D. NedeljkovićVoli Zvezda majstore, samo nekada ne zna šta će sa njima
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | čet. 30.07.26. | 11:08
I zašto će Kipraninu Loizosu Loizu biti potrebno mnogo vremena da stekne status Zvezdinog pojačanja
Da je živ, jedan od bardova radijskog novinarstva, Jordan Ivanović, očekivanu pobedu Crvene zvezde nad Larneom prosto, a opet efektno, opisao bi kao lepo sportsko-porodično veče na najvećem srpskom stadionu.
I u toj jedva proširenoj rečenici krije se sav sadržaj Zvezdinih evropskih premijera u tekućoj takmičarskoj godini. Razlika u kvalitetu, fizici, smislu za fudbal i kombinatorici bila je zastrašujuća. Nešto kao kada biste upoređivali atraktivnost „Viktorijinog anđela“ sa ženom ili devojkom koja se od ranog puberteta muči sa viškom kilograma. Nije to ista klasa...
Izabrane vesti
Odlučio se Dejan Stanković da nešto više od 20 hiljada navijača na Marakani počasti selekcijom startne postave koja vrca od majstorstva. Da, i negde se očekivalo da se Aleksandar Katai malo našali sa simpatičnim gostima iz Severne Irske (zaslužuju sve pohvale jer su igrali časno, bez niskih udaraca). Da, i negde je moralo da se desi da Marko Arnautović obriše graške znoja sa čela, proistekle iz nervoze. Što ne mora da znači da su Katai i Arnautović stavili tapiju na mesto startera za naredne mečeve protiv Ber Ševe.
Iza očekivane isporuke golova i asistencija vremešnih fudbalskih boema, počela je da se pojavljuje senka reprezentativca Kipra, Loizosa Loizua.
I opet da ponovimo: protivnik je bio jako, jako slab, ali se u potezima tri miliona evra plaćenog reprezentativca Kipra videlo bar da ima dobru levu nogu. Oni stari kibiceri fudbala sa betonskih terena Miljakovca ili Voždovca prokomentarisali bi da „mali zna lopte“. I prava je šteta što njegova savršena kifla, posle školski udarene dijagonale, nije priznata kao gol posle intervencije VAR-a. Imao je u prvom poluvremenu Loizu i asistenciju ka Kataiju, i još nekoliko lepih akcija u koprodukciji sa desnim bekom Seolom. Deo opterećenja je doskorašnji član Hapoela iz Tel Aviva zbacio sa sebe, jer je u prethodnom periodu bio prosečan na pripremama u Austriji, neubedljiv u sudaru u Severnoj Irskoj, tek nešto bolji na startu Mozzart Bet Superlige.
Pratili su ga i sumnjičavi pogledi od dana kada je puštena vest da će pojačati Crvenu zvezdu, jer je mesto desnog krila postalo maligno telo u sistemu srpskog šampiona još od odlaska Osmana Bukarija. Imali su povremeno na toj poziciji dobra izdanja Silas i Milson, čak i Nemanja Radonjić i Vladimir Lučić. Dolazak Daglasa Ovusua nije doneo željeni efekat, jer ga je posle beogradskog meča sa Lilom Dejan Stanković bacio na periferiju igračkog kadra. Senke pomenutih igrača bile su na čelu omalenog Kipranina, u prošloj sezoni, uz Kingsa Kangvu, najboljeg stranca izraelskog prvenstva.
I pratiće ga i dalje. To je prosto tako, posebno što Loizu nije tip krila koji će srpskom šampionu značajno pojačati motoriku i brzinu. On je u manjem pakovanju nešto što Crvena zvezda ima u širokom igračkom kadru. Tehnički obučen i talentovan fudbaler koji ne pripada društvu fudbalskih višebojaca. A takvi se traže u mečevima Lige šampiona, ili protiv rivala iz gornjeg doma Lige Evrope.
On bi u nekom najboljem scenariju, ako se bude razvijao, mogao da isporučuje ono što godinama već daju Aleksandar Katai i Mirko Ivanić. Moraće da se ozbiljno pozabave tom temom u Ljutice Bogdana, jer Katai i Ivanić neće biti tu za godinu, dve ili pet.
Ovako, malo dublje gledajući, Crvena zvezda ima previše majstora. I vole ih zvezdaši, ali kada bi uz Ivanića, Kataija i Arnautovića, i Loizos Loizu počinjao svaku utakmicu, mogla bi da se parafrazira ona mnogo puta citirana rečenica Meše Selimovića iz "Tvrđave": „Volim ja ljude, samo ne znam šta ću sa njima“.
Zvezda u prvom trenutku ima previše igrača sa izraženim smislom za kombinatoriku, i zbog toga će Loizu biti samo ispomoć igraču drugačijeg profila kakav je Osman Bukari.
Jer Zvezda i zvezdaši vole majstore, ali nekada ne znaju šta će sa njima. Posebno kada Liga šampiona zakuca na vrata.