Vošin kroki modela za Evropu

“Pazi, Voša gazi”, redovno se skandira uglas na “Karađorđu” kada Voša pobeđuje, pa čak i minimalnim rezultatom. Ali juče ove reči imale su potpun smisao, jer je Staroj dami trebalo manje od pola časa igre da bukvalno pregazi Kolubaru.

Mučila se Voša tokom jesenjeg dela sezone, a pred zimsku pauzu ispred nje su ostali i Čukarički i TSC, kao glavni konkurenti za to treće mesto, koje garantuje grupnu fazu u Evropi. Ipak, pred nastavak sezone Novosađani su zadržali čvrstu veru u postavljene ciljeve. Da mogu da ih ostvare izabranici Milana Rastavca nagovestili su na prolećnoj premijeri u Beogradu protiv Zvezde (1:1), kada su uzeli veliki bod, a juče su za manje od pola sata blic krigom dobili kolubarsku bitku. Iako se u prvih 45 minuta činilo da Voša nema rešenje za protivnički bedem, iako se pomalo uvukla nervoza među navijače, posle tačno 27 minuta nastavka na semaforu je stajalo velikih 3:0, a u potpisu Simić, Malbašić i Čumić (iz penala).

I, ne, nije u tom relativno kratkom vremenskom periodu što se kaže ulazilo sve što su izabranici Milana Rastavca poslali ka golu, već je prednost mogla (ili morala) da bude i veća, prvenstveno zbog dve ogromne šanse – najpre odličnu kontru nije realizovao Simić, koji je poslao loptu preko gola, a onda se stativa isprečila Malbašiću, koji je morao da sačeka još neko vreme da se upiše u strelce.

Bila je to lepršava, napadačka, agresivna i kreativna igra Lala, ukratko onakva kakvu su najavljivali trener Milan Rastavac i ceo stručni štab još od prvog dana. Izgledala je Vojvodina u tih manje od 30 minuta veoma opasno, kao razjarena zver koja ne namerava da stane i kad je plen rasparčan. To je, nema sumnje, model igre koji će Novosađani morati da primenjuju tokom većeg dela predstojećih mečeva (posebno protiv rivala iz samog vrha), ukoliko žele da preskoče Čukarički i TSC i budu trećeplasirani tim, kada se krajem maja podvuče crta.

Prikazanom igrom zadovoljan je i trener Lala Milan Rastavac.

“U drugom poluvremenu smo došli do željene igre, odnosno do toga da budemo agresivni i brzi onoliko koliko želimo. To nam je dobar model za ubuduće i čestitam igračima na tome što su pružili. Raduje me deo i u prvom i u drugom poluvremenu kada smo bili fokusirani i nismo upadali u kritične situacije, što mi daje jasne signale da sazrevamo kao ekipa”, rekao je Rastavac posle meča.

Navijače Stare dame svakako može da raduje izdanje napadačkog arsenala ekipe. Čumić i Simić upisali su se ponovo u strelce i nastavili trku za najboljeg golgetera tima (obojica imaju po sedam golova u ligi), takođe i Malbašić je stigao do pogotka i asistencije, nagovestivši da bi mogao biti pravo rešenje u špicu, a veoma dobro se pokazao i Baraj, koji je namestio gol. Ispit je položila i odbrana, a Carevićeva mreža ostala je sačuvana. Polako se kristališe novi štoperski tandem Traore – Vitas, koji je još jednom pružio veoma kvalitetnu partiju, usput iznudio i penal, dok su se u sredini terena dobro snalazili izdanci Vošine škole Zukić i Topić, koji je odličnim pasom za Lazarevića pokrenuo na prvu bezidejan napad.

I čuvena rima sa početka teksta “pazi, Voša gazi” dobijaće pun smisao svaki put kada Vojvodina bude igrala kao juče u drugom poluvremenu, jer na takav pristup teško da bi i jači protivnici mogli da smisle neki adekvatan odgovor. Vrlo brzo doći će red i na njih, a do tada Voša mora da i dalje podiže formu, da raste i unapređuje svoj model igre, koji je garant jeseni u Evropi.