Vredi li demokratizacija Primere ako ispadnu Sevilja i Valensija, a gazde klubove gledaju kao preduzeća?

(Od dopisnice Mozzart Sporta iz Madrida)

Paćeta i Dijego Martines poslednje su žrtve borbe za opstanak na dnu tabele, gotovo nikada u skorijoj istoriji tako izjednačene i sa tako velikim imenima opasno blizu ispadanja. Dok se Barselona čvrsto drži na vrhu, a Atletiko se postepeno vraća u svoj uobičajeni ritam, nadajući se da će Real da podbaci zbog zauzetosti Ligom šampiona, na drugoj strani se vodi boj. Ako izuzmemo Elče, za kojeg više nema nade, razlika između trinaestoplasirane Sevilje i pretposlednje Almerije je samo četiri boda.

Valensija, Hetafe, Kadiz, Valjadolid, Espanjol i upotpunjuju sliku na repu Primere.

Od svih pomenutih timova, samo Kadiz i Almerija od početka sezone imaju isti stručni štab. Elče je napravio čak tri promene, ali poslednji trener koji je stigao, Sebastijan Bekasese razmišlja o budućnosti u Ligi Smartbank.

Zatim ide Sevilja, u koju je nakon Julena Lopetegija i Horhea Sampaolija stigao Hose Luis Mendilibar. Pa Valensija, gde je Đenaro Gatuzo odustao od raspravljanja sa Piterom Limom kada je video da neće biti pojačanja. Nakon njega je stigao Voro – da po ko zna koji put pokuša da spase Slepe miševe – i konačno Ruben Baraha, čiji je zadatak, između ostalog, da kao legenda kluba ponovo uspostavi vezu i sa očajnim navijačima. Espanjol je učinio nešto slično smenom Dijega Martinesa i dovođenjem Luisa Garsije, dok je Valjadolid krenuo u suprotnom smeru – nakon 75 utakmica sa Paćetom koji ih je doveo u Primeru, izgleda novi Ronaldov izabranik je izgleda Urugvajac Paulo Pecolano.

Međutim, iako su treneri platili ceh, skoro ni u jednom slučaju problem nije – ili nije isključivo – na klupi. Najilustrativniji primer je Valensija. Otkada je Piter Lim došao na čelo, klub iz godine u godinu više propada. Vlasnik je daleko i od samog početka je pokazao da ga ne interesuje fudbal, nego samo bilans prihoda i rashoda. Poneko smatra da bi ispadanje iz elitne kategorije možda bilo jedino što bi Singapurca pobudilo na prodaju. A to bi bilo tek drugi put u istoriji Valensije i španske lige

Poslednja iluzija je bio Edison Kavani, koji pred kraj karijere ni izbliza ne postavlja nekadašnje novčane zahteve, a čak 14 fudbalera igra u Valensiji na pozajmici. Ipak, pojedinačni kvalitet Slepih miševa nije tako loš. Uz Kavanija, tu je kapiten Hose Gaja koji jedini odbija da ode, i mladi talenti kao Džastin Klajvert, Ugo Duro, Ilaiš Moriba ili Samuel Lino sa kojima se može oformiti sasvim solidan tim. Navijači pomažu i odmažu. Nedavno je Gaja hteo da spreči saigrače da ih preko televizijske kamere mole za oproštaj na ispražnjenoj Mestalji.

“Nema ih... nisu tu“, dovikivao je Muktaru Dijakabiju.

I u Sevilji su promenjena dva trenera. Kada je svojevremeno otišao Lopetegi, stadion Ramon Sančes Pishuan ga nije ispratio zvižducima. Možda igra nije bila dovoljno atraktivna, ali teško da je Lopetegi bio krivac za loše rezultate. Rasprodaja igrača kao što su Žil Kunde ili Dijego Karlos i besmislene pozajmice kao ona sa koje se na sreću vratio Lukas Okampos, okrnjile su kralja Lige Evrope, sa perspektivom kontinuiteta u Ligi šampiona. Dok su svi dizali u zvezde njegov genij, sportski direktor Monči je zakazao. Lopetegiju je otet tim, a nisu stigli novi talenti. Sampaoli nije bio zadovoljan što preuzima “tuđi tim“, a izgleda da niko nije bio zadovoljan ni njegovom taktikom i temperamentom. Tako se po prvi put na jug Španije spustio Mendilibar, koji neće tako lako izgubiti živce zbog loše pozicije na tabeli.

Dijego Martines je bio fenomen kada je Granadu prvo doveo do Lige Evrope, a zatim i do njenog četvrtfinala gde je Andalužane eliminisao ni manje ni više nego Mančester Junajted. Celu je godinu pauzirao, da bi u ovoj sezoni preuzeo kormilo Espanjola. Ubeđen da je bio u stanju da reši situaciju, na pres konferenciji je izjavio: “Poštujem odluku kluba, ali se ne slažem. Svaki projekat je proces, a naš je trebalo da krene sa drugog mesta i da ide sporije“. Ali, kineski vlasnik Espanjola, Čen Janšeng, nema vremena za čekanje. Kao i Piter Lim, smatra da je fudbalski klub ipak preduzeće.

Da čovek poželi pokojeg šeika. Inače jedini kojeg ima Primera je u Almeriji. On zasad nije otpustio trenera, ali ne mogu se pohvaliti plasmanom – trenutno su pretposlednji na tabeli. Ipak, u poslednjem kolu su remizirali protiv Selte, pre toga protiv Kadiza, prekinut je niz poraza, a Đoan Ferer „Rubi“ – koji ih je doveo u Primeru – obećava da se neće lako predati do kraja sezone. U narednom kolu dočekuje Valensiju.

Sa druge strane, Valjadolid je otkazao poverenje upravo treneru koji ih je doveo u Primeru. Hose Roho-Paćeta odlazi nakon pet uzastopnih izgubljenih utakmica. Kap koja je prepunila čašu bio je poraz od 6:0 na Bernabeu, i utisak da je moglo biti gore.

Još dve smene u Primeri, čak 12 ove sezone

Serhio Gonsales, prethodni trener Valjadolida, sada na klupi Kadiza, takođe je još tu. Ipak, Kadižani koji jedva drže glavu na površini, izgubili su kod kuće od nove, Mendilibarove Sevilje, a pred sobom imaju dva teška susreta – Betis, pa Real Madrid.

Po svemu sudeći talasanje u dnu tabele će trajati još neko vreme, a moglo bi dovesti do tektonskih poremećaja. Jer situacija je takva da timovi na sedmom, osmom ili devetom mestu, po plasmanu mogu da se bore za Evropu, ali ako pogledamo broj bodova, situacija je sasvim drugačija. Primera radi, nedavno je Andoni Iraola izjavio da je cilj Rajo Valjekana i dalje opstanak. Nakon sinoćnjeg remija je osmi na tabeli. Od lidera, Barselone, udaljen je 34 boda. Od mesta koja vode u drugu ligu - 10.

Uz to, ako bi došlo do ispadanja Valensije, Sevilje ili oba ova tima, to bi bio popriličan problem i za La Ligu zbog kompenzacionog fonda namenjenog klubovima koji gube mesto u Primeri. Iznosi se računaju kao procenat televizijskih prava i prenosa u prethodnim godinama, kao i procenat ukupnih prihoda. Primera radi, Espanjol je 2020. godine primio 30.000.000 evra – iznos koji bi u slučaju kako Valensije, tako i Sevilje uveliko bio prevaziđen, a u kasi Havijera Tebasa ni izdaleka nema dovoljno novca. Da ne govorimo o prestižu prvenstva bez klubova koji su tradicionalno uvek bili u samom vrhu.

I tako se nastavlja „demokratizacija“ španskog fudbala. Gde skoro svako može da pobedi ili izgubi, reprezentacija je raznovrsna – ali gubi od Škotske, predstavnika u Evropi skoro da nema, novca je sve manje, a dno tabele prepuno.

Piše: Ognjenka MARIĆ