Zahid ima nešto brazilsko, podseća na Leonarda modernog doba

Iza Partizanove pobede nad Vojvodinom (3:1) ostalo je niz dilema, oličenih u utisku da ekipa polako gubi dah, da je umorna, da sve teže dolazi u prilike... Ostalo je i svedočanostvo o fudbaleru sposobnom da potezom reši meč, pošto se Gajas Zahid još jednom pojavio u ulozi spasioca i potvrdio da je letos vredelo istrajati tokom iscrpljujućih pregovora.

Otkako je stigao u srpski fudbal, momak pakistanskog porekla je udarao sve snažnije pečate na izdanja crno-belih. Ovaj poslednji „lupio“ je Novosađanima, u trenucima kad se činilo da ekipa Igora Duljaja klizi ka još jednom kiksu, pošto je u prethodnom kolu uzbedljivo izgubila od TSC. Ono što je posebno oduševilo Grobare i ljude iz kluba je način na koji je vezista reagovao u 88. minutu: posle kornera koji je sam izveo spremio je šansu Mihajlu Iliću, a onda ostao dovoljno smiren i pribran da reaguje posle poslednje od ukupno 11 intervencija Lazara Carevića (šut Sameda Baždara) i savlada crnogorskog golmana. Slabijom, levom nogom. Čini se, jedinom putanjom kuda je mogao da „provuče“ fudbal.

Baš zato u poslednja dva dana Gajas Zahid u navijačkim očima sve više podseća na Leonarda da Silvu Sozu, pošto je Brazilac tokom sezone 2016/17, kad je Parni valjak poslednji put osvojio titulu, nalazio pukotine kroz odbranu protivnika. Prvenstvo osvojeno u trenerskom mandatu Marka Nikolića pomalo se idealizuje zbog niza pobeda, s tim da se zaboravlja da su neke od njih zabeležene u napetim završnicama. Baš kao što Partizan ove jeseni pobeđuje rivale. Oni sa dobrom memorijom sećaju se Leonardove akrobacije u večitom derbiju, hica u Gornjem Milanovcu, načina na koji je poveo ekipu ka preokretu nad Napretkom ili sam dobio Spartak... A onda u drugom delu isto to ponovio u tandemu sa Urošem Đuđevićem.

Prošlo je sedam godina i mada je u međuvremenu Partizan imao igrače sposobne da oduševe publiku, poput Sejdube Sume ili Rikarda Gomeša, odavno neko nije tako nosio tim u kritičnim trenucima kao Zahid. Još pre nekoliko meseci je Igor Duljaj otkrio da je rekao Gajasu da ga obavesti kad može da računa na njega, ako se zna da nije prošao pripreme. Rođeni Norvežanin je to saopštio tek u petom kolu, ali je i tad bio rezervista, polako ulazio u ritam i od duela sa Radnikom (kad je ušao s klupe) počeo da doprinosi konkretno. Tad je njegov gol označio poteru za zaostatkom (od 0:2 do 3:2), da bi u Pančevu pogodio za pobedu desetak minuta pre kraja, na susretu sa Mladosti sam kreirao pobedu (golom i asistencijom), u Subotici i protiv Voždovca takođe bio strelac (oba puta pogoci za 2:0), dvaput se pojavio asistent kad je Partizan krizirao protiv Čukaričkog i evo sad opet kad mu je u goste došla Vojvodina.

Suviše često da bi bilo slučajno.

I previše lako ako pitate običnog zaljubljenika u fudbal. Svaki put kad dodirne loptu Zahid izgleda kao da se sa njom rodio, zato sve više ljudi smatra da ima nešto brazilsko u sebi. Kao nekad Leonardo. Mekano, tačno, precizno. Kako kažu, kod majstora sve izgleda jednostavno. Pritom, pošto je odrastao u Oslu stekao je radne navike i evropski mentalitet da ne odustaje kakav god da je rezultat. Zato se slobodno može konstatovati već sad da je uz Aleksandra Jovanovića i Mateusa Saldanju najbolja akvizicija beogradskog kluba u minulom prelaznom roku.

Da bi uopšte završio na Topčiderskom brdu trebalo je dosta strpljenja. Počev od dana kad ga je menadžer Dražen Podunavac predložio čelnicima Partizana sve do realizacije posla. Kao čovek dobro upoznat sa turskim tržištem, Podunavac je dobro znao što može nekadašnji kapiten Ankaragudžua i savetovao je crno-belima da ga uzmu. Glavnu ulogu u „ubeđivanju“ preuzeo je Ivica Kralj, naoružao se strpljenjem, poučen iskustvom sa prethodnim angažovanjem novajlija. I čekao. U početku je Zahid odbijao da dođe, čekajući druge opcije, usput nije bio oduševljen fudbalom u Srbiji, ali kako je vreme prolazilo, a nije našao klub, tako su šanse Partizana rasle.

Sedmicama su trajali pregovori Kralja i Zahida, koji nije hteo da dođe bez garancija o evropskom fudbalu. Onda je u Oslu našao strim da gleda revanš crno-belih i Sabaha u kvalifikacijama za Ligu konferencije i kad je srpski predstavnik na dramatičan način, penalima, izbacio Azere, u Beograd je poslao poruku:

„Prošli smo“.

Te noći Kralj je znao da je posao završen. Zahid je stigao u Srbiju između dvomeča sa Sabahom i Nordsjelandom i bez obzira na eliminaciju na poslednjem stepeniku, možda bude za Partizan uticajan kao Leonardo pre sedam godina. I tad je Parni valjak ostao bez evropske jeseni, a na kraju je stigao do duple krune na krilima Leonarda.

Sad leti zahvaljujući Zahidu. Dokle?