Žarko Udovičić: Kad me nisu uplašile bombe, pištolj, problem sa srcem, nije mogla ni korona

Mnogo toga je u karijeri pregrmeo Žarko Udovičić. U Srbiji je najpoznatiji po tome što su mu u Novom Pazaru pištoljem pretili u svlačionici.

U Poljskoj se “proslavio” zbog suspenzije koju je dobio zbog napada na četvrtog sudiju na utakmici. Potom je u januaru imao probleme sa srcem.

Sve to kad se sabere, pojava korone je za njega bila mačiji kašalj.

“Nisam se plašio bombi koje su mi padale blizu kuće, ni pištolja, ni problema sa srcem, niti kada su me kaznili zbog incidenta sa sudijom, pa što bih se onda bojao virusa”, postavio je Udovičić retoričko pitanje.

Kako kaže srpski defanzivac, za razliku od mnogih kojima je korona pomutila planove ili donela tragedije u porodice, njemu je donela – sreću. Udovičić, koji je uvek bio primer igrača koji puca od zdravlja, u januaru se uhvatio za grudi. Bolovi su bili jaki, odmah mu je preporučeno da prestane sa treninzima.

“Posle toliko meseci problema, najzad se nešto pozitivno desilo i meni. Ispostavilo se da mi je pomogla korona, koja je prekinula sezonu. U martu sam se vratio normalnim treninzima. Da je ostalo po starom, prvo bih 15 dana radio sam, polako hvatao priključak sa ekipom i verovatno ne bih stigao da uhvatim ni minut vremena do kraja sezone. Ova pandemija mi je omogućila da od prvog dana priprema konkurišem za tim”.

Samo što Žarko sada mora da dobro odmeri svaki svoj potez. Nakon crvenog kartona i suspenzije našao se na ledu kod trenera Lehije, a onda je napravio dodatni gaf, koji je razbesneo Stokovjeca: kada mu je rečeno u januaru da mora na bolovanje, Udovičić je otišao za Srbiju i odmah okačio video velikog slavlja na kojem su se točili litri alkohola. Iako je rekao da je bio na prijateljevom slavlju, kojem se rodio sin i da nije pipnuo ni kap alkohola, dobio je žuti karton od trenera.

Još jedna greška u koracima i Udovičića čeka crveni karton u Lehiji.

“Neću da se žalim, nemam pravo ništa da pričam, znam koliko sam naporno radio da bih igrao za klub kakav je Lehija”.

A, sprema se Žarko da zablista kada se ponovo nađe na terenu. Spreman je kao zapeta puška.

“Meni su ovo treće pripreme u sezoni. Prve su bile nakon što sam dobio crveni karton i došla suspenzija. Bilo je jako teško, morao sam 90 puta da istrčim 61 metar. Da, 61. Sa toliko mnogo ponavljanja, taj jedan metar postaje jako bitan. Druge pripreme su bile u januaru u Turskoj, a treće su počele u martu i za mene još traju, nisu se prekidale, jer sam sve vreme trčao”.

Dok su u Gdanjsku ulice bile puste, srpski fudbaler je trčao.

“Živeo sam normalan život, išao sam do prodavnice, trčao na obali, čak i kada je bilo zabranjeno. Obukao bih Lehijinu trenerku i kada bi me policija zaustavila, rekao bih da radim svoj posao. Kada su me treći put zaustavili tražili su mi da trčim s maskom. Pokazao sam im rezultat na telefonu i rekao im: “Kada bih ovako trčao sa maskom na licu, ugušio bih se”.

Dobro je raspoložen Žarko Udovičić. Jedva čeka da se ponovo nađe na terenu. Ubeđen je, dolazi njegovih pet minuta.

“Nakon kiše uvek dođe sunce. Mislim da ovog puta neće samo zrak sunca, nego cela duga će za mene zasijati iznad Gdanjska”, poručio je Žarko Udovičić.