Za šalu spreman Uroš Vitas: Mnogo je frustriranih ljudi, nije ponekad loše ni panj biti

Grobari, spremite se – tek se Uroš Vitas zaleteo. Zimus je stigao u Partizan kao slobodan igrač, nekoliko meseci trebalo mu je da postane standardan član prvih 11, a prema sopstvenom priznanju najbolje partije za crno-bele će pružiti u budućnosti.

Nekadašnji štoper Rada, internacionalac u Belgiji i Kazahstanu, saglasan je sa ocenom javnosti da ni on, ni ekipa, još nisu na maksimalnom broju obrtaja, međutim, uverava da će biti. Ne navijačko pitanje da li je dao maksimum u dresu Parnog valjka, uzvraća odlučnim glasom:

„Apsolutno svaki moj gest je maksimalan. Naravno da nisam dostigao vrhunac što se forme tiče. Previše čudnih stvari se desilo. Radimo na tome da svi dođemo do maksimuma, ne sumnjam da ćemo u toj misiji uspeti, ali je potrebno vreme. Uz kvalitetan rad će to doći. Veliki sam profesionalac, smatram da sam u najboljim godina, ono najbolje tek dolazi“.

Gostujući u emisiji na klupskom Jutjub kanalu, 28-godišnji defanzivac nekoliko puta je istakao da je srećan što se posle staža u mlađim kategorijama („klasa 1992“ nastala trenerskom rukom Slađana Šćepovića) zaobilaznim putem vratio u Humsku i oprobao u prvom timu.

„Vratio sam se kući. Partizan je apsolutno najveći klub na ovim prostorima, najveći i u mojoj karijeri, želim da opravdam poverenje ljudi“.

I da razuveri one Grobare koji ga ne cene previše, pa su na bazi grešaka od početka ovog prvenstva konstruisali nepristojno, ali pitanje koje je, ipak, otišlo u etar na zvaničnom glasilu kluba: „Zašto si panj?“

„Zato što sam rođen u šumi“, okreće Vitas na šalu. „Ako se ne varam, ser Aleks Ferguson je jednom prilikom rekao: 'Dajte mi Zidana i deset panjeva i osvojiću Ligu šampiona'. Nije ponekad loše ni panj biti. Šalu na stranu, nemam društvene mreže, ne interesuju me, shvatam da postoje frustrirani i ljudi kojima je sve dostupno. Internet je postao mesto gde svako može da kaže šta želi, a to nije dobro. Mislim da bi (navijači, op. aut.) trebalo da nas podrže, a ne da postavljaju besmislena pitanja“.

Jedno od njih ticalo se i penala u finalu kupa, u Uroševom rodnom Nišu, gde je, zajedno sa Zdjelarom promašio udarac sa 11 metara, otvorivši Vojvodini put do pehara.

„Jedan od najtežih trenutaka u karijeri. Zaista se nisam pokajao što sam preuzeo odgovornost, opet bih to uradio. Smatrao sam u tom trenutku da je to najbolje za tim. Bilo je teško, nismo mogli da pronađemo pet izvođača, a ja u dobrom momentu, posle kvalitetne utakmice, želeo sam da pomognem. Radim na tome da poboljšam udarac sa 11 metara, posle svakog treninga šutiram ih nekoliko“.

Vitas je tokom 15-minutnog razgovora sa portparolom Biljanom Obradović naglasio da mu je u detinjstvu idol bio Paolo Maldini, da je u mlađe kategorije Partizana došao kao „desetka“, da bi ga Marko Nikolić tokom saradnje na Banjici vratio na štopera („posle toga sam dobio poziv za reprezentaciju, ostalo je istorija“), da bi, kad bi postojala šansa, od svih fudbalera s kojima je igrao, doveo u Humsku Breha Deagela iz Genta, kao i da posebno ceni Bojana Ostojića

„Reč je o čoveku ogromnog iskustva! Neviđena je sreća i blago imati ga u timu, lako je igrati pored njega, nije lučajno što su klinci Partizana satasavali pored Bojana. Fantastičan karakter i igrač, nemam problem kad igram pored Ostojića“.

Nema ni Partizan toliko defanzivnih problema kao u uvodu prvenstva. Sačuvao je 300 minuta mrežu netaknutom, što se i očekivalo protiv skromnih rivala kakvi su Rad, Sfintul i Zlatibor, ali bio je i Novi Pazar u tom rangu, pa je dao tri gola. Nadaju se u Humskoj da će defanzivni pomaci doći do izražaja u najtežem ispitu ovog leta, u trećem kolu kvalifikacija za Ligu Evrope.

„Primetio sam da se način igre Šarlroa uopšte nije promenio od vremena kad sam bio u Belgiji. Nema mnogo nepoznanica. Stručni štab će temeljno analizirati rivala, jeste reč o kvalitetanom timu, ali smatram da ne bismo smeli nikog da se bojimo. Naročito ne ekipe kao što je Šarlroa. Odmah posle gostovanja Sfintulu komentarisali smo da će sledeća utakmica biti lakša, Šarlroa će izaći da se nadigrava, za razliku od Moldavaca, čijih deset fudbalera je stajalo iza lopte“, dopunio je Uroš Vitas.

NE PIJEMO, NE IZLAZIMO

Interesuje navijače kako se sportisti ponašaju van terena, da li i gde izlaze, pojavljuju se i dalje na nekad čuvenim splavovima.

„Ne! To je vreme je prošlo, izlazili smo kad smo imali 15, 16 godina, danas sam posvećen porodici, detetu i supruzi“, ističe Vitas.

Uverava da ni alkohol nije tema među crno-belima.

„Ne pijemo. Zbog silnih obaveza nismo stigli ni čašom vina da nazdravimo. A fudbaleri su 60-ih i 70-ih ostajali duboko u noć, igrali karte, pili pivo, sutradan igrali utakmicu, poput Čave Dimitrijevića...“

Uroševo telo ukrašeno je tetovažama, međutim u javnosti ih skriva noseći podres.

„Tetovaže ne mogu da sakrijem, ali ne želim da ih pokazujem na utakmicama, kako klinci ne bi pomislili da tako valja. Ne, to je samo pokazatelj kako sam se nekad osećao“.