Vošin zaokret u sportskoj politici, povratak korenima i gde je tu Vladimir Jugović?

Rekao je Dragoljub Zbiljić prilikom inauguracije novog sportskog direktora Vladimira Jugovića da je ovim činom završen četvorogodišnji proces restauracije Vojvodine. Upravo je nova garnitura kluba sela na čelo tada posrnulog novosadskog superligaša u leto 2022, sa zadatkom da „izbriše“ dugove i pozicionira novosadske crveno-bele ponovo među tri najveća kluba u državi.

Rezultatski su u tome uspeli prethodne sezone, kada su posle nekoliko godina lutanja konačno sa Miroslavom Tanjgom na klupi stekli kontinuitet rezultata i završili kao drugoplasirani u prvenstvu. No, to nije bilo dovoljno za Lale, kojima sa svakim danom sve više rastu ambicije, barem se tako čini svakome ko ih prati i sluša prethodnih godina. I u tome nema ničeg lošeg. Kako je Zbiljić i sam rekao: „ko može da nam zabrani da sanjamo Ligu šampiona?“ Niko. Ni biznismenu iz Bora, ni Vojvodini, ni njenim navijačima nema pravo da zabrani sanjarenje, ali vreme je da se ono potkrepi konkretnim potezima.

I zaista, dolazak sportskog radnika sa biografijom poput Jugovićeve na jednu od najbitnijih pozicija u klubu jeste korak u pravom smeru. Neki će ovaj potez, odnosno dovođenje jednog od najpoželjnijih ljudi u srpskom fudbalu, tumačiti kao populistički, dok će drugi, koji znaju da 57-godišnjak iz Milutovaca nije sedeo skrštenih ruku ni prethodnih nekoliko godina, u njemu videti logičan sled događaja. Jugović se na ovaj potez nije odlučio zbrda-zdola. Tokom godina je razvio mrežu savetnika sa kojima blisko sarađuje i već duže vreme se, sa aktovkom i u cipelama, bavi poslom sportskog radnika – prvo kao menadžer, potom kao savetnik prvog čoveka Stare dame, a sada i kao sportski direktor slavnog kluba.

*****

MOZZART RELAX: Tiket ti odmah postaje dobitan!

*****

Jugoviću i njegovim saradnicima neće biti lako da naprave zaokret u sportskoj politici Vojvodine i od kluba koji je prethodnih sezona „živeo“ od prodaje inostranih fudbalera vrate isti korenima, odnosno poslovanju s početka 21. veka i godinama kada je Bata Butorović predsedavao na Karađorđu, a Vošina omladinska škola važila za najbolju u državi i bila apsolutni motor prvog tima, kasnije i reprezentacije Srbije.

MARKO JOVANOVIĆ POSTAVIO TEMELJE DANAŠNJE VOJVODINE

Vratimo se na 2022. godinu, kada je Dragoljub Zbiljić preuzeo ključeve Vojvodine i oformio novu upravu. Prvi čovek zadužen za sportske operacije u novoj eri Stare dame bio je Marko Jovanović, nekadašnji sportski direktor niškog Radničkog koji je učestvovao u istorijskoj sezoni Nišlija, kada su 2018/19. stekli zvanje vicešampiona države. Taj mandat na Čairu, činjenica da je svojevremeno i sam nosio dres Lala u igračkim danima, ali prvenstveno dobri odnosi i poznanstva sa sportskim radnicima kako na Balkanu, tako i širom Starog kontinenta, preporučili su Jovanovića Zbiljiću za idealnog čoveka na startu procesa „restauracije“ Stare dame.

(©Starsport)

I pored činjenice da je u februaru prošle godine, posle serije loših rezultata Stare dame, Jovanović podneo ostavku i napustio poziciju, ono što je 47-godišnji Nišlija uradio za dve i po godine u novosadskom klubu postavilo je temelje ovdašnje Vojvodine. Iako su ga sačekali narušeni odnosi u klubu, Omladinska škola u jednoj od najnižih tačaka u svojoj istoriji, sa nezadovoljnim igračima i roditeljima koji po svaku cenu žele da „odvuku“ decu u pogone jednog od dva beogradska večita rivala, Jovanović je napravio sistem kroz koji je Voša tokom godina prihodovala gotovo 25.000.000 evra od izlaznih transfera.

Vođeni modernom „zapadnjačkom“ politikom, Novosađani su putem dobrog skautinga i konekcije tog departmana novosadskog kluba sa sportskim sektorom dovodili perspektivne strance, mahom Afrikance, koji bi u Vošu dolazili za sitno obeštećenje, a po pravilu odlazili za višemilionske iznose. Neretko su to bili fudbaleri koje je Jovanović lično „fingirao“, poput Kejleba Zadi Serija ili Jusufa Bamidelea. Bilo je tu i proverenih srpskih fudbalera, poput Nikole Čumića i Lazara Romanića, a i poneki izdanak iz Omladinske škole, poput Mihaila Ivanovića, koji je otišao za rekordnih 3.000.000 evra u Milvol.

Na Karađorđu su napravili održiv i profitabilan sistem, ali su u tih prvih nekoliko sezona rezultati izostali. Lutali su crveno-beli i sa izborom trenera, mnogo puta morali da ostanu nedosledni obećanjima, a, ruku na srce, dosta su i grešili. Možda je zbog toga Marko Jovanović na kraju i platio ceh, uz javnu zamerku Dragoljuba Zbiljića da je zapostavio omladinski pogon i igrače na pozajmicama u Vošinim filijalama. Iz njih su vremenom nikli Dragan Kokanović, Petar Sukačev, ali i igrači koji su već napustili Staru damu, Stefan Bukinac i Miloš Popović.

STUDIOZNOST, AKCENAT NA OMLADINSKOM POGONU, ALI NE PO CENU REZULTATA

Iako su najave po ustoličenju Vladimira Jugovića na poziciji sportskog direktora bile da će se Vojvodina vratiti konzervativnijem pristupu, prvenstveno razvoju mladih potencijala i njihovoj prohodnosti ka prvom timu, kontratežu ovom mišljenju, odnosno da se Voša neće po cenu rezultata u potpunosti okrenuti deci iz omladinskog pogona, videli smo minulog leta. Jugović je već tada bio u klubu, kao prvi Zbiljićev savetnik, a u prelaznom roku u kojem su Lale potrošile rekordan novac, novosadski klub se na letnjoj pijaci isprsio kao nikada.

Potrošeno je 4.750.000 evra na dovođenja igrača poput Dejana Zukića, Ifeta Đakovca, Nardina Mulahusejnovića, Mateje Gašića, Hamze Redžića i Đorđa Đorđića, dok su kao slobodni igrači stigli i povremeni reprezentativci Stefan Mitrović i Erhan Mašović, te Srđan Bašić.

MN Press

Od devetorice koji su ovog leta zadužili dres Stare dame, petorica imaju manje od 25 godina, od kojih su trojica već poslata na pozajmice u druge klubove. Dakle, neće Vojvodina na čelu sa Jugovićem tek tako odbaciti iskusnije igrače, pogotovo ako donose rezultat. A kako je sam Jugović objasnio, ni stranci nisu „nepoželjna roba“, već, poput naših igrača koji odu van granica Srbije, moraju biti kvalitetniji i jeftiniji od domaćih.

Svakako je cilj dugoročnog procesa da za koju sezonu osovinu tima Stare dame čine fudbaleri iz njene omladinske škole, odnosno njenih filijala.

„Svaki dobar igrač koji Vojvodina može da priušti je dobrodošao. Stranci moraju da dođu da prave razliku i da donose kvalitet. To mene vodi, kvalitet, a ne kvantitet. Dobar stranac je uvek dobrodošao, ali ne sme da bude lošiji od domaćeg igrača. I da bude što jeftiniji, to je suština. Biti u poziciji velikih klubova koji imaju budžete po stotine miliona, mnogo je lakše pogrešiti. Ovde nemamo toliko prava na grešku i zato rad mora da bude što studiozniji“, rekao je novi sportski direktor Lala.

Studioznost – možda i ključna reč u Jugovićevom prvom obraćanju javnosti, ali i termin koji bi morao da provejava kroz budućnost novosadskog kluba ukoliko žele da se domognu evropskih visina. U prošlosti Novosađani nisu imali ni strpljenja, ali ni luksuza da budu studiozni. Videćemo da li će biti dosledni ovog puta.