Viktor Bonifejs i jedan od onih života... Beda, odrastanje u kasarni, baka koja prosi za kartu da bi otišao na trening

Malo reprezentacija/zemalja u ovom trenutku može da se pohvali kako ima veći napadački potencijal od Nigerije. I svi su ti momci relativno mladi, ozbiljno talentovani, raspucani...

Viktor Osimen (24), Taivo Avoniji (26), Ademola Lukman (25), Samjuel Čukvueze (24), Terem Mofi (24), Gift Orban (21), Keleči Ihenačo (27), Umar Sadik (26), Viktor Bonifejs (22).

Osimen je već svetska zvezda, ozbiljna marka, 'prvokategornik' i želja najvećih i najbogatijih klubova na planeti. Avoniji je ispusnio životnu želju - zaigrao u Premijer ligi i tamo već neko vreme redovno postiže golove. Samjuel Čukvueze letos je napravio transfer karijere - prešao u Milan. Gift Orban je sledeća velika stvar što će je belgijski fudbal, jedan od najboljih 'protočnih bojlera', servirati nekom od evropskih velikaša.

Ali svi oni zajedno poslednjih nedelja, iliti od starta nove sezone, nisu pomenuti u svetskim medijima koliko onaj potonji sa liste - Viktor Bonifejs. Uz Serua Girasija, prvog tobdžiju Bundeslige i Starog kontinenta, Bonifejs je centralna tema u Nemačkoj. Svakako i njegov Bajer Leverkuzen, odnosno Ćabi Alonso, kao tvorac tima koji u ovom času igra možda i najlepši fudbal u Evropi, međutim glavna rola ide kršnom momku iz Akure.

Priča Viktora Bonifejsa (22) ne razlikuje previše od priča stotine ostalih afričkih dečaka što su kroz sport težili da dosegnu život dostojan čoveka. U pitanju su nijanse.

Potka univerzalna: puko preživljavanje - maltene beda - lopta jedina igračka i mašta kao sredstvo za ukrašavanje detinjstva.

Bonifejs je odrastao kasarni na periferiji Akure, država Ondo, jugozapad Nigerije. Njegov deda, vojni veteran, dobio je smeštaj u okviru tih objekata u vlasništvu nigerijske armije.

Boni, kako će ga kasnije nazvati u Evropi, budio se u zoru s vojnicima, igrao fudbal sa njima, sa njima odlazio i na počinak, da bi nešto kasnije kao tinejdžer počeo da igra u lokalnom klubu.

Majke je ostao željan, umrla je rano. Oca uglavnom ne pominje. O njemu se najviše brinula baka. Kad su ga zapazili skauti akademije Real Safira iz Lagosa, već je imao 18 godina. Pozvali su ga na trening...

"Znao sam da to neće ići lako, trebalo je plaćati put do Lagosa. Deda je već bio u penziji, živeli smo vrlo skromno".

Od Akure do Lagosa je nešto više od 200 kilometara. To je razdaljina Beograd - Niš. Odradio je bio nekoliko treninga. Kad mu je baka prvi put kazala da nema novca za autobusku kartu, naivno je poverovao da će da ga neko od gostiju motela na obližnjem glavnom putu povesti.

Dan urezan u sećanje za sva vremena...

Naočiti, uglađni delija, uparađen, išao je pod ruku sa zgodnom damom ka svojim kolima.

"Gospodine, idete do Lagosa? Da li bih mogao sa vama? Izvinite, gospodine..."

Nisu su ga udostojili odgovora.

Viktor se vratio kući suznih očiju, a baka je sutradan počela da prosi. Da pokuša da sakupi unuku za kartu. U međuvremenu, shvatili su i u Real Safiri, mladoj, tek otvorenoj akademiji, kakvo blago im je palo šaka. Pomogli su.

Momčina od 1,90 i desetine kilograma mišića dobro napumpanih vojnim drilom u kasarni na periferiji Akure. A opet, tehnika zavidna, pas, startna brzina ponajboljih krilnih igrača.

Viktor Bonifejs u kampu u Lagosu proveo je manje od tri meseca. Odmah je dobio poziv za reprezentaciju Nigerije do 20 godina. Čim su ga prvi put videli, skauti Bode Glimta iz Afrike, pozvali su gazde iz Norveške da pripreme papirologiju.

Ispostavilo se, međutim, da je Volerenga već imala sve dogovoreno oko probe, da Bonifejs ima avionsku kartu u džepu...

"Nikada to sebi neću oprostiti! Priznajem, napravio sam grešku, ali to nije imalo nikakve veze sa radnom etikom", pričao je kasnije tadašnji trener Volerenge Roni Dejla. "Istina je da je Viktor bio na mom treningu. Tada sam imao sličnog napadača i bio sam ubeđen da mi nije potreban još jedan. Glupo s moje strane, u svakom slučaju".

Bode je, razume se, oberučke prihvatio poklon.

Norveška avantura Viktora Bonifejsa krenula je užasno. Posle neuspele probe usledila je teška povreda prednjih ukrštenih ligamenata kolena. I to samo 18 dana pošto je stavio paraf na prvi profesionalni ugovor u karijeri. Za Bode potpisao 4. marta, povredio se 22. Oštećenje, srećom, samo delimično, ali pauza šestomesečna i čak 34 propuštene utakmice.

Samo što se vratio na teren sredinom septembra, u novembru novi šok - ponovo ACL! Ovoga puta totalna ruptura ligamenata istog kolena. Lekari su bili prilično pesimistični...

"Najmanje godinu dana bez fudbala. A posle... Veliko je pitanje".

U Bodeu su bili digli ruke od Bonifejsa. Niko nije verovao u novi povratak. Čak ni on sam.

"Kada mi se ista povreda dogodila po drugi put bio sam rešen da odustanem. Nisam više bio zainteresovan za fudbal. Upao sam u tešku depresiju", ospričao je nedavno u jednom intervjuu. "U to vreme još su bila sveža sećanja na majku koju sam izgubio, u Norveškoj nikoga nisam poznavao... Bio sam potpuno sam. Onda sam u jednom trenutku rešio da živim drugačije. Zaboravio sam na zdrav, sportski život, na dijete. Počeo sam da tražim nova zadovoljstva. Želeo sam da budem srećan. Izlazio sam, zabavljao se, opijao. Inače, nikada pre toga nisam konzumirao alkohol. Mislio sam da će mi pomoći da prevaziđem depresiju".

Izgledao je kao izgubljen slučaj u jednom času. I za sport, i za društvo. A onda u drugom...

Dvostruki šampion Norveške sa Bodeom, prvi strelac Lige Evrope, član idealnog tima Lige Evrope. Na 66 utakmica 23 gola. Kao logična posledica - transfer u veći klub. Izabrao je Union Sen Žiloaz.

"Pomogli su mi saigrači, oko mene su se našli neki dobri ljudi, usmerili me, vratili na pravi put".

Nikada nije javno rekao - ne voli da se hvali - ali najveću pobedu odneo je sam protiv sebe. Ispostaviće se, to je još jedan superkvalitet koji poseduje, onaj mentalni, usled čijeg nedostatka mnogi afrički i južnoamerički fudbaleri ili ne iskažu sve što mogu, ili se ugase čim dotaknu Olimp.

Bonifejsova ekspanzija poklopila se sa Unionovim neverovatnim usponom. Bila je to dobitna kombinacija. Nisu uspeli da osvoje titulu, ali očarali su Evropu. Gurali do završnice LE i ispali baš od Viktorovog sadašnjeg kluba.

"Da, ta utakmica jeste bila važna u našoj odluci da ga kupimo, međutim mi smo ga pratili mnogo duže. Skoro dve godine", objasnio je prilikom predstavljanja novog napadača Simon Rolfs, sportski direktor Bajer Leverkuzena.

Bonifejs je letos bio tražena roba. Raspitivali su se Lacio, Milan, nekoliko engleskih premijerligaša. Odlučio se za Lever jer mu je Ćabi Alonso obećao da će igrati svaku utakmicu po 90 minuta.

"Koliko znam ponude iz Engleske bile su daleko unosnije. Čak i i duplo bolje. On je odabrao Nemačku i Bajer", kazao je Frank Piters, vlasnik i direktor akademije u kojoj je Bonifejs počeo.

Danas nije tajna da je Boni u Belgiji zarađivao tek 12.000 evra nedeljno. U Norveškoj ta suma je bila je daleko manja, na nivou tamošnjih prosečnih plata. Bez obzira što do 22. nije postao milioner, rešio je da pažljivo bira svaki naredni korak. Bez žurbe. Kaže da je prezadovoljan sa sadašnjih 38.000 nedeljno na Baj areni (blizu 2.000.000 godišnje). Kada mu pomenu koliko je plaćen (20.000.000 evra), izgleda kao da mu je neprijatno zbog toga. A na konstataciju od pre dve nedelje da je oborio rekord po broju udaraca na gol rivala u prvih pet kola Bundeslige pokazao je negodovanje:

"Ne, zaista ne mogu da budem zadovoljan zbog toga. Kako bih bio? Ako 38 puta šutirate ka golu, morate da postignete makar 25 golova. Ja sam postigao osam. Nemam naročitog razloga da budem srećan zbog toga".

Izjava koja verovatno na najbolji način govori o ubilačkom mentalitetu golgetera što će uskoro biti jedan od najboljih na svetu. Ako već i nije. Uostalom, o njegovih devet golova (i tri asistencije) na prvih 10 utakmica za Leverkuzen bruji kontinent.

Za to vreme Viktor Bonifejs živi miran život. I ne spori da uživa u trenutku. Hvalisanje i nepotrebno eksponiranje, ipak, ostavlja drugima. Raskoš koja ga okružuje ne 'vrišti' sa njegovih naloga na društvenim mrežama. Smatra to neprikladnim, nepristojnim. Ne slika se ispred skupocenih kuća, automobila. Ne radi to iz poštovanja prema milionima svojih siromašnih zemljaka.

Ne kinđuri se, ne izgleda kao šarlatan kad izađe na ulicu.

Uglavnom je u trenerci. U njoj se najbolje oseća. Skupa odela ne voli. Kaže da ga podsećaju na 'momčinu' što onomad nije želeo da da poveze do Lagosa, na trening.