Vrata sudbine u Milanu: Inter srećniji nego pametniji

(Od dopisnika MOZZART Spota iz Rima)

Napoleon Bonaparta, čija je dvestota godišnjica smrti obeležena početkom maja, je govorio da više voli srećne od pametnih generala. Najpoznatiji vojskovođa uz Cezara u istoriji čovečanstva je želeo da ukaže koliko “slučaj”, “usud”, “sudbina”, “sticaj okolonosti”, zovite ga kako hoćete, utiče više na ishode bitaka i ratova nego strategija, taktika, pripremljenost ili brojnost.

Inter je u prethodnih 48 sati pogrešio sve što se moglo porešiti, ali je uprava Nerazura na kraju izašla, pokazaće vreme, mnogo bolje nego što se mogla nadati. Ne zato što su predsednik Stiven Džang, generalni direktor Bepe Marota i sportski direktor Pjero Auzilio bili mudri ili zato što su daleko videli, nego zato što su imali više sreće nego pameti. Naravno, poslovični tvrdičluk, egocentričnost i ubeđenje predsednika Lacija Klaudija Lotita da je lukaviji i pametniji od drugh odigrali su veliku ulogu.

Inter je sedam dana pre kraja prvenstva bio jedini klub u Seriji A, među velikim timovima naravno, koji je verovao da će i sledeću godinu na klupi imati istog trenera.

Predsednik Stiven Džang je bio ubeđen da Antonio Konte, sa garantovanom platom od 13.500.000 evra, neće preduzeti drastične korake posle upoznavanja sa novim poslovnim planom kluba koji je predviđao smanjivanje ukupnog iznosa plata igrača za 15-20 odsto i ostvarivanje neto zarade u prelaznom roku od 70-80 miliona eva.

Postojala je percepcija u Apijano Đentileu da se Konte promenio i da neće ponoviti, više-manje, isti scenario kao posle trećeg uzastopnog skudeta sa Juventusom kada se naljutio na Andreu Anjelija i upravu Stare dame što nisu bili spremni da mu kupe igrače koje je tražio. Sećate se opaske italijanskog trenera: “Kad si u restoranu gde obrok košta 100 evra ne možeš da jedeš sa deset evra u džepu”.

Posle susreta Intera sa Udinezeom, poslednjeg u sezoni, Konte nije želeo da priča sa novinarima već je poslao svog zamenika Kristijana Stelinija: “Za top trenera potreban je top projekat”, rekao je mrtav hladan, bez velikih emocija Konteov verni saradnik.

Prvi Alegrijev zahtev - novi ugovor za Kjelinija

Odnosi između Kontea i Marote se nisu nikada vratili na prethodni nivo posle prošlogodišnjeg sukoba. Pobede i osvojeni skudeto su uspešno maskirali pukotine između njih dvojice, a Stiven Džang je igrao ulogu medijatora. Mnogi su zaboravili izjave ili aluzije Kontea da on priča direktno sa predsednikom.

Istina je i da su Kinezi obećali Konteu, pored faraonske plate i ozbiljne investicija u konstruisanju tima za osvajanje skudeta i zatim Lige šampiona. Konte drži do toga da osvoji nacionalne titule, ali sa protekom godina sve teže mu pada etiketa koja postaje sve čvršće prišivena uz njegovo prezime: gubitnik u evropskim kup takmičenjima. Antonio je osvojio u prethodnih deset godina pet titula prvaka Italije i Engleske, ali u Evropi nije osvojio ništa, štaviše samo jedno četvrtfinale u Ligi šampiona uz jedno polufinale i finale izgubljeno u Ligi Evrope. Premalo za nekoga ko sebe smatra ravnim Gvardioli, Klopu, Murinju, Ančelotiju.

Uprkos jasnim signalima Kontea i prethodnim iskustvima u Juventusu, nacionalnoj selekciji Italije, Čelsiju, vodeći ljudi Intera su ušli u ovo nedelju bez rezervnog plana, čak i bez potencijalne liste kandidata u slučaju razlaza sa Konteom.

Sledeći pogrešan potez je bio dogovor sa Konteom o sporazumnom raskidu ugovora i njegova objava pre nego što su Nerazuri pronašli i stavili pod ugovor novog šefa stručnog štaba. Svemu tome treba dodati i nerazumno veliku otpremninu za Kontea: 7.000.000 evra. Kao da je Inter želeo da se otarasi trenera, a ne obratno.

U Interu nisu shvatili u kakvu slepu ulicu su se uputili sve dok nije postalo jasno u četvrtak ujutro da Maks Alegri neće prihvatiti ponudu milanskog kluba i da će se opredeliti za povratak u Juventus.

Simone Inzagi

Da sve gore bude po Inter, u sredu je u prostorijama kluba bio menadžer Simonea Inzagija Tulio Tinti. Rukovodioci Nerazura ubeđeni da je put do Alegrija otvoren i da je ponuda od 10.000.000 evra po sezoni dovoljno privlačna, stavljaju do znanja da je Inzagi alternativno rešenje u slučaju da Alegri odbije ponudu.

Inzagiju se nije svidela poruka iz Milana koju je dobio od svog menadžera. Odlazi u rimsku rezidenciju Klaudija Lotita da se dogovori o ostanku u Laciju. Gazda Nebeskoplavih je želeo Rina Gatuza, zato je odugovlačio sa potpisivanjem novog ugovora sa Inzagijem. Međutim, Rino je čovek koji drži do svojih obećanja: dao je reč predsedniku Fjorentine Roku Komisu i nije želeo da je pogazi i pored toga što ga je privlačila ideja da se preseli u Rim.

Inzagi je znao za duplu igru svog predsednika, ali nije sve do srede imao ozbiljnu ponudu iz Italije. Svi primamljivi predlozi su dolazili iz inostranstva, a njemu i njegovoj familiji se nije selilo ni iz Rima, a kamoli sa Apeninskog poluostrva.

U vili San Sebastijano u Rimu, Lotito i Inzagi postižu dogovor: plata je povećana za 10 odsto plus dodatnih 15 odsto u slučaju ostvarenih ciljeva. U ciframa sa 2.000.000 evra na 2.500.000. Mnogo manje od onoga što je Inzagi očekivao. Simone je smatrao da mu pripada plata u visini najboljih igrača Lacija, Čira Imobilea i Sergeja Milinkovića Savića.

Simone je srećan, ne krije svoje zadovoljstvo u susretu sa novinarima i navijačima koji su ga čekali nadajući se dobrim vestima. I pozitivne vesti su došle. Dogovor je pronađen i svi odlaze veseli i zadovoljni na spavanje.

Korijere delo Sport trijumfalno objavljuje na prvoj strani “Inzagi je potpisao”, kao da ne poznaju Lotita i njegov stil rada. Klaudio je ustalio praksu da postigne dogovor, ali da ugovore potpisuje tek od prvog dana početka priprema u julu: “U junu u Formelu nema nikoga, šta treba da radimo: treba da ga pošaljemo da trenira ovce na mojih 28 hektara livada”.

Ono što su u rimskom Korijereu uzeli zdravo za gotovo, u Milanu se primili sa rezervom i pored naslova i tekstova u medijima. Auzilio, oko podneva, kada je postalo jasno da je Alegri Juventusov, zove Inzagijevog menadžera Tinta i pita: “Da li je ugovor potpisan? Ima li smisla da ti pošaljem našu ponudu?”. Iz Rima stiže odgovor: “Ugovor nije poptisan. Pošaljite ponudu, vrata su otvorena i za alternativna rešenja”.

Marota i Auzilio ne gube vreme. Znaju da je Inzagi idealno rešenje, jednak komplementarno kao što je bio Alegri u Juventusu pre sedam godina kada je uskočio na mesto Kontea. Druga koincidencija je da će Inzagi kao i Alegri 2014. godine koštati tri puta manje nego Konte.

Inzagi je akumulirao iskustvo u prethodnih pet godina, dokazao se u Seriji A, ali i u Ligi šampiona gde je doveo Lacio do osmine finala, dalje nego što je Konte stigao sa Interom. Njegov stil rada i formacijska postavka koju praktikuje gotovo su identični sa Konteovim, što znači da bi njegov dolazak bio više izraz kontinuiteta nego revolucije.

Drugi aspekt, veoma važan, Inzagi je naučio da radi sa igračima koje ima na raspolaganju, sa limitiranim budžetom i sa sobom ne vodi svitu, rođake, braću i prijatelje, kao Konte. Takođe, njegovi finansijski zahtevi su mnogo skromniji. U sledećoj sezoni, trener će koštati Inter čak 27.000.000 evra manje nego u prethodne dve. Ne treba smetnuti s uma da je Inter u pretodne dve godine pored plate od 12.000.000 evra Konteu uplaćivao i 5.500.000 evra godišnje Lučanu Spaletiju.

Inzagiju nije trebalo mnogo vremena da prihvati ponudu Intera: dvogodišnji ugovor i 4.000.000 evra po sezoni. Ostalo mu je samo da proguta knedlu, suoči se sa Lotitom i saopšti mu da sve ono što je dogovoreno prethodno veče ne važi.

Klaudio Lotito

Saopštenje Lacija u dva reda u kome se ne spominje ime Simonea Inzagija govori više od dest hiljada reči. Lotito je srušen sa svog pijedestala superiornosti. On, koji već 16 godina tretira sve sa intelektualne visine koristeći latinske poslovice, od kolega do trenera i igrača, izašao je “namagarčen” u vrteški trenera. Zahvaljujući svojoj nadmenosti je izvukao deblji kraj i spasao mlađeg, neiskusnog i lakomislenog, kolegu Džanga koji je bio na korak da uništi sve što je urađeno u prethodne četiri godine.

Naravno, mnogo lakše je zameniti Inzagija u Laciju nego Kontea u Interu. Zbog toga se i osećala psihodrama u Interu juče oko podneva. Da nije uspeo blic za Inzagija, Nerazuri bi bili u gotovo nerešivom problemu: nijedan od slobodnih trenera nije bio kompatibilan sa ambicijama Intera, uključujući Mauricija Sarija ili Sinišu Mihajlovića. Esteban Kambijaso je još “zelen” kao trener i posle negativnog iskustva Juvea sa Pirlom niko nije spreman na novi eksperiment. Čolo Simeone je blindiran u Atletiku, kao i Jirgen Klop u Liverpulu, a Murinjo je potpisao ugovor sa Romom.

Mogli bi da kažemo da se sudbina poigrala sa Lotitom i Inzagijem. Pre pet godina Inzagi je ostao na klupi Lacija jer Loko Bijelsa, sa kojim je sve već bilo dogovoreno, nije potpisao ugovor u Argentini pošto je Lotito insistirao da se to uradi u Rimu i argantinski stručnjak se predomislio bukvalno na ulasku u avion.

Legenda kaže da je Inzagi već bio na autoputu za Salerno, gde je trebalo da preuzme Salernitanu, kada ga je pozvao Lotito i rekao mu da se vrati u Formelo. Istorija se, u neku ruku, ponovila u prethodnih 48 sati: jedan nepotpisani ugovor otvorio je vrata Inzagiju da se predomisli i u četvrtak veče otputuje u Milano. Da parafraziramo Napoleona: bolje je biti srećan nego dobar, trener, predsednik, igrač šta god….