D. StankovićZamućen odraz zaljubljenog Narcisa
_Cropped.jpg.webp)
Vreme čitanja: 5min | čet. 01.10.26. | 11:20
Kristijano Ronaldo se pune dve decenije sa Lionelom Mesijem rvao za status najvećeg u istoriji. I dok će Argentinac u legendu otići ukrašen suzama čitave zemlje, Portugalac se uporno trudi da uništi ugled koji je godinama stvarao
Zaličilo je na pravu malu holivudsku poteru na ulicama Kopenhagena. Golema sujeta Kristijana Ronalda prosto nije mogla sve da izdrži. Te reči selektora da on, a ne Ronaldo, ima glavnu reč u portugalskom timu. Odmah je zvao u Madrid i tražio da avion uzleti. Sleteo je u Kopenhagen u 10.15. Poleteo ponovo za Madrid u 11.35. U avionu Ronaldo. Sam, bez saigrača da ga podrže. Na pisti su ostali selektor Žorž Žezus i predsednik Fudbalskog saveza Portugala Pedro Proensa. Jurili su ulicama glavnog grada Danske ne bi li ubedili legendu da se predomisli i ostane uz tim.
Nije ih udostojio ni razgovora. Ukrcao se na avion i odleteo time efektivno završivši 23 godine dugu karijeru u reprezentaciji kojoj je doneo titulu prvaka Evrope 2016. i pehare Lige nacija 2019. i 2025. Ne i onaj najvredniji trofej, “Zlatni globus“ za prvaka sveta, na kome će uvek zavideti Lionelu Mesiju, sa kojim se duge dve decenije rvao za zvanje najboljeg u istoriji fudbala. I to će pitanje ostati da traži odgovor i kada obojica siđu sa scene, jer na kraju se te priče uvek svedu na subjektivan utisak.
Izabrane vesti
Ali, teško je oteti se utisku da je Mesi znao kako to da uradi na dostojanstven način, dok se Ronaldo proteklih par godina maltene trudio da ukalja sliku o sopstvenoj zaostavštini.
Sliku u koju je i sam bio zaljubljen. Kao antički Narcis dok je očaran gledao svoj odraz u vodi. I pokušavao da ga zagrli, kao što je Ronaldo pokušavao da obrgli taj hiljaditi gol koji bi ga – bar u njegovoj glavi – zauvek odvojio od svih konkurenata u trci za status najvećeg. Toliko opčinjen sobom da nije mogao da se odvoji od tog prizora. Ako je Narcis zaboravio da jede i spava, Ronaldo je zaboravio da je fudbal ipak ekipni sport i da čak ni on može da bude iznad tima.
Zajedničko obojici verovatno će im biti to što će skončati snevajući snove o sopstvenoj grandioznosti.
Zaista postojeće u Ronaldovom slučaju. Samo što je fudbal čudna rabota. Juče ne postoji, a poslednji utisak je presudan. I mnogi velikaši su toga bili svesni, pa je Mišel Platini, samo primera radi, otišao godinu dana posle treće uzastopne Zlatne lopte, Zinedin Zidan nakon skoro pa savršenog Svetskog prvenstva, na stranu ono udaranje Marka Materacija (mada je mnogima od nas i porastao u očima zbog tog gesta), dok je i Dejvid Bekam u konačnih šest meseci držao časove fudbala.
Sam Mesi se od reprezentacije već jednom povlačio, skrhkan zbog tri uzastopna izgubljena finala sa Argentinom. Ali se vratio, uzeo svetsku titulu, dve Kopa Amerike, igrao još jedno finale Mundijala i svoje ime izdigao na nivo fudbalskog božanstva poput Maradone. Ima i do saigrača, oni su sve njegove defanzivne mane sakrili uzevši ih na leđa, trčali su i grizli za njega, svesno da bez njega neće biti ni njih.
Ronaldo je taj efekat izazivao samo na vrhuncu slave u Realu kad je i jedan Karim Benzema odustao od golova i pristao na ulogu martinele, znajući da je to najkorisnije za ekipu. Reprezentacija Portugalije, kvalitetom svakako bogatija od Argentine, sve od te 2016. nije mogla – ili nije htela? – da gine za Ronalda. Možda zato što njegove vrline više nisu bile tolike da mogu da nadoknade ono što su mane odnosile? Možda i zato što je teško žrtvovati se za čoveka koji ne vidi nikog osim sebe? Možda i samo zbog toga što nisu bili dovoljno dobri? Kako bilo, ginuli su zato zajedno. I rezultati Portugala. I Ronaldova veličina.
Jer ponovimo još jednom – u fudbalu juče ne postoji. I mada još ima onih koji se sećaju kakav je to vihor po krilu bio još iz vremena u Mančester junajtedu i šta je sve na sebi uradio ne bi li se pretvorio u onu monstruoznu gol mašinu iz mandata u Realu, oni mlađi pamtiće ga kako je, besan zbog toga što dugo nije imao pehar u Saudijskoj Arabiji, pokušavao da minira transfere rivalskih klubova – među njima i svog nekadašnjeg saigrača Benzeme – pa kako je, pravdajući neuspeh na Mundijalu, svoju evropsku titulu izjednačavao sa svetskom, na kraju i kako je sada otišao jer nije želeo da sedi na klupi ni da sluša selektora kako objašnjava ko je zaista šef u svlačionici
Na sve to…
“CR7 zaslužuje više poštovanja. Državni tim zaslužuje jasniju strukuturu. Portugalski mediji zaslužuju manje spekulacija…. A portugalski narod ne zaslužuje da ima najboljeg u bilo čemu. Zavidni smo, puni prezira i neznanja, i zaslužujemo da se vratimo u prosečnost u kojoj smo u fudbalu uvek bili pre Kristijana. Hvala ti na svemu CR7, ti si zaslužio više”, napisala je Ronaldova 53-godišnja sestra Elma Aveiro, koja pamtimo i po tome što je tokom Svetskog prvenstva optuživala bratovljeve saigrače da ga “miniraju” i da su odjednom svi zaboravili kako se dodaje lopta.
Elmina ljubav verovatno znači Ronaldu. Ali njene reči samo mu odmažu da u javnosti očuva pozitivan imidž. A, šta na njih imaju da kažu njegovi saigrači, za koje teško da bismo mogli da kažemo da su obični mediokriteti? Videćemo koliko večeras protiv Danske. Ako sve bude teklo kao po loju, već od sutra će se Ronaldu slati kovertice sa srculencima i u njima zahvalnice za sve što je uradio za Portugal. Razlika u odnosu na neka ranija vremena je ta što ga, čak i ako protiv Danaca ne bude sve išlo kako treba, verovatno niko neće na kolenima moliti da se vrati.
Svemu dođe kraj. Umetnost je samo prepoznati kad.
GRUPA 4
20.45: (3,40) Danska (3,50) Portugalija (2,10) MOZZART RELAX
20.45: (6,75) Vels (4,90) Portugalija (1,42) MOZZART RELAX