Žarko Lazetić rezimirao istorijsku sezonu: A pričalo se da ne podnosimo pritisak, da ćemo pasti...

Do juče se Bačka Topola nalazila na fudbalskoj mapi sveta pre svega zbog Dušana Tadića, koji je tu načinio prve korake sa loptom. Tu su naravno i reprezentativci Nikola Žigić, Branko Bošković i još uvek aktivni Andrija Kaluđerović. Tek oni koji pomnije prate domaći fudbal sećaju se fudbalskog kluba AIK, osamdesetih godina i druge savezne lige stare Jugoslavije. U moru uspona i padova koji su potom usledili, klub je reorganizovan i lokalnim zaljubljenicima u najvažniju sporednu stvar na svetu deluje potpuno neverovatno da će momci u plavim dresovima uskoro za rivala na terenu imati nekoga od velikana poput Glazgov Rendžersa ili Olimpika iz Marselja, a već nakon toga eventulno Liverpul, Monako, Betis pa čak i neki Pariz Sen Žermen ili Mančester siti.

TSC je u svojoj debitantskoj sezoni u Mozzart Bet Superligi osvojio četvrto mesto i izašao u kvalifikacije za Ligu Evrope. Kada je nekadašnji prvak Starog kontinenta, rumunski FCSB (bivša Steaua) došao u Sentu svima je to zvučalo neverovatno. U meču za pamćenje koji i dalje drži rekord jer su obe ekipe postigle po šest golova, ispisana je zlatna stranica u istoriji kluba. U slučaju da postoji neke jača nijansa zlatne boje, biće potrebna da bi se zapisalo ono što sledi. Jer već sutra će možda da vide svoje pulene na nekom Enfildu, Etihadu, Olimpiku ili Parku prinčeva. Naravno, ne treba ni zapostaviti činjenicu da su Topolčani završili na tabeli odmah iza osvajača duple krune, Crvene zvezde, a ispred pre svih Partizana, ali i Čukaričkog i Vojvodine. Na sve to treba dodati i jmasovnije takmičenje domaćeg fudbala, u kojem je Topolčane zaustavila tek u polufinalu Crvena zvezda, osvajač duple krune.

Svi nose velike zasluge za uspeh tima iz Bačke Topole, a ostaće upamćeno da je na čelu stručnog štaba bio i ostaće Žarko Lazetić. Mladi strateg je došao u novembru 2021. iz Metalca, dato mu je vreme i prostor, pa je uspeh kruna rada koji ima kontinuitet. Iako su sezonu završili kao vicešampioni, skromno priznaju iz kluba da bi se kada se sve podvuče zadovoljili i bilo kojom drugom pozicijom koja bi ih odvela u Evropu. Po tom pitanju isti stav ima upravo i šef struke tima koji će uskoro da igra kvalifikacije za Ligu šampiona. Bitan je kako navodi Lazetić, pristup, ali i sistem igre koji preferira njegov tim.

„Ja sam bio zadovoljan i kada smo bili i četvrti i treći, jer su momci trenirali isto cele sezone i što smo igrali fudbal kakav smo igrali. Mislim da smo kroz jedan proaktivan, atraktivan i napadački fudbal došli do rezultata. To je negde i bio moj cilj i to me zadovoljava kao trenera, više nego rezultat, pobeda, nerešno ili krajnja tabela. Naravno da se gleda na kraju rezultat, ali bitan je način kako smo došli do njega i to što su svi negde videli, govorili, spremali se za nas i uvažavali nas na taj način da igramo lep fudbal. Mi kao stručni štab i svi u klubu smo uživali u tome što smo radili. Kada dođe takav rezultat postavlja se pitanje šta je tajna ili prelomni momenat. Mogu da kažem da je prelomni momenat svaki, mnogo smo odluka zajedno doneli kao klub. Svaka utakmica je bila prelomna“, kaže u razgovoru za Mozzart Sport Lazetić.

Odiseja Topolčana počela je u julu prethodne godine kada su kao blagi autsajder ubedljivo slavili protiv Čukaričkog na gostovanju (1:4). Uzevši u obzir da su Brđani možda bili i model ekipi sa severa Srbije, ta pobeda im je dala krila i potrebno samopouzdanje da nastave u istom ritmu. Tu je već negde nagovešteno ka kojem cilju će klub težiti, i tu je postavljen putokaz kuda i kako. Plovidba tima ka Ligi šampiona završila se u Novom Pazaru, gde su fudbaleri TSC-a slavili istim rezultatom kao i na prvom meču na strani. Retki su oni koji su videli klub iz Bačke Topole na drugom mestu, naročito uz činjenicu da ono nikada nije bilo važnije u istoriji srpskog fudbala. Iz utakmicu u utakmicu i korak po korak je zidana kula, da bi se na kraju na njoj zavijorila zastava uspeha. Kula koja je za dlaku viša od kule upravo Čukaričkog.

„Prva utakmica sa Čukaričkim na Banovom brdu je bila da vidimo gde smo u odnosu na njih. Kada smo pravili tim i spremali se da napadnemo Evropu ideja je bila da probamo da budemo konkurentni sa Čukaričkim. Oni su tu u vrhu, osvajali su više puta treće mesto. Zvezda i Partizan su bili neprikosnoveni, mi smo želeli sa njima da se takmičimo za treće mesto i u tome smo uspeli. Svaka utakmica je bila važna i prelomna, pričalo se da je finale nije finale, nama je svaka bila takva od prve do trideset i sedme. Svaka je bila važna i svaki bod je bio mnogo važan, i Čukaričkom nije lako, ni klubu, ni mom kolegi treneru, jer imaju isto bodova kao mi, a razlika je u toj jednoj poziciji koja mnogo donosi ove sezone. I oni su imali neverovatnu sezonu i nas su naterali da odemo iznad svojih granica. Mi nismo bili „planirani“ za ovo pre početka sezon. Ni po budžetu, ni po reputaciji nije bilo realno da ćemo biti ovde gde smo. Bilo je da smo za Evropu a ispred nas su Partizan, Čukarički, Vojvodina pa i Radnički iz Niša, po projekcijama pre sezone. Drugi su nas videli da smo tu da probamo da izborimo Evropu“, naveo je Lazetić.

"ČUKARIČKI NAM JE BIO PUTOKAZ, NEMA POSEBNE TAJNE USPEHA TSC-a"

Ima li uspeh TSC-a svoju tajnu, ili su na to sve uticale prateće stvari i uslovi u klubu na kojima bi mnogi pozavideli. Kao u onoj čuvenoj frazi o redu, radu i disciplini i šef struke Topolčana vidi tri važna faktora koja su kreirala najveći uspeh u istoriji kluba.

„Osnovne stvare koje su nas dovele do ovoga, tajne nema. Jedina tajna je posvećenost i veliki rad. Ako moram da struktuiram onda bih izdvojio tri neka segmenta. Pod broj jedan, uprava kluba, predsednik i direktor pre svega, koji su omogućili uslove kakvi jesu. Ne samo strateške što se tiče stadiona i terena i svega ostalog, već i to što su omogućili meni i stručnom štabu da se bavimo samo fudbalom i razmišljamo samo o terenu, nešto što bi trebalo da je normalno“, ističe Lazetić i prelazi na sledeću stavku, a to je njegov stručni štab.

„Zatim ide moj stručni štab kojem moram da se zahvalim na neverovatnoj posvećenošći i velikom radu. Bez njih i njihovog zalaganja, ne bi bilo osnove mog rada koja je bila da kreiramo ambijent da igrači osete podršku, posvećenost, poverenje i poštovanje. To sve dovodi do malih pobeda koje vode ka nekom cilju. To je velika stvar i veliko hvala za nas. Dokaz tome da smo omogućili da se igrači dobro osećaju“.

Na kraju dolaze i fudbaleri, jer su oni ti koji sprovode u delo zamisao i ostvaruju rezultat.

„Najbolji dokaz i treća stvar su igrači, koji su najvažniji. Selekcija igrača je početak i kraj svega, oni su ti koji na terenu produktuju to što čini jedan klub. Sve se to nama dobro složilo kada su svi uslovi ispunjeni. Imamo na kraju deset igrača koji su imali najbolju sezonu u životu, davali golove, nameštali ih. Ponavljam, osnova svega je taj timski rad svih u klubu, igrača, stručnog štaba i uprave kluba. Nas niko nije video ovde nego smo svi zajedno rasli tokom godine i došli do toga da smo na kraju godine napravili neverovatan uspeh“, zaključio je Žarko Lazetić.

"KADA SAM DOŠAO IMALI SMO 28 IGRAČA, ZNAO SAM ŠTA MORAM DA URADIM ZBOG STABILNOSTI"

Stvar koju su svi primetili je manji broj igrača koje je tokom prvenstva koristio šef stručnog štaba Lazetić. U odnosu na druge klubove nije bilo primera radi trideset igrača u rosteru ili dovođenja deset igrača na pola sezone. Gotovo isti tim koji je započeo prvenstvo ga je i završio, uz svega par pojačanja tokom zimskog prelaznog roka. Samo za primer, u formaciji sa dva krilna beka gotovo uvek su igrali Nemanja Petrović i Miloš Cvetković. Lazetić smatra da kada nešto dobro ide nema potrebe da se menja. TSC je često izlazio u drugačijoj formaciji pa su mnogi videli postavku tima drugačije (3-5-2, 5-3-2, 4-4-2 ili 4-3-1-2), uz jednu do dve izmene u početnom sastavu.

„Kada sam došao u TSC bilo je 28 igrača i četiri golmana. Koncept rada je takav da ja želim 22 igrača i tri golmana i toliko i imamo, od toga su tri ili četiri mlađi igrači. Tim je bio stabilan i kod nas je ključno bilo to da smo uzeli skoro isto bodova u prvoj i drugoj polusezoni. Druga je de fakto teža jer se svi bore za nešto sa većim žarom. Sa druge strane, igraš više puta sa ekipama u plej-ofu koje su jače. Ja sam puno menjao i retko kada je isti tim započeo dve utakmica za redom. Menjali smo dosta unutar tima, izlazili smo u različitim formacijama, izlazili smo i ofanzivno i defanzivno, mnogo češće možda defanzivno. Tokom utakmica sam malo menjao ali smo mi kontrolisali stvari“, rekao je Žarko Lazetić.

"TRUDILI SMO SE DA LOPTA UVEK BUDE KOD NAS, NISMO ZASLUŽILI DA OVDE IZGUBIMO OD ZVEZDE"

Kada je TSC izgubio u Novom Pazuru februara ove godine, Lazetić je napravio samo jednu izmenu, uveo je Vukića umesto Ratkova. Retko kada je šef stručnog štaba Topolčana iskoristio svih pet zamena, eventualno kada je bio visok rezultat, da bi tada šansu dao igračima sa manjom minutažom. Izneo je Lazetić svoje stavove i otkrio uzroke pomenutog.

„Te izmene ill promene su nekada dokaz da si pogrešio u startnoj postavi. Jer kada ti praviš tri ili četiri izmene na poluvremenu ili u 60. minutu to može znači da nešto ne funkcioniše, ne uvek naravno, ali može da znači. Nisam pristalica menjanja radi menjanja. Tim je delovao jako dobro što znači da smo pogađali sa timom, menjali smo često igrače koji počinju utakmice, čak i u zadnjoj liniji dva igrača, što nekad kažu „tim koji dobija ne menja se“, mi smo često menjali od utakmice do utakmice. Imali smo 14 do 15 igrača koji su izneli sezonu, neke su povrede omele da više učestvuju, mladi igrači su dobili neku šansu da budu tu i razvijaju svoj potencijal. Nismo imali više igrača niti smo to želeli. Na utakmici nismo pravili prevelike promene a to je dokaz da smo dobro igrali i da je tim bio stabilan i da su nekada promene donosile nešto što nismo želeli, na primer da igrač ne uđe u ritam koji želimo. Često sam imao osećaj na utakmici da je sve okej, da ne treba da menjam bez obzira na rezultat“, naveo je Žarko Lazetić.

Ko je TSC-u doneo Ligu šampiona? Desna strana iz Lučana, bivši vezista Zlatibora, oživljeni Luka Ilić i golman sa prvim seniorskim minutima

Fudbaler godine Mozzart Bet Superlige: Saša Jovanović

Ono što je krasilo igru Topolčana ove sezone je upravo taj napadački fudbal, završni pas kroz sredinu, visoki presing, dugačke lopte iz zadnje linije i pravilo da se sa svima igra na taj način. Pamti se utakmica u martu protiv Crvene zvezde u kojoj je TSC dominirao u prvom poluvremenu, ali zbog promašaja bio u zaostatku od jednog gola. Na momente je poklekao i Partizan, Vojvodinu je samo sreća spasila da ostane neporažena u Bačkoj Topoli. Novi Pazara je dva puta uzimao meru Lazetićevom timu da bi u nastavku sezone čak osam puta vadio loptu iz mreže u dve utakmice.

„Imali smo kontiunitet, jasan je bio princip igre, zahtevi su uvek nama isti. Nama je i najveći uspeh što smo naterali sve ekipe posebno u drugom delu sezone, da nas uvažavaju kao Zvezdu i Partizan. I protiv Partizana smo imali posed šezdeset odsto prvo poluvreme pa nas oni hvatali na kontre. Ni jednog trenutka nismo odustali od ideje. Bazično je sve isto, samo smo menjali formacije i igrače koji treba to da sprovode u odnosu na njihove kvalitete i mane koje vidimo kod protivnika, a koje treba da iskoristimo uz pomoć nečijih karakteristika. To i jeste taktika, da stavim igrače na najbolje pozicije gde mogu najviše da pruže i gde mogu da najbolje ugroze protivnike“, naglasio je Lazetić.

Ni ime protivnika ni njegova reputacija nisu uplašile ekipu iz Bačke Topole, sve protvnike su gledali istim očima i bez respekta. Ni princip igre se nije menjao, bez obzira na značaj utakmice. Dešavalo se naravno i da TSC kiksne a da odigra dobro, ali i da pored loše partije uzma sva tri boda.

„Ideja je uvek bila ista, da igramo iz zadnje linije i da želimo da lopta uvek bude kod nas, dođemo u završnicu i šutiramo što više puta na gol, da odreagujemo na izgubljenu loptu i pritiskamo nosioca lopte. A unutar toga pozicija, sa koliko igrača ideš u presing i ostalo. Na svakoj utakmici smo izašli visoko, probali da igramo visoki presing, trpeli zbog toga, vraćali se kada mora, bili smo u niskoj zoni nekada kada je protivnik bolji, kao Zvezda, pa moraš da budeš dole. Nikad nismo promenili ideju i mislim da je to ključna stvar. Od utakmice do utakmice moraš da menjaš igrače i formaciju, ali su uvek potpuno jasni principi“, kaže strateg TSC-a Lazetić.

"SAD SAM VRUĆ, ALI ZNAM ŠTA ME ČEKA ZA DESET DANA"

Nakon velikog slavlja u Bačkoj Topoli posle osvajanja drugog mesta u Mozzart Bet Superligi, sležu se utisci i tek sada se rađa svest o ostvarenom istorijskom uspehu. Pre svega, klubu i ekipi je potreban odmor, mada će svakako morati usput da razmišljaju o narednoj takmičarskoj godini. Prezadovoljni su Topolčani uspehom, koji možda ni sami nisu očekivali i koji je došao nakon spleta okolnosti u kojima su se našli. Malo ko je očekivao da će TSC i Čukarički da se umešaju u borbu za drugo mesto, na kojem je već bio viđen Partizan, čija bodovna prednost se istopila tokom proleća. Uspešno je tim Žarka Lazetića izneo teret i pritisak koji se stvorio krajem sezone.

„Mi smo sad još uvek vrući, bili smo u tome: da pobedimo sledeću, da pobedimo sledeću, da pobedimo sledeću. Trpe porodica i prijatelji, sada malo da se odmorimo. Uspeh je neverovatan, to smo doživeli, borimo se za to ali nismo pre sezone rekli „idemo na drugo mesto“. Kako je odmicalo vreme, kako je rastao naš kvalitet, mi smo pomerali granice i ciljeve. Dosta ljudi je pričalo da ja ne trpim pritisak, da će igrači pasti pod pritiskom. Kako su naši igrači stigli odavde i odande, nemaju iskustvo, pa će pasti, mi ćemo kiksnuti. To se nije desilo. Baš zato što smo bili grupa. Osećaj je veliko olakšanje i praznina i potreba za regeneracijom. Ali za desetak dana već krećeš da razmišljaš o novoj sezoni i stvarima koje dolaze“, navodi Lazetić.

Dugo se čekalo tokom sezone da TSC izgubi u gostima. Od pobede nad Čukaričkim ređali su se pozitivni rezultati na strani, slast pobede nisu osetili ni „večiti, ni Vojvodina, Spartak, Radnički Niš. Tek je Novi Pazar slomio rekord Lazetićevog tima pobedivši ga u poslednih deset minuta utakmice na svom stadionu. Neverovatnu seriju su ostvarili Topolčani, samo dva puta su poraženi van svog stadiona na ukupno 18 mečeva. Kod kuće je druga priča, 35 osvojenih bodova u odnosu na 40 osvojenih van Bačke Topole. Kad se sve sabere, velikih 75 bodova za Topolčane.

„Kod kuće smo izgubili četiri puta, u gostima dva. To je ukupno šest poraza na trideset i sedam utakmica što je neverovatno. Postavili smo visoke standarde i ovo će biti teško ponoviti. Nismo se mi posebno spremali, igrali smo isto i na gostovanjima i kući, uradićemo dobru analizu. Teže nam je da igramo kući jer svi kada izađu na naš stadion su motivisaniji i više im se igra fudbal. Sa druge strane nas respektuju a teško je igrati protiv niske zone, ne samo nama, teško je i Zvezdi i Partizanu koji imaju daleko skuplje igrače i više iskustva, pa videli ste kako je Partizan imao problema na domaćem terenu. Na gostujućim terenima sve ekipe koje se isključivo brane na domaćem terenu i pokušavaju da igraju, misle da im je to šansa da nas pobede, otvore se pa nam to ostavlja više prostora. Najteže je igrati protiv niske zone, mi znamo otprilike zašto je to tako bilo. Sada sledi dobra analiza cele sezone, izgubili smo na domaćem terenu od Zvezde dva puta, Partizana i Novog Pazara. Pitanje je koliko smo zaslužili da izgubimo kući od Zvezde i Partizana, po svim parametrima, i statističkim, nismo to zaslužili. Igrali smo nerešeno sa njima na JNA i Marakani gde smo zaslužili da izgubimo, tako da se to sve negde izjednačava“, istakao je Žarko Lazetić.

"O RATKOVU, LUKI ILIĆU, ĐAKOVCU, STOJIĆU..."

 Sledi letnja pauza, ekipa sa pripremama počinje 21. juna uz prethodne lekarske preglede. Mnogo se ovih dana piše o odlascima iz kluba, na meti su pre svih mladi napadač Petar Ratkov, Luka Ilić kojem ističe pozajmica, Ifet Đakovac, Nemanja Stojić i talentovani golman Veljko Ilić. Kao i svaki trener, Lazetić bi voleo da zadrži kostur ekipe i da je pojača sa još par dobrih igrača. TSC očekuju kvalifikacije za Ligu šampiona, poznati su i protivnici, a u slučaju eliminacije igraće grupnu fazu Lige Evrope, gde ih takođe čekaju veliki izazovi. Bez obzira na ishod, velika i lepa stvar za klub iz malene Bačke Topole.

„Prirodne su stvari da će neko da ode, neko će da bude prodat, neko ko nije igrao ili mu ističe ugovor će takođe da ode. Na nama je ponovo da napravimo dobar tim, da se pojačamo. Ja bih voleo da svi ostanu i da dovedemo pet boljih igrača još. To je samo san, realnost je drugačija. Prirodne stvari će se dešavati. Sledeća sezona će biti mnogo komplikovanija. Izborili smo osam utakmica u Evropi što je izvanredno, a to povlači za sobom mnogo stvari koje mogu da nam budu problem. TSC ima iskustvo igranja u Evropi, a nama će biti važno da budemo konkurentni i u domaćem prvenstvu sledeće sezone. Odmor je samo na papiru, ljudi iz kluba su već krenuli da rade. Kad se smirila euforija, mi smo ustvari danas u problemu, spremamo se pa ćemo videti gde ćemo dogurati“, rekao je za kraj razgovora Žarko Lazetić.