Vladan Milojević: Više ne znam kako ovo promašujemo; Katai je Zvezdin melem

Patio je Vladan Milojević, ispravljao postavku igrača, čudio se promašenim šansama, ali izašao kao pobednik. Dovoljno da sa osmehom na licu izađe pred medije, izbegavajući temu suđenja. On je ponovio da je Crvena zvezda napravila ogroman broj šansi i da je morala ranije da iskontroliše utakmicu.

„Sasvim drugačija utakmica od one prethodne. Bilo je svega, bilo je sadaržaja. Mnogo golova, poništen pogodak. Ceo program je bio dobar za srpski fudbal, vidim da je bilo golova u Kragujevcu i Topoli. Mogu da budem zadovoljan, čestitam mojim i igračima Partizana. Kada igrate ovakvu utakmicu... Opet smo jurili protiv Partizana. Ovo su utakmice evropskog nivoa, imali smo snage do poslednjeg trenutka. Verovali smo. Rekao sam im na poluvremenu da nikada ne smemo da odustajemo“, poručio je Vladan Milojević.

On je rekao da je sve moglo da bude drugačije, ali da je Zvezda ponovo previše promašila.

„Kontrolisali smo utakmicu kroz posed. Ali pre nego što me pitate o šansama, odgovoriću vam sam. Više ne znam koliko smo šansi promašili svaki meč. To je bit treniranja i fudbala. Da postigneš gol. Umesto nas da Partizan juri i ostavlja nam prostore, imali smo zatvoren Partizan... Primali smo golove iz gluposti, ali to je živa igra, to je fudbal. Već nas u sredu čeka bitna utakmica. Meni je drago kao treneru da pravimo šanse. Ali ovo su nestvarne šanse... Izgleda da ima do odluke, udarca po lopti. Ne verujem da je psihologija. Radimo na tome... Hoću da verujem da nas neće. Pitaćete za Bukarija, bio je potrešen na poluvremenu. Zagrlio sam ga i rekao da idemo dalje. Na kraju su Bukari i Šerif imali veliki uticaj“.

Našalio se Vladan Milojević sa izveštačem Mozzart Sporta.

„Evo, tu je Darjan on je statističar, pa da ga preduhitrim. Imali smo posed lopte 78 posto. Čak 24 šuta, a Partizan četiri. Imali smo osam šuteva u gol...“

Svi su očekivali da će Crvena zvezda lakše slaviti. To je bio povod Vladanu Milojeviću da se priseti finala Kupa iz 1996. godine.

„Ovde se vrlo lako piše da je neko favorit. To na ovakvim utakmicama ne postoji. Bio sam učesnik finala Kupa 1996. godine. Trener Zvezde Vladimir Petrović Pižon. Partizan je imao 25 bodova prednosti. Znate, šta je bilo. Ovde 3:0, tamo 1:3“.

On je pohvalio taktiku stručnog štaba crno-belih.

„Izašli su sa dva zadnja vezna, sa Severinom vrlo nezgodnim na velikom prostoru. Oni su napred dobri, imaju izuzetne igrače. Zatvorili su se, igrali na kontru. Mogli su još neki put da nas kazne. Bili su u problemima, ali su došli ovde da ne izgube. Borili su se“.

I Milojević je izbegao priču o suđenju.

„Neću da komentarišem. Ispašće da... Ma neću ništa“.

Posebno je apostrofirao učinak Aleksandra Kataija.

„Sale je veliki profesionalac, veliko poglavlje u Zvezdi je posvećeno njemu. Ja bih kao trener želeo da bude što duže, on je melem za navijače. Mnogo je patio, borio se, ali moram da ga pohvalim... Došao sam, imali smo iskren razgovor, video sam veliku želju u njegovim očima. Shvatio sam da može mnogo da nam pomogne. Voleo bih da ostane sa nama“.

I još malo o igračima.

„Treba da pričamo o onima koji su bili na terenu. Mali Stamenić je odigrao odličan meč, najbolji od kada sam ja ovde“.