Zaniolov pakleni rastanak sa Rimom: Jurili me kolima, čekali ispred kuće, razočaran sam bivšim saigračima

Kada se takmičarske 2018/19 godine prvi put pojavio u dresu seniorskog tima Rome, mnogi su Nikola Zaniola okarakterisali kao jednog od najvećih potencijala italijasnog fudbala, kao momka talentovanog jednako kao Princ Rima Frančesko Toti. Bio je viđen kao lider Vučice u deceniji koja sledi, ali povrede su ubile kontinuitet, ispresecale karijeru još u začetku i pokvarile dugoročne planove.

U Romi su shvatili da zbog svih okolnosi Zaniolo na terenu ne može konstantno da isporučuje željeni broj golova, asistencija, sadržajnih partija, te je ozbiljno počelo da se razmišlja o prodaji. Mladi supertalenti su uvek na ceni, a rimski klub je očigledno precenio odnos ponude i tražnje kada je pre oko dve godine verovao da inkasirati između 50 i 60 miliona evra.

U nepreglednom vrtlogu želje da se masno zaradi isprepletane sa eventualnim novim ugovorom za mladog ofanzivca, Zaniolo je na neslavan način napustio Trigoriju. Niti je otišao u veliki klub što igra u ligama petice (svojevremeno postojalo interesovanje Milana i Totenhema), niti je doneo Vučici novac koji je verovala da može da zaradi.

Romina potraživanja ohladila su nekolicinu interesenata, javio se Bornmut u koji Italijan nije želeo da ide, sa ponudom od 30.000.000 evra, a Zaniolo je završio u Turskoj. A kada iz Serije A odete istočnije, na Bosfor, to najčešće nije znak da napredujete u karijeri.

Roma je zaradila tek 15.000.000 fiksno, ako bude sreće te svi bonusi budu ispunjeni, maksimalna zarada mogla bi da joj bude 29.500.000 evra. Povreda je uticala na to da u Istanbulu debituje tek pre dve nedelje i do sada upiše samo 78 minuta. Stvari idu na bolje, Italijan uživa, ali nije zaboravio da je iz Rima ispraćen s etiketom izdajnika.

"To je nešto zbog čega mi je veoma žao. Roma mi je dala sve, zahvaljujući njoj sam pobeđivao, debitovao za državni tim, sin mi je rođen u Rimu. Biti okarakterisan izdajnikom je vrlo težak udarac. Uvek sam trenirao, čak i kada sam bio van grupe. Cepanje dresa? To je samo gest ljutnje, kao kada bih ja udario pesnicama u travu", rekao je Zaniolo u intervjuu za Gazzetu dello Sport i nastavio: "Govorili su mi da u klubu da sam predvodnik, lider, a umesto toga uvek sam osećao da me doživljavaju kao kapitalnu dobit. Dve godine mi se pričalo da je spreman novi ugovor. U januaru prošle godine potpisao bih za samo malo više novca nego što sam zarađivao, jer sam se osećao dobro u Romi i jer sam znao da postoje problemi sa finansijskim fer-plejem. Dosadilo mi je toliko mnogo priče, a malo dela. Nisu samo Bornmut i Galatasaraj bili zainteresovani, ali zbog neprihvatanja ponude iz Engleske sam izbačen i navijači su mi se naklatili na grbaču. Neki su me jurili kolima, drugi mi dolazili ispred kuće. Moja porodica i ja smo bili uplašeni, osetili smo se da smo sami. To su besni ljudi sa kojima ne možete da razgovarate. Tih dana isključio sam mobilni telefon jer je stizalo mnogo loših poruka."

Zamerili su Rimljani, oni Đalorozi Zaniolu, nije lepo ispraćen iz Večnog grada ni od strane saigrača.

"Bio sam razočaran gotovo svim saigračima. Ne bih da imenujem, ali pričali da smo braća, a onda me nisu ni pozdravili kada sam odlazio. Ipak ne mislim da ću imati problema u reprezentaciji. Možda neko ima problem sa mnom, ali ja ga nemam ni sa kim. Oni kojima savest nije čista, svesni su toga..."

Prvenac u Turskoj Zaniolo je postigao već na debiju protiv Kasimpaše. Pronašao se u Istanbulu i otkrio interesovanje drugog velikana iz ovog grada.

"Dobro se osećam, grad se hrani fudbalom i fudbalski napreduje. Navijači su uvek srdačni i puni poštovanja. Stadion je neverovatan. Nikada nisam igrao u vrelijoj atmosferi, u najmanju ruku je jednaka onoj na Olimpiku. Kada sam postigao prvenac, osetio sam se kao da letim. Fenerbahče? Istina, ponudili su više, ali već sam bio dao reč Galati."

U januaru je potpisao sa liderom turskog šampionata ugovor 2027. godine, ali ne može da vidi predaleko u budućnost.

"Očito ne mogu da garantujem da ću ostati u Turskoj narednih pet godina, ali dokle god sam tu, uvek ću davati svoj maksimum."

Za Italiju je debitovao marta 2019. godine, odigrao do sada 11 utakmica, postigao dva gola, ali se sledstveno dužoj povredi nije našao na spisku Roberta Mančinija za početak kvalifikacija za Evropsko prvenstvo.

"Bio sam van terena tri meseca i potrebno mi je dosta rada. Razgovarao sam sa Salsanom, zamenikom trenera koji mi je rekao da ne brinem, da me prate i da će stvari doći na svoje kada budem potpuno spreman. Voleo bih da budem tu za finale lige nacija. Jako mi je stalo do reprezentacije, ne postoji ništa lepše od toga da predstavljaš Italiju", zaključio je Zaniolo.