Žarko Lazetić: Hoću da gledam Srbiju koja ima identitet

Kao što se o knjizi ne sudi na osnovu korica, tako ni u fudbalu ne bi trebalo da se gleda samo semafor. U oba slučaja šira slika određuje da li je neko delo, bilo spisateljsko ili trenersko, kvalitetno.

Tako i na primeru novog selektora A reprezentacije Srbije, Veljka Paunovića, njegov kolega iz struke, Žarko Lazetić posmatra kompletan proces, koji bi mogao da nam ponudi odgovor na pitanje kakvu selekciju imamo ili ćemo gledati. A to je put koji mora da se pređe nimalo jednostavnim koracima.

Naprotiv, neki su i bolni poput gostovanja u Viljarealu, nije baš sve bilo potaman ni u Bačkoj Topoli, međutim, posle provera sa Španijom i Saudijskom Arabijom navijači već polemišu da li je to dobro ili ne.
„Veljko zaslužuje svu podršku, njegova energija je zarazna. Samo mu je potrebna vera svih nas. Prošle su tek dve utakmice, ali može da se prepozna identitet, ono što želi. Na primer, bile su fantastične reakcije po gubitku lopte, izgledali smo u tom smislu baš moderno, da ne idem previše u detalje, ali to o čemu Veljko priča i način na koji govori i što želi da promoviše smo mogli da vidimo u konturama“, istakao je Žarko Lazetić gostujući u podkastu „2x45“ emitovanom na Jutjub kanalu Mozzart TV.

Stiče se utisak da možda, svi zajedno, nismo dovoljno strpljivi, da pustimo Paunovića da realizuje ideje.
„Tako je generalno u svetu, posebno u reprezentativnim selekcijama, svi su željni i svi daju sebi za pravo, postavljaju najviše moguće ciljeve. Svaki trener i svaki igrač puca visoko, jer da nemaju tu ambiciju ne bi bili tu gde jesu. Naravno da je Španija u ovom trenutku nekoliko klasa iznad nas što se tiče uigranosti i samopouzdanja, to je glavna stvar koju bi trebalo da izgradimo kao reprezentacija kad se momci okupe. U mlađim selekcijama je to manje izraženo i zato smo došli u situaciju da pobedimo Englesku 2:0, sa fudbalerima koji igraju u Liverpulu i Arsenalu. Naši igrači u mlađim kategorijama imaju to što nas krasi kao naciju, a Novak Đoković je pokazao kroz karijeru da misli da može da dobije bilo koga. To se negde izgubilo u A selekciji i glavna stvar je da se radi na tome. Imamo kvalitet koji imamo, nije najveći kvalitet na svetu, ali ni Novak kad je kretao po pojedinačnim analizama, kako servira, kako udara forhend, a kako bekend, nije bio najbolji, međutim, vera i samopouzdanje sa kojim je ulazio u mečeve protiv igrača koji su u tom trenutku bili bolji od njega, doveli su ga do nivoa da pričamo o njemu kao najboljem na svetu. Sada imamo lidera kao što je Veljko koji je pokazao pre 11 godina da to može, pa smo postali svetski prvaci u konkurenciji omladinaca, sa dosta igrača iz sadašnje generacije. Sad će odmah neko reći kako im stavljam neku omču oko vrata da budu ponovno svetski prvaci. Ne, samo mislim da imamo čemu da se nadamo“.

Na tom talasu, nekadašnji trener Metalca, TSC-a i do pre nekoliko meseci Makabija iz Tel Aviva navodi konkretan primer.
„Nedostaje nam vera. Protiv Španije sam osetio u prvom poluvremenu da su igrači, osim Sergeja, bili impresioniran. Kao, kako ćemo protiv njih? Zato su mi se svidele Veljkove reči posle susreta sa Saudijskom Arabijom da bismo morali da budemo ljuti i da hoćemo da pobedimo svakoga. Ja sam naučio to od šofera autobusa iz Gornjeg Milanovca i njegove reči sam kasnije često ponavljao igračima. Govorio je: „Ne priznajem nikom da je bolji od mene“. To ilustruje srpski karakter, zašto mi kao mala zemlja uspevamo na mnogim poljima, a to bi trebalo da razvijamo“.

A šta bi zadovoljilo navijače i struku pitanje je koje nema jasno definisan odgovor, jer su svima pogledi različiti. Možda je bolje zapitati se, šta je realno uraditi u budućnosti od reprezentacije?
„Možda nisam kompetentan, ali jedino na rezultat ne može da se utiče. Mene bi zadovoljilo da naša reprezentacija ima identitet. U prethodnim ciklusima je Dragan Stojković Piksi uradio ono što se od njega tražilo, odveo nas na dva velika takmičenja, ali se posle nekog vremena, počev od meča u Portugalu, formiralo mišljenje da tu nešto ne valja. Kad bismo pobeđivali, kao, nismo igrali nešto. A napravljen je neki rezultat. Ko postavlja ciljeve i šta su oni za našu reprezentaciju? Saglasan sam da smo svi očekivali da prođemo grupu. Siguran sam da je bivši selektor želeo isto i da je sa stručnim štabom uradio najbolje što je mogao. Jedino što je meni falilo u tom periodu je što na velikim takmičenjima nismo imali identitet. Jurili smo rezultat po svaku cenu“.

Lazetić tu uključuje i medije kao bitan faktor u kreiranju javnog mnjenja.
„I vaš je posao da date podršku do neke granice, naravno. Pročitao san jutros na Mozzart Sportu analizu posle meča sa Saudijskom Arabijom i već ste stavili da je meč sa Grčkom 'Dan D'. Nekako mi se čini da ima mnogo tih Dana D, a ja ih ne posmatram na taj način. U takmičarskom smislu, to jeste ključna utakmica za prolaz u Ligi nacija, određuje te, ali je FSS dovođenjem Veljka Paunovića postavio strategiju na duži rok, jasno su rekli da nam je važan plasman na sledeći EURO i na Mundijal 2030. To je fantastična stvar. Na tom putu imamo i kodeks ponašanja reprezentativaca koji bi trebalo da se podeli svim klubovima u Srbiji, kako bi igrači, od najmlađih do najstarijih, mogli da se spreme za trenutak kad će postati reprezentativci. Mislim da Veljko pokušava ono što je uspeo pred Novi Zeland, da pre svega napravi ambijent u kome će igrači biti okrenuti ka jednom cilju. Veljko je vrlo jasan u zahtevima, moraju da se znaju postulati ponašanja, osnovne kulture, da kažem, reprezentacije, a da će onda iz toga eventualno doći uspeh“.

Baš kao što je bio pred kraj 2021. kad su Orlovi nadvisili Portugal u Lisabonu i odleteli za Katar. A sad ne možemo da se nosimo sa Englezima i Špancima.
„Kad uporedimo naše igrače sa španskim vidi se da oni igraju u boljim klubovima, ako je to neko merilo. Oni su u Barseloni, u Real Madridu, a mi nemamo fudbalere na tom top nivou. Posebno ofanzivne igrače. To je činjenica, ali to da mi, kao, ne možemo sa njima, to ne može da dođe do mene. Možemo, sigurno, i kao što je rekao moj vozač autobusa iz Gornjeg MIlanovca, ne možemo pre utakmice nikome da priznamo da je bolji od nas. Zato moramo da kreiramo ambijent da se igrači osećaju dobro i da oni veruju da mogu da pobede. Zato mislim da je Dragan Stojković uradio fantastičan posao, ali isto tako da nije bio on isti pre i posle Portugala. Možda i zbog očekivanja i pritiska javnost, nisu mu bile iste izjave. Kad analizirate njega pred Portugal, bilo je simpatično kad on kaže „šta eventualno“, a onda kad kaže neptoi slično pred Englesku i izgubi 0:5, onda svi kažu. „Ma, šta ovaj priča“. Na kraju rezultat ocenjuje, ali se protiv Portugala videlo da igrači idu kao vojska za njim i da veruju da mogu da postignu gol u poslednjem minutu. Da ne bude samo Piksi, nedavno je smenjen Mareska, pre njega De Zerbi... Zar to znači da su loši treneri“, pitanjem je poentirao Žarko Lazetić.

I za kraj:
„Ljudi ocenjuju na osnovu rezultata, a zapravo bi trebalo da se pitamo da li mi izgledamo kao tim? Svi smo protiv Saudijske Arabije mogli da vidimo konture nečega šta naš selektor želi. I da mi sutra možemo, kada gledamo reprezentaciju, bilo gde, da možemo da kažemo kako naš tim ima identitet? E, onda kroz to dolaziš do rezultata, jer fudbal je naravno rezultat, ali ja mislim da je pre svega spektakl. Da ljudi dolaze na tribine kako bi videli gol, neki potez, nešto“.

Tokom gostovanja u podkastu „2X45“ Žarko Lazetić je detaljno govorio o iskustvima iz Metalaca, TSC-a, boravku u Partizanu (mlađim kategorijama i prvom timu), šansama da se vrati u Humsku, a poseban segment obuhvata period u Izraelu gde je sa Makabijem osvojio tri pehara i dvaput bio učesnik Lige Evrope.