X faktor Železničara – Aleksa Kuljanin: Igrao sam po svakakvim livadama, ali kad imam dan mogu mnogo

On nije burić iz kojeg treba odmah preliti kompletan sadržaj, već je bočica sa tajnim sastojkom koji se sipa u manjim dozama. Tad je njegova moć najjača. Uverili su se u to i igrači Brage pre nekoliko meseci, a još više fudbaleri Radnika iz Surdulice. Aleksa Kuljanin kročio je na teren na početku drugog poluvremena i bio X faktor Železničara u rapsodiji Pančevaca protiv tima sa juga Srbije (5:1).

Najpre je zalomio Tidžana Sona i asistirao Janku Jevremoviću kod izjednačujućeg gola, a nešto kasnije se na dodavanje Kvakua Karikarija i prvi put upisao u strelce ove sezone u Mozzart Bet Superligi. Za samo 20 minuta nestala je svaka nada Surduličana da mogu da ostanu neporaženi i Kuljanin je u tome imao ključnu ulogu. Tih 20 minuta je nekadašnjem igraču Inđije bilo dovoljno da se nađe u timu kola Mozzart Bet Superlige, samim tim dovoljan povod da se sa njim porazgovara i sumiraju utisci o najboljoj utakmici Železničara ove sezone.
“Imali smo dosta šansi u prvom poluvremenu, nismo ih iskoristili, na kraju smo primili gol, ali se u drugom poluvremenu sve okrenulo. Bili smo mnogo konkretniji, a i protivnik je pao sa snagom i to smo iskoristili na pravi način i odigrali sve što smo radili na treningu. Mi smo te akcije iz kojih smo dali golove vežbali na treningu, a pogotovo peti gol. To je bila uigravana akcija”, otkrio je Kuljanin za Mozzart Sport.

Kako sad gledaš na drugo poluvreme, ne dešava se često da neka ekipa postigne pet golova za 45 minuta ili da neki igrač upiše het-trik u tom vremenskom periodu, a vama je pošlo za rukom?
“Odigrali smo fantastičnu utakmicu i Kvaku Karikari je fantastičan igrač i samo se čekalo kad će on da postigne het-trik jer je na svakoj lopti, uvek se bori i trudi se. Sve smo odradili super i moralo je da dođe tih pet golova kad-tad”.

U prve četiri utakmice ste pobedili samo Radnički iz Niša. Šta misliš da je možda bio razlog te mini-krize? Da li je to ono što se obično dešava našim klubovima kad se ispadne iz Evrope pa se ispada iz ritma, pa se onda malo tražite?
“Nije bio nikakav problem. Možda u nekim utakmicama nismo imali sreće. Na primer, protiv Mladosti iz Lučana imali smo dosta situacija koje nismo mogli da rešimo, a odigrali smo fantastičnu utakmicu. Protiv Vojvodine nismo imali toliki broj šansi, ali protiv Lučana je trebalo da pobedimo. Drugo, protiv OFK Beograda smo vodili rezultatom 2:0. Bili smo dobri. Mali pad koncentracije uticao je na to da primimo dva gola, ali nije ništa bio problem, tek sad smo se uigrali još više i to će tek da se pojačava i bićemo sve bolji i bolji. Nije ništa uticalo na to da mi pobedimo ili ne, nego jednostavno nismo iskoristili šanse koje smo imali.”

Kako ti se čini početak sezone? Dosta je novih igrača došlo. Odlazak Silvestera Džaspera je bio neminovan. Kako ti to za sada sve izgleda?
“Promeni se dosta igrača i to utiče na naš sistem koji igramo i treba tim novim igračima vremena da se uigraju malo sa nama koji smo duže tu. Mi smo ekipa koja treba tek da se uigra zbog tih novih igrača, ali kad oni dođu na taj nivo kao što smo mi trenutno, bićemo još bolji i lakše ćemo pobeđivati u utakmicama. Samo im treba malo vremena da se uigraju. Tek je početak. Mi ni prošle sezone nismo imali prve tri, četiri utakmice nijednu pobedu, nego tek posle petog kola smo krenuli da igramo kako treba”.

Šta misliš da je razlog toga? I prethodne i ove sezone se ponavlja malo sporiji ulazak u sezonu?
“Jednostavno, mi imamo veliki sistem, dosta stvari koje treba da uhvatiš i nije lako igračima koji dođu. Naši treneri su zahtevni. Dosta radimo na sitnicama i treba igračima malo više vremena nego inače da se spreme i da se pohvataju sa ostalima. To je razlog zašto bolje igramo kasnije”.

©Starsport

Imao si priliku da igraš dvomeč protiv Brage u kvalifikacijama za Ligu konferencije. Imao si veliki uticaj, u prvoj utakmici. Sada, pošto je prošlo toliko vremena, kako to iz tvoje vizure izgleda? Tebi je to bila prva evropska utakmica u karijeri koju si odigrao.
“Odigrali smo kod kuće fenomenalnu utakmicu. Stvorili smo pet, šest dobrih situacija. Kad sam ušao, imao sam tri neverovatne šanse. Iz mog ugla, kad vidiš da igra Žoao Mutinjo pored tebe i kad vidiš da su to talentovani i dobri igrači koji vrede mnogo više nego mi i kad vidiš da možeš igrati protiv takvih igrača, onda dobiješ i na samopouzdanju. I kad vidiš da je isto da prođeš igrače iz Brage, kao i ove iz nekih srpskih liga, drugačije gledaš na sebe. Kad god sam imao priliku da nešto napravim, svi su rekli da probam i svaki put sam probao i prolazilo je. Zaslužili smo bar taj jedan gol da postignemo u prvoj utakmici makar. U drugoj smo imali te okolnosti, penale i to što se desilo, a što je najgore, nismo odigrali loše ni revanš”.

Rade Koković je baš posle prve utakmice u Pančevu pričao da, kad ti osetiš nekoga, da te je mnogo teško zaustaviti. Na šta je konkretno mislio kad kaže “kad oseti nekoga”, da li je to tvoj direktni čuvar?
“Imam tu sposobnost igre “jedan na jedan”, pogotovo kad mogu direktno da napadnem. Braga je igrala “jedan na jedan” sa krilom i kad sam prvi put video da je to toliki prostor, nije mi bilo bitno ko je ispred mene. Ne kažem da mogu svakog da prođem, nego jednostavno ne gledam igrača, nego gledam taj prostor koji treba da prođem. Svaki put sam radio isto što i radim svaki dan, što vežbam svaki dan. Znao sam da će proći. Znao sam da nije bitno ko je protivnik. Bek Brage je kvalitetan, ali jednostavno kad je meni dan, mogu da pokažem mnogo”.

Kako generalno gledaš na vaš rast kao ekipe? Prethodne sezone u našoj ligi uspeli ste da pobedite Vojvodinu u Pančevu. Pobedili ste Partizan u Humskoj i sa Zvezdom ste odigrali nerešeno. Protiv tri najjača tima u ligi uspeli ste da uzmete osam bodova. To nije nešto sa čim mnogo ekipa može da se podiči što se tiče domaćih klubova.
“Mi na tome radimo da igramo protiv svih isto. Ne gledamo da li je to Partizan ili Radnički Niš ili neka druga ekipa. Ne pravimo razliku. Izađemo i protiv Zvezde u našem sistemu i pokušavamo da igramo fudbal, isto je bilo i protiv Brage, koja je veliki klub. Svima smo pokazali kakav fudbal možemo da forsiramo. Protiv nekih rivala je prolazilo, protiv nekih je bilo teško, ali u sto posto slučajeva - to smo mi. Nekad ni ne gledamo toliko rezultat, koliko gledamo da naša igra bude dobra, a i rezultat mora da dođe kad igramo dobro i kad smo na našem maksimumu. Svi verujemo u taj sistem i svi se pronalazimo u tome i mislimo da smo zbog toga uzeli veliki broj bodova protiv najjačih ekipa u Srbiji”.

U drugom poluvremenu meča protiv Radnika, igrali ste sa dva napadača. To nije nešto što viđamo često kod vas, ali je donelo rezultat.
“Nisam navikao da igram u toj formaciji, ali je bilo dobro. Fizički smo odigrali fantastičnu utakmicu. Bili smo na svakoj lopti, štoperi nisu mogli ni da je izbace koliko smo bili agresivni i mislim da smo zato i dali pet golova. Zato što smo svaku “drugu” loptu uspeli da pokupimo. Šanse smo stvarali izuzetno brzo i lako”.

Kako vidiš tvoju ulogu? Ti si neko koga trener po potrebi nekad stavlja da igraš od početka, nekad uđeš sa klupe, ali vrlo često se dešava sa klupe da tvoj ulazak preokrene sve?
“Ne znam trenutno još šta je moja uloga, ali šta god šef da odluči, ja pokušam da dam maksimum. Da li ušao sa klupe ili počeo, meni je svejedno i pokušavam da uvek budem na sto posto i da iskoristim tu priliku koju dobijem. Jednostavno je šefova odluka da li ću početi ili neću, ali meni odgovara sve, tako da s tim nemam problem. Koliko god vremena dobio, trudim se da uradim najviše, jer utakmica se može rešiti i za minut, a ne za devedeset”.

Kako gledaš na boravak u Pančevu? Tu si nešto više od godinu dana. Došao si iz Inđije, nisi odmah blesnuo, nego si korak po korak išao i postao neko na koga ljudi ozbiljno obraćaju pažnju.
“Napredovao sam mnogo, više nego što je bilo ko mislio. Nisam mogao ni da sanjam da će tako brzo sve doći, pozvan sam za U-21 reprezentaciju, a na kraju sam dobio poziv selektora Veljka Paunovića. Za godinu dana sam napravio ozbiljan progres, jer sam igrao drugu ligu. Čak sam ispao iz nje, ali sam ostavio fenomenalan utisak i to su svi iz Želje prepoznali. Nije moglo da mi se desi ništa bolje”.

Radomir Koković posle utakmica često ume da prokomentariše stanje terena. Kako to tebi izgleda iz ugla igrača?
“Naš veštački teren je mnogo bolji nego što su ostali u Srbiji. Zato nam je teško da se naviknemo na nešto drugačije. Teže je igrati na drugim veštačkim terenima, ali pokušavamo da se naviknemo, da se adaptiramo što pre. Teško je navići se kad dođeš na prirodnu travu, ali šta je, tu je. Nema više loših terena. Ja sam igrao u Inđiji Mozzart Bet Prvu ligu gde su tereni takvi da trčiš kroz blato. Igrao sam i srpsku ligu pre dve, tri godine. Tamo su još gori tereni i verujte mi da u vezi terena nemam nikakvih problema. Meni je ovo predobro. Vidim da ljudi imaju problema dok se naviknu, ali ja ne. Igrao sam po svakakvim livadama”, završio je Kuljanin.