Vratili se slavni dani i postali najslavniji

Kada smo posetili Botafogo pre 10 godina, želja im je bila da osvoje makar jednu titulu kojom bi vratili ugled i popularnost, pa da mlađi ljudi počnu opet da navijaju za njih.

""Razumemo i mlađe ljude koji žele da navijaju za šampionske timove. Uvereni smo da će samo jedna titula preokrenuti stvari i da će popularnost početi da nam raste".

Broj navijača im je drastično opadao sa umiranjem starijih simpatizera. Nekada su bili sila sa najvećim imenima brazilskog fudbala poput Elena, Garinče, Niltona Santosa, Didija, Žarizinja… Postali su prvi klub iz Rio de Žaneira koji se oktitio titulom prvaka Brazila. A onda su krenule decenije tavorenja i mučenja. Na lokalnu titulu u Riju su čekali duže od 20 godina, a na državni pehar šampiona skoro 30. U ovom veku su čak tri puta ispadali iz lige, poslednji put pre samo četiri godine. Broj navijača im je pao na nešto više od 2.000.000 što nije ni 2% ukupne fudbalske publike u Brazilu...

I sve se okrenulo naglavačke kada su Amerikanci ušli u klub. Botafogo se ekspresno vratio u ligu, prošle sezone prokockao titulu čekanu skoro 30 godina (13 bodova prednost nakon 19 kola), ali je u ovoj sve naplatio sa kamatom. Pre sedam dana su na čudesan način po prvi put u klupskoj istoriji postali šampion Južne Amerike, a večeras i treći put prvaci Brazila. Kakvi dani za klub koji je bio živi mrtvac brazilskog fudbala…

Botafogo je uoči poslednjeg kola imao tri boda prednosti u odnosu na Palmeiras, ali nije smeo da se kocka i da izgubi. Svi mečevi poslednjeg kola su počeli u isto vreme, a Botafogo je dočekao bezbrižni Sao Pualo čiji navijači verovatno ne bi bili oduševljeni da je titulu uzeo omraženi gradski rival. Palmeiras je istovremeno dočekao Fluminense kojem je gorelo pod nogama u borbi za opstanak.

I sve se prelomilo u 37. minutu.

Kolumbijac Kevin Serna je posle solo akcije na Paletsri zatresao mrežu Palmeirasa i udahnuo život Fluminenseu, a samo koji minut kasnije je Džeferson Savarino na asistenciju Igora Žezusa doneo vođstvo Botafogu protiv Trikolora. Razlika je u tom trenutku otišla na šest bodova i sve je bilo jasno…

Iako je Botafogo kasnije primio gol, Palmeiras nije dao nijedan i poražen je minimalcem kod kuće. A, da Botafogova titulu ima pun ukus potrudio se niko drugi do - Gregore. Vezista koji je u finalu Kopa Libertadores pre sedam dana isključen u prvom minutu i mogao je da bude veliki tragičar, večeras je dao gol za pobedu (2:1) u 92. minutu kojom je Botafogo stavio tačku na fascinantnu sezonu. Titula čekana 29 godina je napokon stigla na stadion nazvan po najvećem džentlmenu brazilskog fudbala.

Tri godine nakon igranja u drugoj ligi, Botafogo ima Brazil i Južnu Ameriku pod nogama! Tek je treći klub nakon Peleovog Santosa iz 1962. i Gabigolovog Flamenga iz 2019. koji je objedinio titule u Kopa Libertadores i Brazileirau. I večeras ih protivnički navijači zezaju na temu brojnosti, jer je Flamengo pre pet godina slavio pred 3.000.000 ljudi, a Botafogo nedavno pred 30.000. Ali, teško je ljubav i sreću stavljati na kantar i izmeriti večeras osećanja desetina hiljada vernih koji su izdržali sve te decenije patnje i čekanja.

“O Glorioso” (“Slavni”) je nadimak koji večeras bolje nego ikad stoji Botafogu. Ovo su najslavnija vremena.

Kraj prvenstva u Brazilu je obeležilo i ispadanje u drugu ligu još jednog zvučnog imena. Atletiko Paranaense će u Seriju B nakon minimalnog poraza od imenjaka Mineira. Pobeda im je garantovala opstanak, ali su poraženi i na stogodišnjicu kluba se preselili u drugoligaško društvo.