Vilina transformacija pod Emerijem: Od borbe za opstanak do statusa izazivača za titulu

Bez sumnje najveći trener današnjice. Pep Gvardiola. Za sedam godina u Mančesteru doneo je Sitiju pet titula u Premijer ligu, toliko čekanu evropsku krunu i da ne nabrajamo sve ove manje trofeje. I učinio je to uz potpunu supremaciju nad rivalima. Toliku da je skoro izbrisao iz kolektivnog sećanja onu tezu da je mnogo lakše Realu, Barseloni, Bajernu ili Pari Sen Žermenu nego engleskim velikanima, jer u Premijer ligi "svako svakoga može da pobedi".

Za većinu ta opaska i dalje stoji, ali Gvardiolin Siti je toliko odskočio da nije mogao da ga dobije skoro niko. Vodio je Pep ekipu na čak 281 utakmici u Premijer ligi i samo 19 puta je rival imao više šuteva na gol od Sitija. A i to su bili Mančester junajted, Arsenal, Liverpul, u poslednje vreme Brajton ili protivnici koji su jurili zaostatak iz rane faze meča ili imali igrača više.

Ovo sinoć protiv Aston Vile je bilo nešto sasvim drugačije. Aston Vila nije imala jedan šut više od Sitija. Vila je imala 20 šuteva više. To se nikada nije desilo. Ne samo u Premijer ligi. Ne samo u Sitiju. To se Gvardioli nije desilo nijednom na 535 prvenstvenih utakmica u najjačim ligama bilo Španije, Nemačke ili Engleske.

Prosto, Vila Unaja Emerija je razmontirala Siti kao niko otkako je Gvardiola 2016. godine preuzeo kormilo. Pojela ih je na sredini terena gde su Građani inače najjači. I negde je i logično što se sada ostrvska javnost pita: može li Aston Vila da napadne tron?

Tu još nema saglasja. Svi su uvereni da može da napadne Ligu šampiona, odnosno neko od prva četiri mesta. Za titulu već... Gvardiola je rekao da Vila jeste legitimni kandidat, ostali su skeptični. Mada bi mogli da promene mišljenje u subotu. Tada na Vila Park stiže vodeći Arsenal sa četiri boda zalihe. Ali Vila je vezala već 14 pobeda na domaćem terenu čime je izjednačila rekorde iz 1903. i 1931. godine. Po tom parametru najbliži joj je Liverpul sa duplo manje uzastopnih pobeda.

Unaj Emeri i Martin O’Nil posle meča (©Reuters)

Klub iz Birmingema nije zabeležio ovakav start još od sezone 1980/1981, a tek da podsetimo – tada je bio prvak. Po mišljenju većine engleskih hroničara ni tada nije igrala fudbal kakvom se divimo danas. Oko glavnog “krivca“ nema nikakvih debata, svi redom zasluge pripisuju samo i isključivo Emeriju, koji je ekipu preuzeo novembra 2022. godine kada je bila na 16. mestu na tabeli, samo bod iznad zone ispadanja.

Ali niko nije mogao da pretpostavi će Emerijev tim ovako odskočiti. Jeste klub doveo neka značajna pojačanja na leto, dao je recimo 55.000.000 evra za Leverkuzenovog Musu Dijabija, pa 33.000.000 za Viljarelovog štopera Paua Toresa, Juri Tilemans je stigao bez obeštećenja, Klemon Lengle na pozajmicu iz Barse, ali nije baš da Vila nije trošila ranijih godina.

Otkako je Toni Sija prodao klub najbogatijem Egipćaninu Nasefu Savirisu i Amerikancu Vesu Edensu, suvlasniku NBA ligaša Milvoki Baksa, trošilo se i-ha. U sezoni 2019/2020 čak 159.500.000 evra naspram zarađenih 3.000.000. U sledećoj prihod od prodaje svega 2.770.000 evra, a u pojačanja investirano 101.350.000. I mada je tu bilo i promašaja poput Filipea Kutinja ili Danija Ingsa, mnogo više je bilo pogodaka.

Problem je samo što je većina njih bila tu i kod Stivena Džerarda, ali tim nije ni podsećao na ovaj danas. Zato niko ne spori da je ovo Emerijev trijumf.

A, kako je on stigao do ovakve igre? Tek će se to analizirati, jer tek je uništavanje Sitije privuklo svu pažnju fudbalske javnosti. Pa se tako primećuje da je Vila ukrala Sitiju čak 13 lopti na poslednjoj trećini terena, devet puta samo u prvom poluvremenu. I tih devet je bilo neostvarivo za bilo kog Gvardiolinog rivala za 90 minuta igre, kamoli ovih 13. Isto važi i za 13 šuteva u uvodnih 45 minuta, sa skupa 22 izjednačen je rekord u sudarima sa Pepovim Sitijem.

Izjednačen je naravno i negativni rekord Sitija od samo dva šuta na jednoj utakmici. Emilijano Martinez je skinuo oba pokušaja Erlinga Halanda u toj jednoj akciji, a i taj drugi bi verovatno bio poništen zbog ofsajda da je ušao u gol. I to je jedan od razloga Viline velike pobede. Čak pet puta su se Građani našli u nedozvoljenoj poziciji, a ovo je bila već deveta Vilina utakmica u kojem je rivale bar pet puta hvatala u ofsajd zamku. Poređenja radi, najbliži su joj Fulam i Totenhem sa samo dve utakmice sa toliko uspešnim klopkama.

(©Reuters)

Nije to slučajno, Ezri Konsa je jednom prilikom objašnjavao Skaj Sportu...

“Kada ti lopta ide iznad glave način na koji se okrećeš je potpuno drugačiji od onoga što su učili mene i još nekolicinu drugih igrača“.

Najbitnije: ko god da igra – odradi svoje. Iako su i Konsa i golman Emilijano Martinez i Daglas Luiz i Oli Votkins i strelac pobedničkog gola Leon Bejli i Džon Mekgin i rezervista Džejkob Remzi, svi oni dakle, a i još poneko, bili tu i kada je 20. oktobra prošle godine Vila gostovala kod Fulama. Izgubila je sa 0:3 čime je potpisana smena Stivena Džerarda.

Još jednom, dakle, trijumf trenera i struke, a u fudbalu nema boljeg od onoga kada rezultati samo prate igru. Zato i ne čudi što na velikim video ekranima pred očima navijača na Vila Parku poslednjih nedelja sija ispis: “Džin se probudio“.

Sanja se trofej Lige konferencije. Plasman u Ligu šampiona. Sanja se i Premijer liga. Mada o tome još niko glasno ne govori.