Životna priča Darvina Nunjeza: Od dečaka koji nije imao šta da jede do najskupljeg pojačanja Liverpula
Vreme čitanja: 3min | pon. 13.06.22. | 16:00
Svašta je Urugvajac istrpeo ne bi li stigao do Enfilda
Važno je znati lopte. Ali važno je i biti gladan. Gladan pobeda i trofeja. A Darvin Nunjez bi trebalo je da je taj, jer je u mladosti zaistao gladovao, ne zbog nedostatka rezultata, već zato što njegovi roditelji nisu uvek mogli da mu priušte večeru.
Pa ipak, Nunjez se izborio sa svim nedaćama i kako je Benfika i zvanično potvrdila ovog leta će preći u Liverpul za 75.000.000 evra fiksno, a ukupna cena transfera bi mogla da naraste i na 100.000.000 ako Urugvajac aktivira sve klauzule oko bonusa.
Izabrane vesti
Ne bi to bilo nikakvo iznenađenje s obzirom na to šta je sve do sada Nunjez pregurao preko glave. Rođen u radničkoj porodici u Pirati, malom naselju na reci Kuarai, nedaleko od Artigasa na severu Urugvaja, mali Darvin je od ranih dana naučio da u životu nije sve med i mleko. Otac je radio na građevini, a majka je bila domaćica koja je po ulici sakupljala boce i flaše da bi ih prodavala i tako unela neki dinar u kuću.
“Išao sam u krevet praznog stomaka. Ali još češće je to radila moja majka. Uvek smo brat i ja prvi jeli. Majka ne bi sela za sto dok ne završimo. Nikada neću zaboraviti odakle sam potekao”, govorio je Nunjez u brojnim intervjuima u urugvajskim medijima.
Sada je sve to iza njega, ali nije bilo lako stići do Liverpula. Štaviše, Nunjez se mučio da dođe i do urugvajskog velikana Penjarola. Na prvoj probi, imao je svega 14 godina, nije prošao, pa se vratio kod roditelja. Sledeće godine ga Penjarol jeste zadržao, ali je sve to koštalo, pa je njegov brat morao da zbog Darvina okonča fudbalsku karijeru. Žunior Nunjez je već bio trećeligaški fudbaler kad je porodica morala da bira – jedan ili drugi brat?
“Ti ostani, ti imaš budućnost. Ja idem”, žrtvovao se Žunior za Darvina.
I umalo da sve propadne. Već sa 16 godina Darvinu je pokidan ligament kolena pa je godinu i po dana pauzirao. Predugačak period u tim godinama. Opet se vratio u porodičnim dom. Kad se vratio uz Penjarol, tadašnji trener Leo Ramos mu je dao šansu da debituje za seniore. Darvin Nunjez je prve korake za Penjarol napravio zamenivši na terenu slavnog Maksija Rodrigeza, ali zbog bola koji je osećao završio je utakmicu u suzama. Morao je na novu operaciju, ovog puta čašicu kolena. Ozbiljno se tada spekulisalo da će morati da okonča karijeru i pre no što je počela.
No, Nunjez je izdržao i do početka U20 Prvenstva Južne Amerike 2019. godine izborio status mladog reprezentativca Urugvaja. Daleko od toga da je tu bio kraj problema. Nakon razočavarajućeg turnira išao je kod psihologa jer su mu kritike javnosti teško padale. Telefon je koristio samo za pozive, društvene mreže je pogasio.
Tu negde je sve počelo da se vraća. Stigao je poziv Almerije i Nunjez je došao u Evropu. Penjarol je dobio svega oko 4.500.000 dolara, ali kad su na tu sumu nadovezali bonusi i procenti od dalje prodaje ispostavilo se da je Almerija na koncu platila celih 13.000.000 evra. Neće da plače zbog toga, jer ga je Benfiki prodala za 24.000.000, a pride zadržala i 20 odsto od narednog transfera, odnosno profita, što znači da joj sada sleduje još oko 10.000.000 evra. Garantovanih, verovatno i nešto više.
Nije se dalo pretpostaviti posle prve sezone u Portugaliji, mučio se Darvin i završio takmičarsku godinu sa 13 golova računajući tu sva takmičenja. Ali prošle sezone se raspucao, iako je njen početak propustio zbog nove, lakše operacije kolena. Kad se konačno vratio bio je nezaustavljiv – 34 gola na 41 utakmici, još četiri nameštena. Dovoljna preporuka za Liverpul i jedan od najvećih poslova leta, uz transfere Erlinga Halanda iz Borusije Dortmund u Mančester Siti i Orelijana Čuamenija iz Monaka u Real Madrid.