Zašto bi Konte da napusti Inter: Klub ga je izdao zbog pisma sa mecima, svlačionica ima uljeza, sa Marotom više ne može...

Inter je bio blizu. Jako blizu. I to je dokaz da se nešto ozbiljno promenilo u funkcionisanju nekadašnjeg osvajača Lige šampiona. Posle tačno decenije čekanja Inter je igrao finale jednog evropskog takmičenja, ali pehar je ostao samo misaona imenica. Niko nije tako taličan kao Sevilja kada je završnica Lige Evrope u pitanju i fudbalski bogovi su u petak uveče više želeli da simpatični klub iz Andaluzije još jednom potvrdi da je zaista kraljica B produkcije.

Što se Intera tiče, sezona ne može da se okarakteriše kao loša. Naprotiv. Antonio Konte je odradio rudarski posao i postavio neke stvari na svoje, ali je ipak bilo prerano da se podigne trofej. Međutim, Konteove reči da je “bilo divno biti trener Intera“ zvuče kao oproštaj od kluba u kojem je, baš kao i u Čelsiju ranije, prošao kroz lavinu turbulencija i naboja negativnih emocija.

Konte: Bilo je divno u Interu, hvala na poverenju...

Noć posle izgubljenog finala Italijom cirkuliše isto pitanje – šta se dogodilo između Antonija Kontea i Stivena Žanga? Mnogo je nepoznatih u ovom trenutku, ali relevantni mediji na Čizmi pokušali su što podrobnije da obrade ovu goruću temu pred ključni sastanak u utorak.

Antonio Konte se oseća nevidljivo, odbačeno, neshvaćeno. I, iznad svega, kao da ga je klub izdao. Konte je nedugo po dolasku u Inter preživeo nezapamćeni momenat kada je u centralu kluba stiglo pismo naslovljeno na njegovo ime, a sadržaj pošte bili su – meci. Bila je to jasna poruka tvrdog navijačkog jezgra da mu neće oprostiti to što je više od decenije bio povezan sa arhineprijateljem Juventusom, prvo kao igra, posle i kao trener. Dobio je momentalnu policijsku zaštitu koja je neprestano čuvala njegovu kuću u Milanu, ali Konte je opravdano smatrao da su ugroženi njegova porodica i on. Posle takvog incidenta Konte je potpuno logično očekivao da će se klub, odnosno porodica Žang obratiti javnosti i osuditi ovakvo ponašanje navijača. To se nije dogodilo.

Antonio Konte (©Reuters)

Taj šokantni događaj nekako je preturio preko glave, ali se stvari nisu menjale značajno nabolje. Ubrzo su usledili novi problemi u odnosima između Kontea i klupske vrhuške. Ovog puta problem su bili direktori Bepe Marota i Pjero Auzilio. Konte je tokom sezone često znao da kritikuje klub zbog izostanka prave ambicije i finansijskih sredstava da se stvori tim kadar da napadne Juventusov tron. Konte se sa Marotom i Auzilijom nije saglasio praktično ni oko jednog detalja u svakodnevnom funkcionisanju kluba, a naročito po pitanju transfer politike, prodaje i kupovine igrača... Iako je na raspolaganju imao preko 180.000.000 evra, Konte nije bio zadovoljan radom kluba na tržištu jer je očekivao neka druga imena u sastavu, a uz to Inter je suviše dugo tapkao u mestu i nije povlačio nikakve konkretne poteze.

“Kasnimo sa radom na tržištu“, odbrusio je Konte prošlog leta, kada su počele i prve spekulacije o njegovom odlasku posle samo nekoliko sedmica na kormilu. Tri dana kasnije dobio je Romelua Lukakua. Dok je Belgijanac bio pravi izbor za Kontea i Inter, dovođenje Kristijana Eriksena je kod italijanskog stručnjaka okarakterisano kao velika greška. On nije želeo danskog reprezentativca, dok su odgovorni u klubu smatrali da bi njegov dolazak imao pozitivan uticaj na dalji marketinški razvoj…

Bepe Marota je od Juventusa stvorio imperiju tako što je najčešće dovodio kvalitetne fudbalere bez obeštećenja i tako omogućio Staroj dami da već oformljen sistem konstantno nadograđuje. Na ruku mu je tada išlo i to što Juventus praktično godinama nije imao zdravu konkurenciju u borbi za skudeto, pa je Torino omiljena destinacija svih koji imaju šampionske ambicije ili žele da osvajaju titule u Italiji. Marotu je u Interu dočekala anarhija i sistem koji je svake godine pokušavao da se menja i adaptira, ali zasad bez mnogo uspeha. A onda je došao Konte koji je ipak želeo malo više moći za sebe i mogućnost da se on pita poslednji kada je u pitanju transfer strategija. Tada su sevnule i prve varnice.

Antonio Konte je tokom cele sezone osećao da ekipa i on nisu dovoljno zaštićeni u javnosti, jer su uticajni mediji širom Evrope često dovodili Interove igrače u vezu sa drugim klubovima. Pogotovo se to odnosilo na Lautara Martineza tokom višemesečne transfer sage sa Barselonom, te Stefan De Fraj sa širokim spektrom klubova, dok je Marcelo Brozović prečesto imao problema sa disciplinom. Konte smatra da su Marota i Auzilio zakazali u smislu zaštite igrača od “spoljnih napada“ i sprovođenja disciplinskih mera za one koji su istu kršili.

Antonio Konte (©Reuters)

To je dovelo do priče da Inter ima špijuna u svlačionici koji javnosti iznosi sve tajne Konteovog rada. Nekadašnji selektor Italije je od prvog dana trenerskog rada isticao kako su mu zaštita igrača i disciplina dve najvažnije stvari za normalno funkcionisanje. Tako je bilo u Juventusu do pred sam rastanak, dok je u Čelsiju i sada u Interu naišao na trusno tlo.

Zanimljivo, sa špijunima u svlačionici borio se i Konteov prethodnik Lučano Spaleti tokom kratkog trenerskog mandata. Kontea je najviše zabolelo to što su u javnost isplivale informacije o svađi sa Romeluom Lukakuom posle 0:0 protiv praške Slavije. Od kluba je zahtevao da sprovede istragu, da se otkrije ime čoveka koji prosipa poverljive informacije u javnost i da se špijun udalji iz tima, ali Bepe Marota i Stiven Žang nisu bili previše zainteresovani da se bave ovim stvarima.

Konteov odlazak iz Intera u ovakvom trenutku savršeno bi se uklopio u višegodišnji sistem koji je sam patentirao. Kada je Bari odveo do Serije A potpisao je novi ugovor, a onda samo tri nedelje kasnije podneo ostavku pod izgovorom da klub “nije imao veru u njegovu viziju“. U Atalanti je izdržao samo tri meseca, pre nego što je otišao u Seriju B kao trener Sijene, gde j imao velike probleme s klupskim ultrasima i novinarima. Iz Juventusa je otišao potpuno nenajavljeno samo dva dana pošto je osvojio treću uzastopnu titulu šampiona Italije. Tada je govorio da Juventus “želi da jede za 10 evra u restoranu gde porcije koštaju 100 evra“. Sa Čelsijem je rastanak bio najžešći i dve strane su čak otišle na sud, gde je Konte na kraju isplaćen za kompenzaciju u visini od 10.000.000 evra.

Dakle, gde god je bio, problem su se samo nizali. Izgleda da ništa drugačije neće biti ni sada...