Vikend Klasika u Kolumbiji – drugi deo: Pobratimljeni gradovi

I drugog dana vikenda nastavljaju se fudbalske borbe širom Kolumbije. Proteklog dana odigrana su dva gradska Klasika. Junior je na svom terenu savladao Union Magdalenu sa 3:1, dok je u jednom od najvećih derbija na južnoameričkom tlu i u bici za Kali, minimalnim rezultatom slavila ekipa Crvenih đavola.

Poznato je da se Kolumbija ne samo ekonomski i strateški, već i fudbalski deli na tri velika centra. Bogota - Kali - Medeljin, gde svoje boravište imaju šest od sedam ovdašnjih velikana, izuzimavši samo Junior koji je iz Barankilje. Kako je derbi grada na obali Kuake završen, ove noći repertoar je daleko bogatiji. Pored regionalnog Klasika između Alijanse Petrolere i Atletiko Bukaramange koji je na programu nešto ranije noćas (22.05), očekuju nas i dva velika gradska okršaja, onaj u Bogoti između Miljonariosa i Independijentea iz Santa Fea (00.10), poznatiji kao Clásico Bogotano ili Clásico Capitalino, i naravno derbi Medeljina između Atletiko Nasionala i Deportivo Independijentea (02.15), prepoznatljiv pod nazivom El Clásico Paisa!

Strateški, ekonomski, administrativno i dipolomatski Bogota i Medeljin iako na različitim krajevima zemlje, dosta su povezani, više nego bilo koja dva grada ili regije u Kolumbiji, iz prostog razloga što se smatraju najbogatijim centrima u državi. Zbog ovih odnosa koji odlično funkcionišu već decenije, gradovi su se zvanično pobratimi. Ipak, neka druga pojava, daleko opasnija, početkom osamdesetih godina prošlog veka, povezala je ove gradove čvršće nego ikad. Političari, viđeniji ljudi i diplomate bačene su u drugi plan, a senke koje su ih proganjale zaposele su sve poznate puteve trgovine. Trgovci narkoticima i karteli preuzeli su glavne uloge, neizbežno uvlačeći u vihor smrti i fudbalske klubove.

00.10: (3,05) Santa Fe (2,85) Miljonarios (2,50)

Jedan je od najvećih i najvažnijih mečeva u istoriji kolumbijskog profesionalnog fudbala. Smatra se i jednim od prvih nacionalnih klasika. Onaj koji produbljuje temelje rivalstava, a koji već zadiru u prirodu društvenog staleža i geografske blizine obeležene susedstvom i tradicijom koja se iz njega razvija. Između ljubavi i mržnje, deleći istoriju punu pobeda i nekih neizbrisivih poraza, i posle više od sedam decenija, gordo stoje jedan naspram drugog, jasno deleći prestonicu na dve boje. Crvena i Plava. Kardinali i Milioneri. Lavovi i Ambasadori. Independijente i Miljonarios. To je Klasiko Bogote.

Poznat i kao Klasiko Kapitalino, sukob je između dva najveća i najtrofejnija kluba u prestonici Kolumbije. Inače ovo je jedini klasik koji se igrao bez prekida u svim sezonama kolumbijskog profesionalnog fudbala od njegovog osnivanja 1948. godine i smatra se jednim od najvažnijih i najopasnijih derbija na tlu Južne Amerike.

Sam naziv kluba Miljonarios, što bi u bukvalnom prevodu značilo Milioneri, predstavlja nešto imućno, veliko, moćno. Sve što ovaj klub i jeste. Mada isprva nije nosio ime po kome je prepoznatljiv danas i van Zelenog kontinenta. Klub su 1937. godine osnovali studenti Univerziteta San Bartolome iz Bogote, a kako nisu mogli da se usaglase oko imena Union Huventud ili Union Bogota, klub je prešao pod uticaj gradske uprave i funkcionisao je pod imenom Munisipal de Deportes. Posle godinu dana tim brzo nastavlja da stiče podršku naroda zahvaljujući pobedama nad klubovima iz drugih gradova. Ono što ovaj sastav čini samom kolevkom fudbala u Kolumbiji je činjenica da je prva nacionalna selekcija formirana upravo i samo od igrača tadašnjeg Munisipala. Svoje prvo pojavljivanje Selekcija Kolumbije imala je na Centralnoameričkim i Karipskim igrama 1938. godine u Panama Sitiju, gde je osvojila bronzanu medalju.

Klupske boje po jednoj priči, preuzete su od argentinskog Tigrea. Plava košulja, beli šorts i plave štucne. Međutim, to su bile i boje konzervativne stranke čiji je član bio tadašnji kapiten Manuel Pardo. Ova priča dobijaće narednih godina na značaju kako se bude razvijalo rivalstvo sa Independijenteom iz Santa Fea, koji nosi crveno-bele boje. A one, pak, predstavljaju liberalnu partiju, iako su Lavovi iz neke totalno druge priče došli do klupskih boja, tih godina u svemu se videla politička simbolika.

Sa druge strane, Independijente je klub koji je u svojoj državi jednostavno poznatiji pod sufiksom koji nosi, Santa Fe i kao ekipa iz najozloglašenijeg kraja Bogote, ali za razvoj fudbala jedan je od istorijski najznačajnijih timova u Kolumbiji. Osnovan 28. februara 1941. godine kao amaterski tim gimnazijalaca. Primarni cilj kluba bio je učešće na lokalnom turniru gde su igrali protiv pojedinih klubova formiranih sa raznih univerziteta.

Kolumbijska nacionalna liga osnovana je 1948. godine, a jedan od deset osnivačkih klubova bio je Santa Fe, koji na kraju prve sezone završio na vrhu tabele, što ga čini prvim fudbalskim šampionom Kolumbije. Odatle potiče jedan od nadimaka kluba El Primer Campeón - Prvi šampion. Postoje i drugi pseudonimi pod kojim je poznat, poput Los Cardinals - Kardinali, uglavnom zbog upečatljivog zlatnog krsta koji je predstavljao logo kluba tokom prvih godina postojanja, a možda su najprepoznatljivi pod nadimkom Lavovi iz Santa Fea. Boja kluba i dresova je bela sa crvenim detaljima i podseća na onu londonskog Arsenala, klub za koji je Luis Robledo jedan od osnivača, navijao tokom studija u Engleskoj.

Smatra se da je najbolji period u istoriji prestoničkog klasika bio onaj između početka pedesetih pa sve do sredine šezdesetih godina prošlog veka, kada su se na spiskovima oba tima nalazila neka od najistaknutijih igračkih imena iz Argentine, Kolumbije i Brazila. I jedni i drugi borili su se za titule do poslednjeg kola, povećavajući emocije i osećanj pripadnosti građana Bogote na jednu od sukobljenih strana, obojenim crvenom ili plavom bojom. Čak osam šampionskih pehara tokom pomenutog perioda završilo je u prestonici, sedam u rukama Ambasadora, dok su Kardinali prisvojili tri zlatna odličja.

Bio je to period fudbala koji je u Kolumbiji poznat kao El Dorado, kada je savezna liga bila izbačena iz asocijacija FIFA i CONMEBOL i kada je država bila u ekonomskoj ekspanziji, pa se veliki broj igrača sručio u kolumbijske klubove, naročito Argentinaca, Brazilaca i Urugvajaca, a možda i najpoznatije ime bio je Alfredo Di Stefano koji je prešao iz Rivera u Miljonarios. Naravno ni Independijente nije sedeo skrštenih ruku. Već po objavljenoj vesti da je u protivničke redove stigao jedan od najboljih igrača tog doba, u Santa Fe su pristigli Argentinci Rene Pontoni i Ektor Rijal igrač koji će kasnije postati jedna od legendi Real Madrida. Kardinali su uspeli da dovedu čak igrače sa drugog kontinenta, i to ni manje ni više već iz Engleske. Laka zarada za veoma kratko vreme privukla je Nila Frenklina i Džordža Mauntforda nekadašnje igrače Stouka, kao i Čarlija Mitena iz Mančester Junajteda. Ipak, ovaj period, po broju pobeda u gradskim klasicima ubedljivo je pripao timu iz plavog dela Bogote.

Miljonarios se dugo godina smatrao najvećim i najtrofejnijim klubom u državi, pa čak i pored internacionalne titule Atletiko Nasionala 1989. godine, kao prvog kolumbijskog osvajača Kopa Libertadores. Zeleni tim iz Medeljina po broju nacionalnih titula tek nedavno je uspeo da za jedan pehar više pretekne prestoničke Ambasadore, koji trenutno poseduju 15 titula, isto koliko i Amerika iz Kalija, koja je takođe poslednjih godina dominantna u domaćem prvenstvu. Sa druge strane i Independijente se smatra jednim od sedam velikana kolumbijskog fudbala, ali njegov broj od devet trofeja u znatnoj meri je manji od onoga koji poseduje gradski rival. Ipak, Kardinali imaju nešto što Milioneri sanjaju i što im izmiče već decenijama, a to je međunarodni trofej, osvojen 2015. godine u Kopa Sudamerikani. Santa Fe je tako postao tek treći klub iz svoje države sa nekim internacionalnim priznanjem. I pored brojnih sukoba i trofeja osvajanih u proteklih više od sedam decenija, tek u jednom slučaju ova dva tima direktno su odlučivala o tituli fudbalskog prvaka države. Dugo očekivano finale odigrano je 17. decembra 2017. godine i bio je to nezaboravan dan za pristalice oba tabora. Dok je jednima ostao u lepom sećanju, drugima je ostavio gorčinu u glasu svaki put kada ga spomenu. Pobedom od 3:2 Milioneri su prišili svoju 15. zvezdu na grb kluba.

Neizbrisiv trag u istoriji oba kluba ostavile su i legende sa neših prostora, a upitanju su Dragoslav Šekularac i Todor Toza Veselinović. Sredinom 1969, posle samo godinu dana po povratka u Jugoslaviju iz SAD-a i nastupanja za OFK Beograd, Šekularac je zajedno sa trenerom Veselinovićem ponovo prešao Atlanski okean, ali se ovoga puta obreo u Južnoj Americi i glavnom gradu Kolumbije zaigravši za Independijente. Beli Pele kako su ga tamo oslovljavali, stigao je u Santa Fe na preporuku Vladimira Popovića, i sa Alfonsom Kanjonom činio je ubitačan tandem koji je nekoliko meseci kasnije osvojio jedinu titulu sa Santa Feom. Kratko je nosio dres najvećeg rivala Miljonariosa, ali nije uspeo da vrati karijeru na pravi put i ubrzo je napustio Plavu instituciju. Veselinović posle titule sa Kardinalima, nakratko preuzeo selekciju Kolumbije, a u sezoni 1982. i on se obreo na klupi Milionera, ali bez većeg uspeha.

Početkom osamdesetih godina prošlog veka, u fenomenu poznatom kao narco-fútbol, trgovci drogom zaposeli su kolumbijski fudbal, a brojni karteli postali su vlasnici glavnih klubova u zemlji. Medeljinski kartel sa Pablom Eskobarom, koji je bio veliki navijač Nasionala, bez skrivanja direktno je ubrizgavao novac u voljeni klub, a koji je konačno 1989. godine uspeo da podigne pehar namenjen Oslobodiocima Amerike, kao prvi kolumbijski klub koji je ostvario taj podvig. Kali kartel predvođen braćom Orahuela finansirao je lokalni klub Ameriku, a Hoze Gonzalo Rodrigez Gača, poznat pod nadimkom Meksikanac, finansirao je Miljonarios. Jedan od retkih klubova koji nije imao pokrovitelja u periodu vladavine Narkosa Kolumbijom bio je baš Santa Fe. Ipak, po pojedinim istraživanjima koja su sprovedena od strane američke DEA, navode vezu između Kardinala i Fernanda Karilja Valjeha, vlasnika lanca drogerija i apoteka, za koga se takođe ispostavilo da je bio umešan u ilegalne poslove.

Važan aspekt prestoničkog klasika je prisustvo navijača oba tima na stadionu Nemesio Kamačo, poznatijem kao El Kampin, koji predstavlja dom za obe institucije. Na severnoj strani ovog zdanja obitavaju pristalice Milionera, koje se okupljaju pod organizacijom dve bara brava grupe "Comandos Azules" - "Plavi Komandosi" i "Blue Rein" - "Plava Kiša". Suprotnu, južnu stranu El Kampina zauzimaju navijači Independijentea, koji se za razliku od suprotnog tabora okupljaju pod jednom frakcijom bravosa "La Guardia Albi-Roja Sur" što bi uslobodnom prevosu značilo "Čuvari crveno-belog juga".

Klasiko Bogotano neprekidno se igrao u 93 sezone kolumbijskog fudbala i u vremenskom periodu koji obuhvata više od sedam decenija. Ukupan broj sukoba u svim takmičenjima dolazi do brojke od 324 zvanična derbija, od kojih je Miljonariosu pripalo 122 okršaja, dok je Independijente zabeležio 89 pobeda, a u 113 navrata duel je završen bez pobednika.

02.15: (2,05) Atletiko Nasional (3,10) Independijente Medeljin (3,70)

Medeljin, živahna metropola sa preko tri miliona stanovnika smeštena u dolini Abura, podno svetlucavih vrhova Kordiljera, na obalama istoimene reke, ima popularan i dobro poznat nadimak Grad večnog proleća. Stanovnici Medeljina i regiona Antiokija, uopšte poznati su kao Paise. Ime potiče od španske reči za paisano, što kažete onom za koga smatrate da vam je zemljak. Ovaj nadimak primetan je i prepoznatljiv širom kontinenta, s obzirom na činjenicu da su ovi ljudi zaista rođeni i odrasli ovde. Za razliku od Kostenosa, uobičajnog nadimka za narod koji živi na obalama neka od dva okeana ili pojedinih mora koja okružuju Južnu Ameriku, Paise su navikle na planinsko okruženje njihovog velelepnog grada.

Ovaj grad predstavlja i dom dva velika fudbalska kluba. Dva tima sa tipičnim, ali veoma ponosnim i uzdignutim imenima. Nacionalni i Nezavisni. Dva kluba koja nikada nisu mogla zajedno, ali isto tako ne mogu ni jedan bez drugog. Oni predstavljaju dva lica Medeljina u nadaleko čuvenom derbiju, poznatijem kao Clásico Paisa!

Prvi izvori o nastanku Atletiko Nasionala pojavljuju se još 1935, nekih 12 godina pre njegovog zvaničnog osnivanja, kada se na ulicama Buenos Ajresa, takozvanog kraja koji se nalazi u gradskoj komuni 9, okupljao veliki broj mladih jureći za krpenjačom. Godinu dana kasnije, čovek po imenu Luis Alberto Viljegas, inače bivši predsednik fudbalskog saveza Antiokije, uspeva da skloni omladinu sa ulice i od njih sastavi fudbalski tim pod nazivom Atletikio Munisipal de Medeljin. Ime po kome je danas prepoznatljiv usvojeno je 1948. godine, posle prvog odigranog prvenstva na nacionalnom nivou. Nasional se smatra jednim od najjačih i najkonzistentnijih klubova u državi.

Sa ukupno 22 domaće titule, od kojih poseduje 16 pehara prvaka, četiri Kupa Kolumbije i dva Superkupa, on je i najtrofejniji u Kolumbiji. Ujedno, bio je i prvi klub u državi koji je 1989. godine osvojio Kopa Libertadores, a posle ponovnog osvajanja ovog trofeja 2016. godine, Zeleni tim postao je najuspešnija ekipa iz svoje zemlje u najjačem klupskom takmičenju na kontinentu. Boja kluba je zelena i bela, koje su preuzete sa zastave Depertamenta Antiokija, a koje su opet preuzete od biljke pod imenom Portulasa Olerasea, kod nas poznatija kao Tušt, koja predstavlja endem regije Paisa, a po kojoj klub nosi i jedan od nadimaka "Verdologas" iliti Purslanes.

Sa druge strane Independijente su 1913. godine osnovala braća i sestre porodice Uribe Piedraita, uz podršku i pratnju bogatih familija iz Paise, Grifenštajn i Haramiljo, pod nazivom Medeljinski Fudbalski Klub. Godina nastanka čini ga drugim najstarijim aktivnim klubom u Kolumbiji, posle Deportiva iz Kalija, osnovanog godinu dana ranije. U ranim godinama, pored igrača iz visokog staleža, za ovaj tim su nastupali i članovi pojedinih evropskih trgovačkih porodica koje su uglavnom bile poreklom iz Belgije i Švajcarske. Ime po kojem je danas prepoznatljiv klub usvaja krajem 1933. godine. Od početka profesionalizma 1948. Independijente je osvojio šampionat Kolumbije u šest navrata, pored toga upisao se i tri puta na trofej Kupa Kolumbije, što ga svrstava među velikane nacionalnog fudbala i grupu poznatu kao "Grande 7" (G7).

Po nekoj priči, boje kluba usvojene su po uzoru na argentinski San Lorenco. Crvenoj i plavoj, dodata je i bela, boja koja se pojavljuje u ranim godina na grbu kluba u vidu izlomljene oštre linije koja predstavlja bele vrhove Anda. Jedan od popularnih nadimaka kluba glasi "El Poderoso de la Montaña", u slobodnom prevodu Moć planine. Ipak, možda je najprepoznatljiviji po skraćenici i inicijalima DIM (Deportivo Independiente Medellin).

Klasiko Paisa, popularan je naziv rivalstva ova dva kluba, koji između ostalog, dele najveći sportski kompleks i stadion u gradu i regiji, pod nazivom Atanasio Žirardot. Zbog svoje agresivne pozadine, smatra se najvažnijim derbijem u Kolumbiji, kao i jednim od najvažnijih u Južnoj Americi.

Rivalstvo je posebno snažno zbog navijačkih baza bara brava grupa "Rexixtenxia Norte" na strani DIM-a i "Los del Sur" koji zastupaju zelenu stranu Medeljina. Klasična podela na Sever i Jug. Između ove dve bara brava grupe često se događaju sukobi i žestoke borbe, koje se neretko završavaju i smrtnim ishodima, zbog čega je ponekad na stadion dozvoljen ulazak samo obožavaocima jednog tima i obično je to formalni domaćin.

U formatu Apertura 2004. godine, Independijente i Nasional prvi put su se sastali u finalu nekog turnira. U regiji Antiokija i samom gradu uzbuđenje i napetost dosegli su tačku ključanja, jer je ovo bilo prvo finale Paise u istoriji. U prvom susretu odigranom 24. juna, DIM je slavio rezultatom 2:1 golovima Rafaela Kastilja i Horasija Serna. Revanš je odigran tri dana kasnije i završen je bez pogodaka, a Independijente je došao do svoje četvrte titule državnog prvaka.

U već pomenutom fenomenu “narco-fútbol", kada su brojni karteli postali vlasnici glavnih klubova u zemlji, među njima se našao i medeljinski dvojac, koji je pao pod uticaj možda i najjačeg čoveka tih godina u državi. Pablo Eskobar bio je osnivač kartela Medeljin i vremenom je postao najpoznatiji trgovac kokainom na planeti. Posle svog frustrirajućeg ulaska u državnu politiku, moć koju je uživao je iskoristio za "pokroviteljstvo" i investicije u igru koju je voleo - fudbal. Malo je poznato da je Pablo, prvenstveno bio obožavalac skromnog Independijentea, iako je najpoznatiji po podršci koju je pružio upravo Atletiko Nasionalu. Eskobar je preuzeo kontrolu nad oba kluba u gradu, ali je svoje najveće ekonomske resurse preusmerio na Nasional, stvarajući od njega najmoćniji tim na kontinentu.

Čuveni kokainski baron, uspeo je da formira sastav bez stranaca, okupljajući najbolje igrače u zemlji poput Renea Igite, Andreasa Eskobara, Leonela Alvareza i drugih. Bio je to tim koji će ući u istoriju 1989. godine, pošto je postao prvi kolumbijski klub koji je osvojio Kopa Libertadores. Ali, čistoća ovog trofeja i dan danas se dovodi u pitanje, zbog uticaja Eskobarovih ljudi, koji su bili strah i trepet na čitavom kontinentu. Uticaj medeljinskog kartela, i te kako se odrazio i na Independijente, za kojeg su po svemu sudeći, takođe kovani veliki planovi, ali se sukob glavnih kartela isprečio tome. Prekomerna moć trgovaca drogom u klubovima dovela je do brojnih nepravilnosti.

Kockanje je postalo sredstvo za sve ilegalne aktivnosti koje je organizovala mafija podmićivanjem, pranjem novca, pa čak i ubistvima. Jedan takav slučaj dogodio se baš 1989. godine kada je Nasional podigao najeminentniji trofej na kontinentu. Sudija Alvaro Ortega je ubijen 15. novembra. Izrešetan je sa 10 metaka dok je sedeo u jednom restoranu u centru Medeljina. Ovom krvavom događaju prethodila je utakmica čiji su glavni akteri bili Amerika iz Kalija, klub pod uticajem kartela u ovom gradu koji su predvodili braća Rodrigez Orehuela, i upravo Independijentea. Naime, Ortega se našao u bezizlaznoj situaciji između dva najmoćnija kartela i na utakmici koja je na kraju pripala domaćem sastavu Amerike sa 3:2, dva minuta pred kraj poništio je gol gostiju koji bi im doneo izjednačenje. Poslednjim zviždukom na ovom meču, nesrećni Ortega sebi je potpisao smrtnu presudu, a njegovo ubistvo par dana kasnije, po ličnom nalogu Pabla Eskobara, bilo je okidač da se prvi i do danas jedini put, suspenduje šampionat Kolumbije.

Prvi značajniji sukob, posle turbulentnih godina za oba kluba, dogodio se 1994, kada je u pretposlednjem kolu Nasional minimalnom pobedom nad gradskim rivalom obezbedio finale sa Miljonariosom, koga je kasnije savladao za svoju 13. titulu šampiona Kolumbije. Krajem devedesetih Independijente je ispao u niži rang, ali se klasiko ubrzo vratio na veliku scenu već prvih godina novog milenijuma. Pored već pomenutog čuvenog finala iz sezone 2004, odigrani su i polufinalni dueli 2008. i 2015, koji je ujedno bio i poslednji direktan okršaj u borbi za neki od trofeja. U prvoj utakmici te godine crveno-plavi su slavili minimalnim rezultatom i golom Huana Fernanda Saseda. Ali je moćni Zeleni tim predvođen jednim od najboljih fudbalskih stručnjaka sa ovih prostora, Reinaldom Ruedom, uspeo da preokrene rezultat u svoju korist i u revanšu slavi sa 2:0. Godinu dana kasnije, isti tim ponovo je postao vladar kontinenta, pobijajući glasine tokom protekle dve decenije, po kojima Nasional nikad ne bio postao šampion Južne Amerike da nije bilo Eskobara i njegovih krvavih dolara.

Klasiko Paisa igrao se ukupno 323 puta kroz sva takmičenja u kojima su učestvovala ova dva kluba. Nasional ubedljivo vodi po broju duela rešenih u svoju korist, sa njih 131, naspram Independijenteove 91 pobede, dok je u 101 slučaju sukob je završen bez pobednika.

KOLUMBIJA 1 - 10. KOLO

Subota

Onse Kaldas - Deportivo Pereira 0:0

Junior - Union Magdalena 3:1 (2:0)

/Gonzalez 21, Setre 40, Borha 63pen - Sančez 58pen/

Nedelja

Deportivo - Amerika 0:1 (0:1)

/Ramos 9/

Ekidad - Patriotas 1:1 (1:1)

/Sabag 41pen - Bolanos 4/

Alijansa Petrolera - Bukaramanga u /toku/

Ponedeljak

00.10: (3,05) Santa Fe (2,85) Miljonarios (2,50)

02.15: (2,05) Atletiko Nasional (3,10) Independijente Medeljin (3,70)

Utorak

01.40: (3,25) Kortulua (2,95) Deportes Tolima (2,30)

23.30: (2,35) Agvilas (3,00) Envigado (3,10)

Sreda

01.35: (2,05) Jaguares (3,05) Deportivo Pasto (3,80)

*** kvote su podložne promenama

Piše: Đorđe RADONJIĆ