Životna priča Adrijana Mutua: Mogao sam da osvojim Zlatnu loptu da nije bilo kokaina

Zbog Maradone postao sam navucen na fudbal takodje

Da nije bilo kokaina, bilo bi nečega drugog. Neko sazreva sa 19 pa radi na sebi i osvoji zlatnu loptu, a neko sazreva sa 45, neko nikad. Da može sada da vrati vreme, možda bi je i osvojio, ali tada jednostavno nije bio zreo u glavi i to nema veze sa kokainom. Činjenica, njegov prirodni dar i talenat, bio je u rangu toga da se uz kvalitetan rad i psihu može postati i najbolji na svetu. Vrlo slična priča i slična karijera, pa čak i stil igre, kao Antonio Kasano. Mogu kao iz topa nabrojati još 10 takvih talenata, koji su ostvarili nekih 20% potencijala. Za 99,9% fudbalera na svetu, karijera Mutua bi bila san snova, bio je najbolji igrač jedne Fjorentine, ali za ono što je Mutu mogao, jasno je da mnogi smatraju razočaravajućom karijerom.

"Ako je kokain droga, onda sam ja narkoman" - Klaudio Kanidja

U tadasnjoj seriji A ,koja je bila najjaca liga na svetu kao klinac u parmi je davao spektakularne golove,brzina ,sut,kreativnost,prvi dodir, jednostavno rodjen sa magijom... A onda celsi i sva vrata se otvaraju sto bi rekao djani ,london calling...gde ces na naomi,lindu,klaudiju a da se nisi popravio ruzicastim peruancem..isto je rezonovao i brat adrian,mark bosnic ima ih jos....

Svako ko je pratio setice se da je jedno sest meseci u Firenci sigurno bio u top 3 na Svetu. Ozbiljan majstor, koji je mogao vise, ali je ostvario dovoljno.

Mogao sam da karam pamelu anderson da sam bio milioner

Teoretski mogao je da osvoji zlatnu loptu i pored kokaina,samo nije trebao da ga konzumira.

U ono vreme kvalitetom nisi bio u 20 najboljih. Kakva crna zlatna lopta, tad su se jos uvek cenili fudbaleri, ne trkaci kao sad. Nesporno dobar igrac, ali ni blizu najboljeg na svetu

Odličan fudbaler

luda glava

Da si mogao, osvojio bi je Ali nisi

Бербатов, Муту и Вучинић - таквог офанзивног мајстора ми нисмо имали у овом миленијуму. По таленту је једино Миралем Сулејмани био тог калибра, али је на самом таленту и остао. Тадић је мајстор, Сергеј луцидан, али ова тројица су класе, сваки на свој начин, и сваки је могао да направи још бољу каријеру. Бербатов - аристократа на терену, са оним лаганим, готово незаинтересованим стилом игре, али и таквом елеганцијом и интелигенцијом да је било задовољство гледати га. Муту - мајстор дриблинга, технике и потеза који разграде одбрану у тренутку, играч који је умео да сам реши утакмицу. Вучинић - тотални лудак на терену, непредвидив, експлозиван, увек спреман да направи нешто неочекивано и донесе превагу. А ми? Има ли смо сјајне офанзивне играче у овом миленујуму, али никога тог ранга. Можда нам недостаје та комбинација дрскости и генијалности коју су они имали. Кад се сетим њихове игре, видим шта значи бити мајстор и харизматични вођа на терену - то је оно што прави разлику између доброг играча и праве класе.

Nisi

Kokain mmmmmm

Mogao sam i ja da sam znao fantastično da igram fudbal i da puno trčim. Ali, nije mi se dalo...

Kakav je to bio igrac!👌🏻

Opet neki fudbaler koji kaze "eh da nije bilo toga, bio bih"...meni je iskreno previse ovakvih tekstova i to fudbalera koji su potonuli zbog raznih poroka...da su to neki koji pricaju da zbog povreda nisu mogli pa hajde, ovako zbog kokaina, zurki, alkohola i toga, smuci mi se