Vošin izdanak koji je Mladost GAT lansirao u Superligu: Milan Vidakov sanja titulu sa Starom damom

Ljubav prema bubamari Milan Vidakov (21) nasledio je od dede, strica i oca. Prve korake napravio je u omladincima Partizana, gde je igrao i sa mladom zvezdom Juventusa Dušanom Vlahovićem. Preko Vošinih omladinaca stigao je do prvog tima Lala. Pehovi sa povredama (zadnja loža i operacija kolena) nisu ga sputali već samo ojačali na putu da postane strah i trepet za golmane drugog ranga takmičenja u Srbiji. Nakon kaljenja u Vršcu i Kabelu, prošlog leta stigao je na pozajmicu u Mladost GAT, novopečenog novosadskog superligaša. Tada je isplivao njegov golgeterski gen.

Kao najbolji strelac Prve lige Srbije – 18 pogodaka u 33 meča – lansirao je ekipu s novosadskog Novog naselja u elitno društvo, i to sa prvog mesta na tabeli. Impresivan učinak preporučio ga je novoj upravi Lala, koja mu je odmah ponudila novi ugovor. Ostvarenje snova bio bi mu šampionski trofej sa Vojvodinom, a pre par dana na vernost Staroj dami obavezao se do januara 2025. godine.

„Stvarno sam presrećan. Želim da se zahvalim upravi na ukazanom poverenju i na tome što su prepoznali moj naporan rad i kvalitet. Na meni je sad da se odužim dobrim partijama i golovima. Zaista se oseća neka nova, dobra energija u klubu. Sad sam doživeo nešto što nisam kad sam prvi put potpisao ugovor sa Vošom 2018. godine. Predsednik Zbiljić zvao me je deset minuta nakon potpisa, čestitao mi i poželeo dobrodošlicu. Vidi se da je klub na višem nivou nego ranije i sve ukazuje da će situacija biti mnogo bolja u sledećoj sezoni“, kaže u razgovoru za Mozzart Sport 21-godišnji špic Novosađana.

U sezoni za nama, Vidakov je kao najbolji golgeter lige ekipu Mladosti GAT nosio do superligaškog statusa. Veruje da će se izboriti sa pritiskom koji nosi Vošin dres i da će nastaviti golgeterski niz.

„Mnogo mi znači što sam bio najbolji strelac. To mi je značajno podiglo samopouzdanje. Nije lako dati toliki broj golova. To se jedino postiže napornim radom i verom u sebe. Verujem da ću i u dresu Voše nastaviti da postižem pogotke. Nikada pre nisam igrao Superligu i sigurno zbog toga postoji određeni pritisak. Vojvodina je zaista veliki klub i samim tim su velika očekivanja. Međutim, verujem da ću sve to izneti na pravi način“.

Vidakov na meču protiv Grafičara

Kada je reč o ambicijama u narednoj sezoni, prvenstveni cilj je da sa Vošom izbori Evropu.

„Pričao sam sa sportskim direktorom (prim. aut. Marko Jovanović) i čuo sam njegove planove i ambicije. Negde se poklopaju sa mojim. To je svakako da Voša bude među tri kluba u Srbiji i da izborimo Evropu. Mislim da je realno očekivati i grupnu fazu u Evropi. Želimo da napadnemo i trofej, barem pehar Kupa. Kada je reč o ličnim ambicijama, imam zacrtan cilj po broju golova, ali ne bih sad da ga otkrivam. Ako se ostvari, onda ću reći (smeh)“.

Nova sezona startuje već 8. jula, pa nema mnogo vremena za predah. Mladi špic spreman je za nove izazove u dresu Stare dame.

„Bio sam šest dana na odmoru i odmah posle toga krenuo da se pripremam za novu sezonu. Nikada nisam bio motivisaniji, spreman sam za nove izazove. Igrati za Vošu nije mala stvar i zato jedva čekam da krene nova sezona. Možda je protekla sezona bila na neki način i prelomna u mojoj karijeri. Dobio sam mnogo na samopouzdanju zbog dobrih partija u Mladosti GAT. Verujem da ću nastaviti i u Vojvodini u istom ritmu“.

U prethodnim sezonama bio je na pozajmicama i u Vršcu, Kabelu...

„Meni je u ovim godinama bilo veoma važno da konstantno igram. Kad sam video da u određenom momentu Vojvodina ne računa na mene, išao sam i u treću ligu, u Vršac, samo da bih igrao. Zatim sam otišao u Kabel, pa u Mladost. To se ispostavilo kao pun pogodak. Završio sam sezonu kao najbolji strelac lige što me je preporučilo upravi Vojvodine da me vrati i da mi ponudi novi ugovor“.

Na startu karijere imao je pehove sa povredama, ali se ispostavilo da su ga one ojačale.

„Kada sa 18 godina operišete koleno zaista vam mnogo stvari prolazi kroz glavu. Bilo je mnogo teško da se vratim nakon toga. Međutim, uz podršku porodice i prijatelja uspeo sam da sve to prebrodim. Najvažnije da sam na kraju istrajao".

Mladost GAT je najprijatnije iznenađenje našeg drugog ranga takmičenja. Vidakov poručuje da je ključ uspeha bila dobra hemija u ekipi.

„Na letnjim pripremama, uprava nam je rekla da je cilj da izborimo plej-of. Posle toga cilj je bio plasman u prvih pet, a na polusezoni je rečeno da napadamo Superligu. Išli smo postepeno, korak po korak. Napravio se jako dobar kolektiv. Svemu je doprinela i dobra atmosfera u svlačionici i dobra hemija u timu. Mislim da je to presudilo da završimo kao prvi. Na polusezoni smo kasnili za Inđijom, koja je bila lider. Ipak, kasnije smo bili najkonstantniji tim i dodali gas u plej-ofu. Pobedili smo i Inđiju i Železničar, što je bilo ključno“.

Krenuo je od mlađih kategorija Partizana, zatim prošao omladinsku školu Voše, a posebno je zahvalan pojedinim trenerima, sa kojim je imao odličnu saradnju.

„Počeo sam u omladincima Partizana, a zatim igrao u omladincima Vojvodine. Tada sam postigao 11 golova na polusezoni i bio jesenji prvak sa Vošom. Milan Ristić bio mi je trener u Partizanu pet godina. On je jedan izvanredan stručnjak uz koga sam dosta napredovao. Takođe, od trenera Zorana Vasiljevića sam mnogo toga naučio dok sam bio u Kabelu. Tada sam mnogo napredovao, pre svega taktički. Očvrsnuo sam, počeo u duele da ulazim jače. I te kako sam zahvalan i treneru Mladosti GAT Ljubomiru Ristovskom. Slušajući njegove savete postao sam najbolji strelac lige. Zaista mi je mnogo pomogao“. 

U omladincima Partizana igrao je i sa zvezdom Juventusa Dušanom Vlahovićem...

„Od prvog dana se videlo da je mašina, zver, da gazi sve pred sobom. Znalo se od početka, od njegove 14. godine da će biti jedan od najboljih napadača u Evropi. Od starta je odskakao od svih ostalih“.

Ljubav prema najvažnijoj sporednoj stvari na svetu prenosila se generacijski, a Milan je prvi iz porodice postao profesionalni fudbaler.

„Još od dede je počela velika ljubav prema fudbalu. Zatim su i otac, stric i stariji brat igrali fudbal. Doduše svi oni su igrali uglavnom amaterski, a evo ja sam najviše dogurao. Zbog njih sam od malih nogu zavoleo fudbal i počeo da treniram“.

Smatra da ne treba rano napuštati srpski fudbal, pa je usredsređen na uspehe sa Vošom.

„Trenutno sam fokusiran samo na Vojvodinu. Razmišljam o debiju i nastojim da se pokažem u pravom svetlu. Cilj mi je da svi zajedno napravimo velike rezultate. Ako bude sve kako treba, možda ću posle dve godine razmišljati i o inostranstvu. Mislim da je prerano otići sa 19, 20 godina. Naravno, to opet zavisi od igrača do igrača. Na primer, Vlahović jeste bio spreman za odlazak, ali generalno u ovim godinama nismo dovoljno fizički spremni za te izazove. Smatram da je idealno negde u 25. godini otići u inostranstvo“.

Mnogi Milanovi vršnjaci sanjaju trofeje sa Barsom, Realom, Bajernom i drugim evropskim velikanima. Vidakov mašta o nečem drugom.

„Sanjam trofej sa Vošom, posebno šampionsku titulu. Bio bih zadovoljan i peharom Kupa, ali titula bi bila nešto posebno i ostvarenje mojih snova“.

Upravo napad na titulu najavio je novoimenovani predsednik Stare dame Dragoljub Zbiljić.

„Pa što da ne? Uz dobar rad i dobru hemiju u ekipi, možemo da pokušamo. Napašćemo titulu od prvog kola, pa šta nam bog da“, ambiciozno je zaključio razgovor mladi napadač Lala Milan Vidakov.

PIŠE: Aleksandar MILOŠEVIĆ