Živopisna priča „prvog Hrvata koji je posle rata odabrao Partizan“: Krčmin Đavo, novi Šime Vrsaljko, prevara na Kipru

Šira sportska javnost u Srbiji za njega nije čula. A malo je nedostajalo da postane prvi Hrvat koji će potpisati za Partizan posle raspada bivše Jugoslavije.

Danas je Marko Iharoš član mađarksog prvoligaša Budafokija, s tim da je u nadahnutom intervjuu za Sportske novosti 24-godišnji desni bek otkrio kako je pre četiri i po godine bio u kontaku sa crno-belima i da se uveliko pregovaralo o dolasku na Topčidersko brdo.

Bila je to sezona okončana duplom krunom Parnog valjka, pod komandom palicom trenera Marka Nikolića i doba kad na Iharoša Dinamo iz Zagreba, u kome je školovan, nije računao.

„Dinamo je moja najveća ljubav, a najveće razočaranje bilo je kad je doveo Stojanovića. Počeo sam u Trešnjevci, u Dinamo sam došao sa devet godina. Trebalo je da prećutim neke stvari, uvek sam imao visoko mišljenje o sebi, a posle me je život klepnio. Možda tad nisam ni zaslužio mesto u Dinamu, ali verujem da ću jednog dana zaslužiti. Sad posle svega više bih voleo da igram u Dinamu nego u Juventusu. Nedostajao mi je neko ko bi me usmerio. Mislio sam da su svi protiv mene, a Dinamo ne prašta. Ako gunđaš dođe novi“, seća se Iharoš „bubica“ u razgovoru sa poznati zagrebački list.

Pojasnio je kako je imao pozive slovenačkih Domžala, kao i da su Modri planirali da ga pošalju u Sesvete. Ništa od toga mu se nije sviđalo. Partizanov poziv, na prvu, jeste, te novinar konstatuje kako je Marko „prvi Hrvat posle rata koji je odabrao beogradski Partizan“.

„Posle Dinama hteo sam da pokažem inat, to je bila mladalačka ideja. Bio sam više puta u Beogradu privatno, upoznao neke ljude i oni su mi to predložili, iako roditeljima nije bilo drago. Sve je bilo idealno, odlično sam primljen, međutim, trener (Marko) Nikolić mi je otvoreno rekao da neću biti prva opcija, jer desni bek je kapiten ekipe (Miroslav Vulićević, op. au). Nudili su mi da odem u Teleoptik. Čak sam razmišljao da ostanem i borim se u Partizanu. U Prvu ligu Srbije nisam hteo, no, tada je stigla ponuda trenera Slobodana Krčmarevića iz Rudara iz Velenja. Tako za Partizan nisam ni potpisao, već sam otišao u Sloveniju“.

Veza za Deželu bio je upravo nekadašnji prvotimac Parnog valjka, Slobodan Krčmarević, koji je ekipu Rudara vodio od jula do decembra 2016.

„U Velenju me trener Krčmarević zvao Đavo. Toliko puta mogu da probijem i centriram, jedino bih defenzivno morao da korigujem neke stvari. Bio sam predodređen za naslednika Šima Vrsaljka u reprezentaciji Hrvatske, ali još nisam star, imam pravo da se i dalje nadam“.

Iako nije stigao u Srbiju, Marko Iharoš je kao da je sudbinski vezan za Srbe. Što se najpre videlo u Velenju.

„Igrao sam najbolji fudbal, postigao gol sezone, imao ponudu Kajzerslauterna, ali nemački klub je davao samo 150.000 eura obešđtećenja, što Srbima, investitorima Rudara, nije odgovaralo. Tražili su 300.000 evra. Kad je došlo leto, nekoliko igrača Rudara optuženo je za nameštanje utakmica, Srbi investitori su izbačeni iz kluba, svi smo dobili slobodne papire. I Dominik Glavina i ja šest meseci bili smo bez kluba. Nisam hteo da ostanem u toj močvari, a propao mi je transfer u APOEL“.

Opet su Srbi bili upleteni.

„Svetozar Šapurić, direktor APOEL-a, zvao me u taj klub. Bio je ponedjeljak kad sam odradio lekarski pregled i odmah su mi rekli da rezultati dolaze u - petak! Tačno vidite kako su namazani. Kad idete na pregovore sa Grcima, ako očekujete deset obavezno recite 15. Tražili su da odradim trening pre nego što potpišem. To mi je bila najveća greška. Čim sam to učinio cifra nije više ona za koju smo se dogovorili, nego koju ti oni kažu. Posle toga došla je utakmica sa Slavijom Prag za ulazak u Ligu šampiona. Svi slavimo pobedu 2:0, a ja sam uveren da za mene nije dobro“.

Dani su prolazili, overe saradnje nije bilo.

„Do petka ni treninga. U restoranu gazda me časti, svi me već u gradu prepoznaju, a ugovora nema. Kako sam u to doba imao i privatnih problema, bilo mi je svega preko glave i rekao sam im: „Ili mi dajte ugovor ili idem kući“. Tada su mi konačno ponudili, ali 40 odsto manje nego što smo dogovorili. Kazao sam „ne“, ali uzeo sam tri dana slobodno i otišao kući da promislim. Za koji dan doveli su Grka Voriusa, na kraju je u Ligi šampiona on igrao protiv Ronalda… To je moja priča s Kipra. Možda bih bio reprezentativac da sam potpisao“.

Sad je u Budafokiju.

„Znao sam da imam mađarske korene, ali nisam to previše doživljavao. No, sada sam već predao papire za dobijanje državljanstva, ako ne zaigram za Hrvatsku, možda ću za Mađarsku. Otkrio sam da je moj čukundeda rođen u selu Iharos-Bereni. Došao je u Hrvatsku, tako da smo već dugo Iharoši ovde“, pojasnio je nesuđeni fudbaler Partizana, Marko Iharoš.