Vladan Milojević na spisku kandidata da zameni živu legendu u Moskvi

Vladan Milojević je i dalje slobodan posle odlaska iz Crvene zvezde, ali ne bi trebalo da brine za budućnost.

Odranije je za Milojevića postojalo interesovanje kineskih i arapskih klubova, a nedavno je boravio i u Istanbulu sa pregovorima sa neimenovanim klubom. Od juče je kandidat da zameni Abela Fereiru na klupi PAOK-a pošto je solunski klub u krizi. A ruski mediji pišu da je Milojević i jedan od kandidata za klupu moskovske Lokomotive od leta.

Još se ne zna kada će živa legenda Jurij Sjomin napustiti klupu Železničara, ali ako se to desi na leto (za šta su velike šanse) onda će Milojević biti jedno od najrealnijih rešenja.

Sjomin je simbol moskovske Lokomotive i čovek koji je od prosečnog sovjetskog prvoligaša/drugoligaša napravio jedan od najuspešnijih ruskih klubova. Kao igrač je u Lokomotivi proveo dve sezone (1975-77), a onda daleke 1986. seo na njenu klupu. Prethodno je jedino trenersko iskustvo imao u jednom tadžikistanskom klubu.

Otkako je Sjomin došao u Lokomotivu 1986. godine, počela je nova era u istoriji moskovskog kluba koji je uvek bio u senci gradskih rivala Spartaka, Dinama, CSKA i Tropeda. U prvom mandatu od četiri godine je vratio Lokomotivu u prvu ligu posle nekoliko godina tavorenja u drugoligaškom fudbalu i 1990. je napustio klub da bi se bavio selektorskim poslom na Novom Zelandu. Vratio se u Lokomotivu 1992. godine i ostao na trenerskoj funkciji punih 13 godina. Za to vreme je Lokomotiva ispisala najslavnije stranice u istoriji kluba. Stabilizovali su se kao prvoligaš, konstantno završvali u vrhu, četiri puta bili vicešampioni da bi 2002. godine konačno prvi put postali šampioni. Uspeh je ponovljen i dve godine kasnije, izborena je Liga šampiona, a pre toga je Lokomotiva sa Sjominom dva puta dolazila do polufinala Kupa pobednika kupova.

Sjomin je  2005. godine po drugi put napustio Lokomotivu. Kasnije je dio selektor Rusije, trener Dinama iz Moskve i Dinama iz Kijeva, da bi se 2009. na godinu dana opet vratio u Lokomotivu. Posle toga je opet vodio kijevskog velikana, radio u azerbejdžanskoj Gabali, Mordoviji i Anžiju, da bi 2016. počeo i treći mandat na klupi Lokosa koji traje i danas.

Ali je pitanje do kada će trajati. Ugovor mu ističe na kraju sezone i veće su šanse da mu neće biti produžena saradnja.

Sjomin je za Lokomotivu neka vrsta onoga što su bili Aleks Ferguson u Mančester Junajtedu ili Valerij Lobanovski u Dinamu. Ali, problem je njegov nezgodan karakter. Težak je čovek, stara škola, protivnik novih tehnologija i savremenih metoda. I sam za sebe u šali kaže da je čovek prošlih vremena koji više nikome ne odgovara. Bez obzira što je Lokomotiva sa njim na klupi osvojila sve tri titule prvaka države i šest od osam nacionalnih kupova u klupskoj istoriji, utisak je da i njemu i Lokomotivi treba predah i neki novi početak.

Zato je klub krenuo u potragu za Sjominovim naslednikom. Uz konsultacije sa Sjominom koji će imati bitnu ulogu u izboru naslednika. Prvi pik je bio češki trener Jindržih Trpišovski koji pravi čuda na klupi Slavije iz Praga. Ali on je pre nekih mesec dana odbio tu mogućnost i Lokomotiva se okrenula drugim rešenjima. Prema pisanju ruskih medija, sastavljena je lista potencijalnih kandidata na kojoj se sigurno nalazi i ime Vladana Milojeviča, a ostala imena još nisu dospela u javnost. Inače, Lokomotiva se i ranijih godina pri izboru trenera držala imena iz Rusije i okoline ili iz slovenskih zemalja. Tako su treneri popularnih Železničara pored Sjomina bili srpski stručnjac Slavoljub Muslin i Miodrag Božović, Hrvat Slaven Bilić, Belorus Leonid Kučuk, Tadžikistanci Igor Čerevčenko i Rašid Rakimov, Uzbekistanci Vladimir Maminov i Oleg Pašinjin... Jedini izuzetak je bio portugalski stručnjak Žoze Kuseiro. 

Rusi su ispratili rad Vladana Milojevića u Crvenoj zvezdi i impresionirani su onim što je pedantni stručnjak uradio na Marakani. Za dve i po godine je osvojio “dve i po” titule, u prvoj sezoni doveo Zvezdu do proleća u Ligi Evrope, a u naredne dve do učešće u Ligi šampiona kroz četiri kola kvalifikacijama što nikome pre njega nije pošlo za rukom u evropskom fudbalu. Ruski mediji u analizi Milojevićeve kandidature navode i da je sa limitiranim timom crveno-belih pobeđivao mnogo jače i skuplje timove od sebe i da je skinuo skalp evropskom prvaku Liverpulu. Navodi se da je Milojević pristalica taktičkog i defanzivnog fudbala kakav je Sjomin negovao u Lokomotivi, da insistira na maksimalnoj fizičkoj spremi ekipe, kao i da nije vrsta razmaženih trenera koji stalno kukaju za pojačanjima. Navode se i primeri igrača koji nisu ostavili ozbiljniji trag u ruskom fudbalu poput Milana Rodića i Branka Jovičića, a kod Milojevića odigrali najbolje partije u karijerama i došli do reprezentacije.

Iako finansijski stabilan kluba u vlasništvu bogate kompanije Ruske železinice, Lokomotiva nije klub koji se razbacuje sa parama poput Zenita, Spartaka ili Dinama. Ali ume da plati lepo kada baš želi nekog igrača. Prošlog leta je od Pari Sen Žermena otkupila Krihovjaka za 12.000.000 evra. Pretprošle godine je od Krasnodara kupila Fjodora Smolova za 9.000.000 evra i Hevedesa od Šalkea za 5.000.000 evra, a preko 2.000.000 evra je prethodnih godina plaćala obeštećenja za Živogljadova (Ufa), Murilja (Kruzeiro), Đorđevića (Zenit), Kvirkvelije (Rubin), Portnjagina (Rubin), Ndinge (Monako)…

Što se tiče plaćanja trenera, Milojević bi mogao da računa na milionski ugovor. Sjomin je do sada zarađivao oko 2.000.000 evra po sezoni i nema razloga da Lokomotiva štedi na njegovom nasledniku.

Za sada, Milojevićevo ime je visoko kotirano na listi kandidata i klub neće žuriti sa izborom. Sjomin je siguran na klupi do leta, a do tada ima vremena da se donese konačna odluka i njegovom eventualnom ostanku ili dolasku naslednika.

(FOTO: reuters)