Vukan Savićević: Blaščikovski mi promenio pogled na fudbal, vratio sam se da igram Evropu sa Vojvodinom
Vreme čitanja: 6min | ned. 07.07.24. | 09:00
Vezista Vojvodineza Mozzart Sport govorio o devetogodšnjem boravku u inostranstvu, fudbalskim mentorima, saradnji sa Robertom Prosinečkim, Ajaksu…
Novosađani su pripreme za novu sezonu započeli pre gotovo mesec dana. Međutim, jedan od igrača koji je pojačao Lale u prethodnom zimskom prelaznom roku, Vukan Savićević se nešto kasnije pridružio saigračima.
Savićević, koji je prošle polusezone, zajedno sa Njegošom Petrovićem, doneo novu dimenziju u vezni red Vojvodine, je trenutno na Zlatiboru sa ostatkom ekipe.
Izabrane vesti
„Nisam imao pauzu posle prvenstva, jer sam odmah otišao sa reprezentacijom Crne Gore. Imali smo dve utakmice, igrao sam protiv Gruzije 17 minuta, tako da nisam imao pauzu kao ostali, već sam trenirao. Vojvodina je krenula sa pripremama 10. juna, a ja sam tu utakmicu igrao dan ranije. Zbog toga sam dobio dozvolu od šefa da sedam dana odem na odmor sa porodicom. To je takođe bio neki aktivni odmor, pošto sam na zimu pauzirao zbog problema sa klubom u Turskoj, nisam trenirao nekih mesec i po dana jer sam tužio klub. Nisam hteo sada opet da odmaram na letnjim pripremama, jer znam koliko je važna sezona za klub. Hoću da budem fit i skroz spreman, jer mislim da nisam bio na 100 odsto na ulasku u prošlu polusezonu”, objasnio je 30-godišnji fudbaler u razgovoru za Mozzart Sport.
Da li su upravo pomenuti problemi u Giresunu, doveli do toga da nakon gotovo devet godina ponovo okrenete kompas ka Srbiji?
„Ne. Proveo sam lepe dve i po godine u Turskoj. Došlo je do promene u klubu gde je predsednik morao da ode zbog porodičnih problema i čovek koji je došao na njegovo mesto nije isplaćivao igrače na vreme, imao je određenih finansijskih problema. Morao sam da preduzmem korake i pošaljem tužbu FIFA. Dobio sam i nakon toga nekoliko lepih ponuda iz inostranstva, ali mi je najprimamljivija bila Vošina, jer mi je Marko Jovanović rekao kakva je situacija u klubu i koje su ambicije. Meni su ambicije kluba najbitnije. Znao sam da hoće da jure Evropu. Uspeli smo da uđemo u kvalifikacije i sada želimo da odemo stepenik više, da probamo da budemo drugi, treći ove godine i da uđemo u grupnu fazu evropskog takmičenja. Biće teško, ali imamo kvalitetnu ekipu, sa dosta igrača u rotaciji. Imao i dobrog trenera, a dolaze i pojačanja i time se stvara neka zdrava konkurencija. Ne kajem se zbog svoje odluke, prezadovoljan sam ovde".
Sa 21 godinom ste napustili Crvenu zvezdu i otišli u inostranstvo. Tamo ste promenili tri države i četiri kluba. Kako gledate na taj period svoje karijere, da li je to bila prava odluka iz ove sada perspektive?
„Još sam u Zvezdinoj omladinskoj školi stekao pobednički mentalitet, pa sam kroz karijeru tražio klubove koji imaju aspiracije da urade nešto veliko. Dobio sam priliku da igram u Slovanu, najvećem klubu u Slovačkoj i bilo mi je prelepo te tri i po godine. Dosta sam napredovao tamo, jer smo imali fenomenalne uslove. Jeste slovačka liga malo slabija i manje gledana, ali sam zaista bio zadovoljan i imam lepa sećanja na Bratislavu“, rekao je Savićević i dodao: „Posle sam prešao u Vislu Krakov. Tada je u klub došao Jakub Blaščikovski i predočio mi neke stvari o aspiracijama kluba. Mogu da kažem da sam najlepše godine karijere proveo upravo u Krakovu. Ekstraklasa je neverovatna liga. Vode računa o marketingu, tereni su fantastični i igrači se osećaju dobro tamo".
Ipak 2020. godine prelazite u drugu tursku Ligu. Zašto?
„Dobio sam ponudu koju nisam mogao da odbijem.Morao sam tada da razmišljam i o porodici. Prešao sam u Samsunspor, klub iz druge lige, koji je hteo da napadne Superligu. Prve godine smo igrali plej-of, bili smo blizu plasmana u viši rang, ali smo poraženi u finalu. Sledeće sezone smo igrali lošije i nismo bili ni blizu plasmana. Zatim je došao poziv iz Superlige, tačnije Giresuna. Hteo sam da se oprobam na tom nivou, nažalost ispali smo nakon prve sezone, nezasluženo po meni, pošto smo imali dobru ekipu. Onda se promenila vlasnička struktura i odlučio sam se za povratak u naš fudbal”.
Imali ste priliku da još kao mlad i neafirmisan igrač sarađujete sa Robertom Prosinečkim u Crvenoj zvezdi, kako je tada to izgledalo?
„Upravo me je on zvao iz omladinske škole Crvene zvezde na pripreme sa prvim timom u Sloveniji. Bio sam presrećan. Odlično su prošle pripreme sa njim, ali je Prosinečki otišao ubrzo iz kluba. Tako da smo sarađivali svega nekoliko meseci”.
Sada imate priliku da sarađujete i u reprezentaciji. Koliko se Prosinečki iz Zvezde razlikuje od ovog na klupi Crne Gore?
„U Zvezdi nismo mnogo pričali, najviše smo komunicirali na treningu i na terenu. Sada smo obavili jedan razgovor u reprezentaciji. On je fudbalska legenda, imam veliko poštavanje prema njemu. Zanmo svi ko je bio Robert Prosinečki. U Zvezdi je pokazao da je dobar trener. Uvek je praktikovao brz, ofanzivan fudbal. Nije se mnogo promenio, sem što se vidi da je dosta sigurniji u sve ono što priča. Iskusniji je, ipak je prošlo 12 godina od tada, a nakon toga je bio i u mnogim reprezentacijama i klubovima i vidi se da je sazreo kao trener. Uživao sam ovih 10 dana sa reprezentacijom. Uskoro kreće i Liga nacija, siguran sam da neće izostati rezultati”.
Prosinečki se nije mnogo menjao za ovih 12 godina, a vi?
„Naravno, morao sam. Više vodim računa generalno o životu, ishrani, treniranju… Dosta toga sam naučio u Krakovu od Blaščikovskog i Vasilevskog, kako i ne bih, jedan je igrao u Dortmundu, drugi u Lesteru. Video sam da dolaze dva-tri sata pre treninga i onda mi se promenio pogled na profesionalni fudbal. Shvatio sam kako treba da radim, kako da se pripremim psihološki i fizički. Dosta se unapredio fudbal u poslednjih 15 godina. Sve je brže, moraš mnogo brže da razmišljaš, da svedeš greške na minimum, tako da sam u tim segmentima napredovao.”
Spomenuli ste Blaščikovskog i Vasilevskog i koliko su vam značili u Poljskoj. Da li ste vi sada, kao jedan od iskusnijih igrača u Vojvodini, preuzeli tu mentorsku ulogu?
“Sa svima imam sjajan odnos. Ne želim da se namećem, da im ja sad držim lekcije, jednostavno mojim postupcima i treniranjem dajem primer. Kao što sam ja učio od Blaščikovskog i Vasilevskog, nisu oni meni nametnuli, da nešto moram, jednostavno vidiš kako rade ti iskusniji igrači i gledaš da radiš kao oni. Ja pokušavam da to prenesem na mlađe igrače ovde, trudim se uvek da budem profesionalan pred njima, a od njih zavisi da li žele da prihvate takav pristup i da li žele da uspeju. Najbolju komunikaciju imam sa Mihajlom Ivanovićem, Markom Veličkovićem i Andrijom Radulovićem. Vidim da su vredni, da znaju mnogo. Dobri su igrači i ako nastave da rade, napraviće zapažene karijere”.
Nakon završetka priprema očekuje vas start Mozzart Bet Superlige, a zatim i put u Amsterdam, gde vas čeka Ajaks. Koliko je nešto lošija prethodna sezona Kopljanika olakšavajuća činjenica za vas? Ili imate utisak da će baš zbog toga i sa dolaskom novog trenera da imaju dodatni motiv?
„Kakva god da im je sezona bila, nema šanse da bi nas shvatili olako, svi oni su profesionalci. Došao im je trener Farioli, koga poznajem iz turske Superlige, vodio je Alanju, da bi posle otišao u Nicu. Nestvarno je kako je igrala Alanja pod njegovom palicom, igrali su zaista lep fudbal. Ne znači nužno da će tako biti u Ajaksu, treba da ga prihvate igrači. Ima on dovoljno vremena da pripremi ekipu, ali u fudbalu ne pobeđuje uvek najbolji. Moramo da idemo na pobedu u Amsterdamu, ne smemo da se uplašimo protivnika. Ako ih precenimo izgubićemo i nećemo proći sigurno, ali ako budemo verovali u sebe imaćemo šansu u tom dvomeču”, zaključio je Savićević.
Piše: Konstantin MLAĐENOVIĆ