad su moji igrači u pitanju. Imao sam jako, jako loše odnose sa Corkom. Mora da me je strašno mrzeo. Branio je svoj klub do krvi. Pregovori sa njim su bili jako teški. Ali on je na kraju najzaslužniji što je Erling Haland došao u Dortmund”.

Kako je Haland završio baš u Dortmundu?

“Ja sam ljubitelj automobila. Kada imate izbor između mercedesa i audija, jako je teško izabrati jer su to dobri automobili. Haland je tada bio u takvoj situaciji. Cork je u tom trenutku demonstrirao argumente zašto je njegov mercedes bolji od tuđeg audija. Tako je predstavio klub da je Haland na kraju rekao: ‘Vidim sebe tamo. Tamo mogu da se razvijam i budem još bolji’. Borusija Dortmund je klub koji napreduje enormnom brzinom. Ona je primer na svetskom nivou. Način na koji privlače svetske talente je impresivan. Haland, Belingem, Sančo… To su svetske investicije. Klub je imao m..a da se kladi na te mlade momke. Sada svi mladi igrači žele u Dortmund”.