Za kim zvona zvone

Dok Lars Ulrih tuče nogom u papučicu i publika rukama prati ritam, Robert Truhiljo se sprema da 'izudara' solažu na basu. Amerikanac meksičkog i indijanskog porekla 'prži' dobro poznat uvod pesme "For Whom The Bell Tolls", kojim je Klif Barton sredinom osamdesetih godina pomutio umove svim ljubiteljima 'treš metala' i patentirao nešto do tada neviđeno na metal sceni. Uskoro će i Džejms Hetfild krenuti da svojim glasom i glasnim žicama natopljenim finim viskijem i paklom nekih sigurno dugih i jakih cigareta natera da svi koji su došli da vide najpoznatiji bend ovog žanra zapevaju zajedno sa živom legendom iz Kalifornije.

Kada odete na koncert Metalike, uglavnom ova pesma bude na početku, a u bukvalnom prevodu znači "Za kim zvona zvone". Ujedno, to je i istoimeni roman Ernesta Hemingveja iz 1940. godine, jedan od njegovih najboljih. Prati radnju mladog američkog volontera u Španskom građanskom ratu, gde kao pripadnik Republičke gerile ima zadatak da raznese most u napadu na grad Segovija. Gerila se bori protiv diktatora generala Franciska Franka, koji je često povezivan sa jednim klubom, koji je danas u centru pažnje. Vođa tog pokreta će na nekada omiljenom stadionu pomenutog generala pokušati da raznese most, koji njegova četa dugo ne može da pređe.

U toj ulozi biće danas Mikel Arteta. Španski stručnjak je u prvoj utakmici pokazao Karlu Ančelotiju da sa njim nema šale. Često osporavani menadžer Arsenala nije imao baš veliku veru bilo koga osim svojih navijača. Istina, kada tako moćan tim dolazi u goste, aktuelni šampion tog takmičenja, uvek je mala prednost na njihovoj strani. Već po prvim taktovima plesa igrača Arsenala kojim je komandovao dirigent iz San Sebastijana, videlo se u kom pravcu će ići ta utakmica.

Jedan od navijača Arsenala koji je bio na istočnoj tribini Emirata, postavio je status na društvenoj mreži "X" gde je napisao: "Gledam Deklana Rajsa kako šutira sa distance. Svaka ide u rašlje". Posle utakmice, svi su se vraćali na tu objavu i hvalili su ovog 'proroka'. Defanzivni vezista reprezentacije Engleske nikada nije dao gol iz slobodnog udarca, a imao je puno poverenje svog šefa stručnog štaba i trenera za prekide, koji su mu prepustili odgovornost šutiranja slobodnjaka. Vratio im je sa dva prelepa gola, koja se konstantno vrte na televizijskim špicama i društvenim mrežama kao pravi masterklas, što vole da kažu Englezi.

Šest dana kasnije, vreme je da se zaboravi na sve. Vreme je da se slobodnjaci Rajsa stave u folder, da se prva utakmica arhivira makar na jedan dan i da se pristupi utakmici u Madridu kao da je finale Lige šampiona. Dolaze Tobdžije sa tri gola prednosti u glavni grad Španije, ali zna se da tamo ni to ne mora ništa da znači, zbog velikog broja razloga. Real Madrid već nedelju dana samo na to misli. Igrali su u ligi protiv Alavesa, pobedili su, Kilijan Embape je umalo protivniku polomio nogu i direktan crveni karton koštao ga je samo jedne utakmice suspenzije. Karlo Ančeloti pušio je 'vejp' u loži i verovatno više mislio na Arsenal, pošto ga ceo Kraljevski klub 'nije vadio iz usta' od poslednjeg sudijskog zvižduka u Londonu.

Spremali su se i fizički i psihički za revanš meč četvrtfinala sve vreme, navijačima su svakodnevno slali poruke da je ovo najvažnija utakmica u poslednjih godinu dana, pa su čak i tražili dozvolu da zatvore krov za utakmicu kako bi bila što 'paklenija' atmosfera. Malo je reći da Arsenal u Madridu čeka nešto što do sada nikada nisu iskusili u svojim karijerama fudbaleri ovog tima.