Vojvodina kreće iz minusa

„Meni ova utakmica služi da mi otkloni nedoumice oko sastava za prvi meč u prvenstvu protiv Surdulice, koja je nama najbitnija utakmica. Imam nekih dilema i nadam se da ću ih posle ovog susreta otkloniti“, rekao je šef stručnog štaba Vojvodine Miroslav Tanjga pred jučerašnji susret sa Zenitom.

I zaista, dileme više nema – bar kada je u pitanju Vošin povratak na Gasprom arenu, posle sinoćnog debakla (7:1). Ubuduće, odgovor na poziv sa Baltika mora da bude izričito – ne! Pre devet meseci bilo je i podnošljivo (4:1), sinoć zaista ružno, čak je rezultatski moglo i gore – što niko ne garantuje da se neće desiti ako se Stara dama još jednom vrati u Sankt Peterburg da glumi Zenitovu vreću za udaranje.

Nije toliko iznenađujuće što je trenutni vicešampion Rusije fudbalski svetlosnim godinama ispred Vojvodine, ipak ima 12 puta veći budžet, ali ono što je u neku ruku i zabrinjavajuće jeste da su Lale prihvatile da „generalku“ za novu takmičarsku godinu odigraju protiv toliko moćnijeg rivala – i to u momentu kada je novosadskom kolektivu prekopotrebna injekcija samopouzdanja. Od Zenita su dobili totalnu suprotnost, rundu šamara od koje još bride obrazi. Ovo nam govori da ni u novosadskom klubu još nisu sigurni u kvalitet svoje ekipe, a nova sezona je iza ćoška.

Setite se samo jula prošle godine i nezapamćene euforije koja je pratila Vojvodinu, koja je nakon furioznog finiša Mozzart Bet Superlige uspela da izbori mesto na međunarodnoj sceni, a uskoro i zakaže megdan sa Ajaksom. Godinu dana kasnije, slika je potpuno obrnuta. Klub je pretrpeo velika razočaranja – Evropa je izmakla, trofej Kupa je ostao nedosanjan san, ostala je pohabana trenerska klupa usled silnih rotacija i svlačionica sa mnogo nezadovoljnih igrača.

PRVENSTVO KREĆE, A ROSTER JOŠ NIJE OFORMLJEN

Umesto da je iskoristila ovaj letnji prelazni rok i predah od evropskih obaveza da oformi i uigra ekipu za start Mozzart Bet Superlige, start koji je toliko puta koštao u prošlosti, Vojvodina još cupka u istom mestu gde je bila posle poraza u Humskoj u maju mesecu. U međuvremenu je otišao najbolji defanzivac ekipe Seid Korać, a nije dovedena adekvatna zamena. Uskoro će i Lazar Romanić, moguće i Jusuf Bamidele i ko zna ko još, ukoliko adekvatna ponuda stigne na adresu u ulici Dimitrija Tucovića.

Osim nekolicine povratnika i potpisa Ibrahima Mustafe, Voša nije napravila konkretan potez na tržištu s kojim bi se pojačala u odnosu na prošlu sezonu. Naprotiv – sinoć u Sankt Peterburgu, kao i na nekim pripremnim mečevima u Austriji, štoperski tandem su činili Mihai Butean i Kolins Sičendže. Za ekipu koja je prošle sezone primila toliki broj golova iz sopstvenih grešaka, ovakav par centralnih bekova je recept za samouništenje. Rumunski internacionalac, koji je po vokaciji desni bek, u većini svojih utakmica koje je počeo na štoperskoj poziciji pokazao je da je apsolutno inferioran u vazdušnoj igri, dok s druge strane Sičendže, koji poseduje odlične atletske sposobnosti, još nije stasao da bude lider zadnje linije, budući da po pravilu napravi barem jedan kiks u opasnoj zoni po utakmici. Još u kombinaciji sa Lukasom Barosom i Lazarom Nikolićem na bekovima, koji su mnogo potentniji napadači nego što su defanzivci, zadnja linija izgleda onako kako je izgledala  na Gasprom areni. Nije poznato zašto je Đorđe Crnomarković susret u Rusiji posmatrao sa klupe, ali utisak je da je 31-godišnji štoper trenutno najpouzdaniji odbrambeni igrač u ovom rosteru Lala.

Nije štoperska pozicija jedina deficitarna u timu, ali jeste primarna. Toga su svesni i na Karađorđu, ali pitanje je kakvog će defanzivca naći, kada će on doći i koliko će mu vremena trebati da se uigra sa ekipom. Novosađani kao da ništa nisu naučili od prošle sezone, gde su ključne bodove ispustili protiv ekipa iz donjeg doma – i to mahom na Karađorđu. Istu grešku bi Vojvodina mogla da ponovi već u nedelju, ukoliko potceni Radnik, a da pritom ne koriguje evidentne rupe u startnih 11.

PREKIDI I DALJE RAK RANA

Stara dama je od 49 primljenih golova u Mozzart Bet Superligi prošle sezone, 14 primila posle prekida (računajući i penale – 6). Prekidi u defanzivnom polju bili su nerešiva enigma za novosadski kolektiv čitave sezone – kako u ligi, tako i u Kupu Srbije, pa i u Evropi (setimo se samo pobedonosnog pogotka Ajaksa u Amsterdamu). Nijedan od četvorice stratega nije uspeo da sanira ovu ranu. Da se ništa nije promenilo ni pod palicom Miroslava Tanjge, videli smo na letnjim pripremama. I protiv GAK-a i protiv CSKA 1948 odbrana Vojvodine je kapitulirala posle prekida, dok su sinoć Zenitovi igrači svaki korner u prvom poluvremenu pretvorili u pogodak (tri), a uz to i centaršut koji je bio posledica slobodnog udarca.

Tanjga

Dakle, sva četiri gola u prvom poluvremenu ruska ekipa postigla je posle prekida. Evidentno je da Voša ni ove pripreme nije iskoristila da poboljša ovaj segment igre u defanzivi. Sasvim sigurno će protivničke ekipe, baš kao i prošle sezone, i u novoj kampanji gledati da na taj način ugroze Novosađane.

FINIŠ UTAKMICE PO PRAVILU KOBAN PO LALE

Još jedna boljka od koje hronično pate Novosađani jesu golovi u finišu utakmice. Najveći procenat primljenih golova prošle sezone usledio je u poslednjih deset minuta igre. U Mozzart Bet Superligi Voša je gotovo 20 odsto pogodaka primila nakon 80. minuta (devet od 49). Dekoncentracija, nedovoljna fizička sprema ili nedostatak karaktera u ekipi – svi ovi razlozi su se kotirali kao dijagnoze za možda i najveći problem Novosađana u sezoni iza nas. Ali, od samog uzroka, bitniji je lek – a Lale ga još nisu pronašle. Protiv Ajaksa u Amsterdamu, pa i Bačkoj Topoli, protiv Maribora na strani, niškog Radničkog i IMT-a kod kuće, Železničara u Pančevu… Sve su to mečevi iz prošle sezone koje bi Vojvodinaši voleli da zaborave – jer su ispušteni u poslednjim minutima, a neki i u sekundama utakmice.

Iz razloga da podigne kondiciju ekipe, Nenad Lalatović je zimus organizovao „spartanske“ pripreme, a od pojedinih igrača smo potom čuli da su i ove letnje pripreme sa novim šefom struke „najteže do sada“. Ipak, odbrana Novosađana je na ovim pripremama dva gola primila u 90. minutu, dok je i vicešampion Rusije dodatno zagorčao Vošinu ekskurziju u Sankt Peterburgu sa dva gola u poslednjih 10 minuta.

Istina, rezultate iz pripremnih utakmica treba uzimati sa dozom rezerve, ali ne i samu prikazanu igru. Kada se svedu računi – Vojvodina ovog leta nije pokazala ništa novo. Čak se i pojačanja mogu podvesti pod „staro“, već viđeno. Stare rane su još uvek otvorene i duboko muče ovaj kolektiv. Bilo je to vidljivo još u Austriji, ali ih je na velikoj sceni juče ogolio Zenit. Malo koji simpatizer novosadske ekipe može da zažmuri na onakvo brukanje. Kao da nije bio dovoljno bolan finiš prošle sezone, Lale su i u novu takmičarsku godinu morale da krenu iz minusa…