Željko Brkić: Jesam početnik kao direktor, nisam početnik u fudbalu, dižemo školu Proletera na zdrave temelje

Pozitivan trend na Slanoj bari. Možda efekti nisu odmah vidljivi, jer će se Proleter, za početak, takmičiti u plej-autu, ali bi u budućnosti mogao da izraste u stabilnog superligaša, oslonjenog na iskustvo bivših reprezentativaca.

Od početka 2022. u Novi Sad su stigli Gojko Kačar (deo stručnog štaba Dušana Bajića), Zdravko Kuzmanović (sportski direktor) i Željko Brkić (direktor omladinskih selekcija), a njihova imena trebalo bi da nagoveste iskorak u bliskoj budućnosti.

Eventualno od naredne sezone ili neku od narednih, pošto je ambicija kluba da bude magnet za darovite Novosađane i animira ih kako bi baš kroz mlađeg člana elitnog ranga našli put do elitne scene. Sa Brkićem u ulozi glavnog čoveka za rad sa mlađim kategorijama.

„U prethodnom periodu omladinska škola je bila zapostavljena, ideja rukovodstva je da se funkcionisanje i kvalitet rada podignu na viši nivo. Tu sam da znanjem i iskustvom doprinesem napretku. Iako sam početnik na funkciji direktora omladinskih selekcija, nisam početnik u fudbalu. Imam veliku želju i solidno iskustvo, a privlači me i izazov da od temelja uz pomoć saradnika i kluba napravim omladinsku školu kakvu Proleter zaslužuje“, pojasnio je razloge angažmana bivši golman reprezentacije Srbije.

Ovo je Brkićev povratak na Slanu baru, gde se na početku karijere, posle staža u Vojvodini (počeo kod prof. dr Mika Radosava) kalio na pozajmici upravo u Proleteru.

„Posle razgovora sa ljudima koji vode klub shvatio sam da nam se planovi podudaraju i prihvatio sam njihov poziv. U Proleteru sam proveo najlepše trenutke u karijeri, atmosfera i odnos unutar kluba je bio nešto što sam samo tad doživeo. I danas ti ljude vode klub tako da smo vrlo brzo našli zajednički jezik“.

S obzirom da je donedavno bio aktivan, Željko Brkić je i te kako svestan da je u modernom fudbalu prioritet rezultat, da se sve manje pažnje poklanja razvoju talenata i to želi da promeni.

„U prvom razgovoru sa ljudima koji su me angažovali predočio sam im taj problem. Fudbal je proces, a naš krajnji cilj će biti da za određeno vreme izbacimo u prvi tim igrača koji će moći odgovoriti zahtevima modernog fudbala. Proces je dug, neće biti lako, ali moji saradnici i ja daćemo sve od sebe da ostvarimo zadatak. Cilj je da se škola podigne na viši nivo i funkcioniše na zdravim temeljima. Mi sad gradimo temelje na kojima će u budućnosti funkcionisati mlađe selekcije Proletera“.

Proslaviće Željko Brkić 9. jula 36. godina. Utisak je da je mogao još da brani, jer su neki, čak i stariji fudbaleri, aktivni u Superligi.

„Teško je prekinuti nešto što volite i čime ste se bavili dugi niz godina. Odlučio sam se na taj korak kako ne bih ugrozio svoje zdravlje. Ostao sam u fudbalu, jer je to oblast koju najbolje poznajem“, pojasno je novi direktor omladinskih selekcija Proletera.

DRUGARI SU ME MOLILI DA BRANIM

Među stativama PAOK-a na prijateljskom meču sa Partizanom (© MN Press)

Imaće Željko Brkić dosta toga da ponudi mlađim generacijama, jer je fudbalom počeo da se bavi još novembra 1992. u školi fudbala „Vojvodina“, za koju kaže da je pre tri decenije bila najbolja u tadašnjoj Jugoslaviji.

„Na početku nisam mogao da se opredelim. Sva deca vole da postignu gol, to je najveća radost, što je bio slučaj i kod mene. Posle kratkog perioda uvideo sam da mi dobro ide na poziciji golmana, a i drugari su me molili da branim. U odluci da postanem golman imao sam podršku pokojnog oca koji je i sam branio na amaterskom nivou“, prisetio se početaka Brkić.

POVREDE ME OMELE DO VRHUNSKOG NIVOA

Osim novosadskih klubova (Vojvodina, Kabel, Proleter), nosio je Željko Brkić dresove četiri italijanska kluba (Udineze, Sijena, Kaljari, Karpi), solunskog PAOK-a, da bi prošle godine završio karijeru na „Karađorđu“, a ove postao funkcioner.

„U Italiji sam proveo pet lepih godina, osetio teški profesionalizam, a povrede koje me nisu zaobišle donekle su uticale na pozitivan utisak i verovatno nešto kraći boravak. Svima, a i meni je jasno da je moglo više. Povrede su me omele da branim na visokom nivou. U Grčkoj sam osam meseci bio van terena što je ostavilo veliki trag, ali se na kraju sve dobro završilo. Bez obzira na sve zadovoljan sam karijerom, bio sam deo jedne od najjačih liga na svetu, bio učesnik Lige Evrope, branio za reprezentaciju...“