Žan Filip Kraso: Rasprava sa Baharom je samo pogoršala stvari, nisam želeo da budem rezerva

Ostaće večita žal među navijačima Crvene zvezde zbog činjenice da Žan Filip Kraso nije u potpunosti iskoristio potencijal u Beogradu. Talenat su videli svi po prvom prijemu lopte. Majstorstvo , takođe. Kako je počeo sezonu, činilo se da će srpski šampion u liku i delu potencijalnog reprezentativca Obale Slonovače dobiti jedno od najvećih pojačanja u novijoj istoriji.

Međutim, njegovi lenji pokreti, povremena ravnodušnost, doveli su do toga da posle urganskog početka Žan Filip Kraso postane puki epizodista. Prvo u mandatu Baraka Bahara, potom i kod Vladana Milojevića.

Osetio je iskusni napadač da nije u planovima srpskog stručnjaka, pa je odlučio da prihvati poziv francuskog drugoligaša Pariza. Crvena zvezda je inkasirala milion i po evra.

„Ne smatram da sam napravio korak unazad povratkom u drugu ligu Francuske. Naprotiv, ambijent koji poznajem sigurno će mi pomoći da ponovo osetim zadovoljstvo igranja. Želeo sam da ponovo postanem važan za svoj tim“, rekao je Žan Filip Kraso.

Potpisali ste za Pariz nedelju dana posle početka prelaznog roka. Čudno je da nista imali strpljenja sa sačekate ponudu iz prve lige

„Dao sam prioritet ulozi. Ne može u fudbalu da se predvide stvari, ali potpuno je drugačije doći u klub kao starter i braniti svoje mesto. Mnogo je to lakše nego stići kao alternativa i boriti se. Ovde sam dobio garancije da ću igrati, što ne bi bio slučaj u Ligi 1. Da sam hteo da budem zamena ostao bih u Crvenoj zvezdi“.

Imali ste unosan ugovor u Crvenoj zvezdi, pretpostavljamo da ste morali da podnesete finansijsku žrtvu?

„Ne želim da ulazim u detalje. Dao sam prednost sreći dok igram fudbal. Brzo sam se dogovorio sa Parizom. Između klubova je to trajalo nešto duže“.

Da li se kajete zbog odlaska u Srbiju?

„Tri godine pre toga bio sam u trećoj ligi. Oni su došli kod mene i zamolili me da igram u klubu iz Lige šampiona. To je san svakog fudbalera. Na kraju sam igrao protiv Mančester Sitija. Morao sam to da osetim, da vidim svojim očima. Upisao sam asistenciju protiv Jang Bojsa. Bilo je to moje prvo iskustvo u inostranstvu. Nema potrebe da žalim“.

Imali stev snažan početak, sa pet golova u prva tri kola prvenstva. Šta se potom desilo?

„U oktobru sam bio prvi strelac tima. Postigao sam sedam golova, imao tri asistencije. Kada je trener počeo da me stavlja na klupu, verovao sam da želi da me odmori za Ligu šampiona. Međutim, i tamo me je stavljao na klupu. Otišao sam kod njega da konstruktivno pričamo. Pitao sam ga šta treba da popravim, šta su mi nedostaci. Pričao mi je o odbrani. I to u periodu kada sam postizao golove. Nisam ga razumeo. Na kraju je ta rasprava samo pogoršala stvari“.

Kada ste se vratili sa Afričkog kupa igrali ste još manje?

„Došao je novi trener, radili su po novom sistemu, dok sam ja bio na turniru. Kada sam se vratio, bilo mi je još teže da se ustalim u tim. Morao sam da to da prihvatim“.