Željko Petrović o sistemu sa trojicom pozadi: Srbija probala i ispalo smešno; Dalić – nikad više

Po navici, izborila je Hrvatska plasman na Svetsko prvenstvo. Igraće na čak sedmom Mundijalu otkako se raspala SFRJ. Bosna i Hercegovina će šansu tražiti kroz baraž, zajedno sa Makedonijom, čak i takozvanim Kosovom. Slovenija, Crna Gora i – nažalost – Srbija su razočarali.

Posle poslednjeg kola kvalifikacija, crta se podvlači na svim lokacijama i traže se ogovor na mnoga pitanja. Neke od njih je direktnoi, bez zadrške, kao i uvek u javnim obraćanjima, ponudio Željko Petrović. Razumljivo, ako se zna da je rođen u Nikšiću, da je igrao u Crnoj Gori i Hrvatskoj, da je kao trener radio u Srbiji (u selekciji, kao saradnik Dika Advokata), Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Njegove opservacije su medijski privlačne, jer javnost ceni način na koji gleda i tumači fudbal.

Tako i sad, počev od dešavanja na stadionu Budućnosti, gde je tim Mirka Vučinića, vodio 2:0 protiv Hrvatske, rezultatski jeste poklekao (2:3), međutim, odigrao je verovatno najbolju utakmicu u još jednim sumornim kvalifikacijama za Hrabre sokolove.
„Posle svih poteškoća, poraza i razočarenja , dobili smo pozitivnu sliku. Momci su se borili, dali sve od sebe, vodili 2:0 protiv reprezentacije koja je u svetskom vrhu, zaslužili su makar bod. Nije Crna Gora imala sreće, ali to što nije došla pobeda, ili remi, ne bi trebalo da ih destabiliše, jer ako ovako nastave desiće se kada bude više trebalo, u narednim kvalifikacijama, u utakmici koja bude o nečemu odlučivala”,  nada se Petrović, a prenose Vijesti.

Mnoge je duel u Podgorici podsetio na meč Crna Gora – Turska, u poslednjem kolu minulog izdanja Lige nacija, kad je na klupu tek došao Robert Prosinečki (3:1). No, ispostavilo se da Crnogorci posle tog meča nisu napredovali.
„Ne kažu uzalud da se više uči iz poraza nego iz pobeda. Zato mora ova utakmica da bude pravi podstrek, jer je pred Crnom Gorom i dalje dugačak i težak put. Pred nama su kilometri. Može neko da se ljuti koliko hoće, i neka se ljuti, ali stalno ću da ponavljati kako moramo da se uhvatimo jednog sistema igre, da na njega prislonimo profil igrača koje imamo, da se pridržavamo toga, da ne odustajemo, uprkos svim poteškoćama koje nas neminovno čekaju. Lutanje sa sistemima igre: jedna utakmica sa tri, druga sa pet, treća sa četiri igrača u liniji - donosi pakao. Čak i za klub, a ne za reprezentaciju, koja se okuplja četiri ili pet puta godišnje”.

Na ovu temu je sadašnji trener Al Dafre iz Ujedinjenih Arapskih Emirata govorio poredeći dva primera, koja bi možda i nama da posluže kao dobra podloga za promišljanje, možda i korekcije.
„Dalić je pre nekoliko dana protiv Farskih Ostrva igrao sa trojicom igrača u odbrani, pa je posle utakmice rekao da nikad više neće to da proba, čak sa igračima koje ima - sa visokim koeficijentom fudbalske intelgijacije. Probala je i Srbija, pa je to ispalo smešno. Trebalo bi analizirati fudbalere, proceniti ko nadolazi za dve, ko nadolazi za četiri, a ko za šest godina, pratiti njihove igre u klubovima, na osnovu svega toga odabrati sistem i njega se držati, biti tvrdoglav i uporan, koliko god da je teško. Istrpeće i navijači i poraze kada vide da postoji sistem, da se nešto radi na pravi način, pa nije naša publika fudbalski nepismena“.

S obzirom da je radio u Zrinjskom, Željko Petrović je dobro upoznat i sa prilikama u Bosni i Hercegovini.
„Pogledajte šta radi selektor Sergej Barbarez. Došao je, promenio 18 igrača, rizikovao poraze i smenu posle dve ili tri utakmice, ali je izdržao. I gde je sada  u baražu, deset minuta ga je delilo od direktnog plasmana na Svetsko prvenstvo. A ljudi ga tamo i dalje pitaju zašto ovaj igrač, zašto ne onaj... To je neverovatno, doveo je BiH tamo gde je doveo, A nekima opet ne valja. To je priča o ljudima i društvu, ne samo o fudbalu.”

Kao čovek koji je kroz sport upoznao različite sportske stilove i životne kulture (Holandija, Španija, Portugal, Rusija, Bugarska, Indonezija, Kuvajt, Irak), dobro razume očekivanja ljudi.
„Možemo i mi (Crna Gora, op. au) da dođemo do baraža. Imamo igrače, potreban nam je sistem. Ako nemamo sistem, onda nemamo ni igrače. Nema ništa od kukanja. Mora da se zna da je to dugačak put. Prvo da dođemo do nivoa da nas ne „šamaraju“ Farska Ostrva, pa do nivoa da pobeđujemo Kipar, na primer, pa da konkurišemo za veće stvari, kao što rade BiH, Kosovo. Nije lak trenerski posao, uverio se u to i Mirko Vučinić odmah. Potrebno je nekoliko puta da dobiješ „po nosu“ da bi bio bolji, da bi očvrsnuo. Nekad je i bolje da se to dogodi odmah, ali može da se istraje, i „preživi“, samo ako se ima jasna vizija. Sistem igre i praćenje fudbalera. Praćenje, praćenje i samo praćenje. To je jedini put, moja dobronamerna poruka”, zaključuje Petrović, a prenose Vijesti.