Zar Pioli toliko loše vodi Milan da samo pehar Lige Evrope može da ga spase?

Jednu od najneočekivanijih titula u istoriji (makar novijoj) Serije A Milanu je podario Stefano Pioli. Onu iz sezone 2021/2022 kada je Rosonerima jedini cilj bio plasman u Ligu šampiona. Sa tim istim Piolijem za kormilom, a Paolom Maldinijem i Fredrikom Masarom na čelu sportskog sektora, Milan se poslednjih godina iskobeljao iz italiajanskog fudbalskog proseka, osvojio jedan Skudeto i počeo u kontinuitetu da igra Ligu šampiona. Prošle sezone dobacio je i do polufinala elitnog takmičenja. U njemu će igrati i naredne sezone. To već sada može sa sigurnošću da se tvrdi jer gigant sa severa Italije već ima 13 bodova prednosti u odnosu na petoplasiranu Bolonju. A opet male su šanse da Stefano Pioli ostane na San Siru i nakon što se takmičarska godina završi.

Okliznuo se Milan u Salernu krajem 2023. godine, Luka Jović ga je golom u 90. minutu spasao poraza i potpunog poniženja u duelu sa kandidatom za ispadanje iz Serije A, i od tog trenutka Pioli je je bio mrtav čovek koji hoda. Uprava je čekala naredni kiks da mu uruči otkaz. Ali od tada, u narednih sedam prvenstvenih utakmica Pioli i njegovi puleni osvojili su 19 od 21 boda. Argumenti upravi za otkaz pre kraja sezone, su oduzeti, ali priče o rastanku nisu utihnule.

Nakon prošlogodišnjeg polufinala Lige šampiona, Milan zimus za dlaku nije uspeo da izađe iz grupe smrti sa Pari Sen Žermenom, Borusijom Dortmund i Njukaslom. Eliminisan je početkom januara i u četvrtfinalu kupa od Atalante, a sportski sektor krenuo da zakazuje sastanke sa brojnim, potencijalnim Piolijevim naslednicima. Desnoj ruci gazde Gerija Kardinalea, Zlatanu Ibrahimoviću apsolutni favorit i dalje je Antonio Konte. Ali strateg iz Parme odbija da umre.

Da uprava letos nije oterala Maldinija, legendu koja je vratila Milan na šampionski kurs, Pioliju klupa verovatno ne bi ni bila ugrožena. Ovako, izgledi da će 58-godišnjak i naredne sezone predvoditi Milan, nisu veliki... Ali postoje.

Titula prvaka Italije bila bi jasna garancija, ali iz trenutne pozicije takav scenario apsolutno je nerealan. Inter je maltene već stavio jednu ruku na Skudeto i beži gradskom rivalu osam bodova uz utakmicu manje. Iako će Nerazuri "gostovati" Rosonerima u aprilu, ne deluje izvesno da iko može da zaustavi savršeno ukomponovanu četu Simonea Inzagija. Ali postoji još jedna staza kojom bi Pioli mogao do ostanka. Na njenom kraju nalazi se pehar Lige Evrope.

"Vidim sjajan tim Milana, tim koji osvaja bodove, ali koji bi sada morao da doraste zadacima u Ligi Evrope. Po mom mišljenju, u ovom trenutku to takmičenje ima težinu Lige šampiona za Milan. Ako bi ga Pioli osvojio, nema sumnje da bi ostao u Milanu", smatra čuveni italijanski novinara Paolo Kondo.

Ipak, sa zverima poput Liverpula i Bajer Leverkuzena, sa mnoštvom mina poput Vest Hema i Brajtona, niko ne garantuje Milanu koji se za osminu finala Lige Evrope (15. i 22. februara) bori sa Renom, da će u samu završnicu evropkse B produkcije.

I dok je Piolijeva sudbina konstantno tema koja puni novinske stupce na Apeninima, nije zgoreg podsetiti na brojke koje apsolutno idu u prilog italijanskom stručnjaku. Milan posle 24 odigrane utakmice u Seriji A ima 52 boda što je treći najbolji učinak Rosonera nakon 24 runde od kada se za pobedu dobijaju tri boda. Bolji učinak imao je samo takmičarske 1995/96 (53 boda) i u sezoni 20023/2004 (61 bod). Oba puta Milan je bio šampion.

Ako uporedimo učinak Milana nakon 24 kola prošle i ove sezone, Rosoneri trenutno imaju pet bodova više nego lani. Tada su imali 14 pobeda i po pet remija i poraza uz gol razliku 41:30, a sada na 16 trijumfa imaju po četiri poraza i remija. Gol razlika im je 47:27. Prošle sezone niko nije pričao o otkazu za Piolija. Tada je Milan čekao osminu finala Lige šampiona sa Totenhemom, ali je zaostajao čak 17 bodova za liderom Napolijem, a plasman u Ligu šampiona naredne sezone mu nije bio garantovan jer je konkurencija disala za vratom.

Pioli se protiv Napolija sa 220 utakmica na klupi Milana izjednačio sa Argiom Sakijem na petom mestu liste najdugovečnijih trenera Milana, a ispred su ostali samo Nils Lidholm (277), Fabio Kapelo (300), Nereo Roko (339) i Karlo Ančeloti (420). U januaru je proslavio 100 pobeda sa Milanom u Seriji A. Ono što mu pak nikako ne ide u prilog jeste činjenica da Milan dobar deo pobeda ove sezone nije izvojevao ubedljivo, poput onih skorijih protiv Udinezea i Frozinonea, a bilo je takvih u prvom delu sezone. Nekoliko puta Milan je dozvolio sebi luksuz da vraća rivale u utakmice, da prosipa bodove na San Siru protiv Bolonje, da ispusti dva gola prednosti u Napulju, te da ga Inter ponizi u prvom ovosezonskom Derbiju dela Madonina (5:1). A opet, Milan već mesecima igra bez standardnih štopera, pa i prvih zamenika (Fikaja Tomorija, Malika Tšaua, Pjera Kalulua...).

Niti Milan igra lepršavo, niti mu je prva zvezda Rafael Leao blizu onih vanserijskih izdanja iz šampionske sezone, ali Milanova forma trenutno je jedna od najboljih u Evropi. Neku, za nijansu lakšu grupu u Ligi šampiona, Rosoneri bi verovatno prošli i umesto plej-ofa Lige Evrope, koliko večeras, čekali bi novu osminu finala Lige šampiona.

I zato pitanje - da li Pioli baš toliko loše vodi Milan da samo pehar Lige Evrope može da ga spasi?