Zašto je Vojvodina govorila „njet“ kad su Rusi hteli Veljka Simića

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Novog Sada)

Sa velikim ambicijama u taboru Vojvodine ušli su u ovu sezonu Mozzart Bet Superlige. I zaista u odnosu na prošlu sezonu, koja je bila za zaborav jer se u Novom Sadu nisu igrale evropske utakmice, Stara dama podseća na onu nekadašnju – i dalje nije zabeležila nijedan poraz (jedina uz Crvenu zvezdu), a skor od četiri remija i četiri pobede trenutno je smešta na četvrto mesto na tabeli, uz utakmicu manje od drugoplasiranog Novog Pazara i trećeplasiranog Voždovca.

U svakoj ekipi uvek se iskristališu lako nosioci igre, a najbolji među njima u taboru Lala je bez dileme Veljko Simić. Prošle sezone takođe je bio najbolji pojedinac i golgeter Satre dame, a ove godine nastavio je tamo gde je stao. Tačnije, uz progres ekipe, napredovao je i on.

O tome svedoče i brojke. Poređenja radi, prošle godine kao prvi strelac Novosađana, Simić je postigao ukupno 10 golova na 34 utakmice, a ove sezone nakon osam odigranih kola (Voša nije odigrala utakmicu sa Zvezdom zbog obaveza Beograđana u Ligi šampiona), već je na brojci od pet pogodaka. Uz to, jedan mu je „ukrao“ VAR: poništen mu je gol u meču protiv Spartaka iz Subotice na „Karađorđu“ (0:0), nakon što je sugerisano iz VAR sobe da je jedan od igrača Vojvodine načinio faul u začetku tog napada.

Veljko Simić je trenutno na četvrtom mestu golgetera dosadašnjeg dela Mozzart Bet Superlige, iza Milana Bojovića (Mladost Lučani) koji ima sedam i Mohameda Badamosija (Čukarički) i Nikole Štulića (Radnički Niš), koji su po šest puta bili strelci. Ipak, treba imati u vidu da su Bojović i Štulić odnosno lučanska Mladost i niški Radnički odigrali kolo više od Vojvodine, a da su u obojica, kao i Badamosi, klasični centarfori za razliku od Veljka.

S druge strane, Simić je zbog crvenog kartona propustio celo drugo poluvreme utakmice protiv Lučanaca, kao i naredni meč sa Radnikom iz Surdulice. Težinu ima i podatak da je u svakoj pobedi Vojvodine u ovoj sezoni, Simić nalazio put do mreže.

Zna statistika da zavara, ali sudeći po dosadašnjoj formi Simića, možda govori i manje. U utakmicama kada nije bio na raspolaganju stručnom štabu i Lale su se mučile, i to protiv ekipa sa dna tabele (na primer, sa Radnikom remizirali 1:1). A i u situacijama kada je trebalo juriti rezultat, opet se u glavnoj ulozi nalazio Simić (protiv Kolubare doneo izjednačenje).

Takođe, evidentno je da brzonogi bivši član Crvene zvezde, mnogo bolje deluje na mestu centralnog ofanzivnog veznog, a tu ulogu dobio je dolaskom Milana Rastavca na klupu Novosađana. Prošle godine Simić je dejstvovao po krilu i pružao takođe jako dobre partije, ali je jasno da mu prirodna pozicija više leži, pa kada povuče kontranapad, deluje da su protivnički defanzivci na velikim iskušenjima.

Posebno je lepo gledati njegovu saradnju sa napadačem Nemanjom Nikolićem, koji mu je i namestio dva pogotka. Nikolić zna sjajno da odloži loptu, a Simić još bolje da to isprati iz drugog plana. Na tri susreta bio je igrač utakmice, kada je Voša lomila Napredak, Mladost GAT i Radnički iz Kragujevca, pa je sasvim zasluženo poneo titulu igrača meseca jula Mozzart Bet Superlige.

Kad se sve ovo sagleda, onda je i jasno zašto uprava Lala nije pustila Simića da ode. To je moguće samo u slučaju ponuda koja se zaista ne odbija. Već su dva puta Novosađani rekli „njet“ ruskoj ekipi Krila Sovjetov, koja je prema saznanjima Mozzart Sporta u drugom pokušaju nudila 500.000 evra. Za Vošinog ofanzivca interesovao se i ruski Torpedo, ali i od tog transfera na kraju nije bilo ništa. Naravno, nikada igrač ne može biti veći od kluba, ali je činjenica da Vojvodina ne bi bila jednako moćna bez Simića u veznom redu.

Novi izazov Vojvodini sledi protiv Voždovca. Zmajevi su Simićeva stara mušterija, budući da je protiv njih prošle sezone na tri meča postigao dva gola. U nedelju će na Karađorđu juriti novi gol, za nastavak sjajne golgeterske forme, ali i pobedničkog niza Stare dame.