Razumeti Murinja

Kad ga je tog leta 2007. pozvao menadžer Erik Volters prvo mu je rekao da sedne. Jer Stiv Sajdvel je mogao da se nada svemu samo ne pozivu iz Čelsija, kluba za koji je navijao još kao dečak. Reding je nudio više para da ostane, Vest Hem značajno više da bi došao kod njih, ali kad je čuo za interesovanje Žozea Murinja nije se Sajdvel ni najmanje razmišljao. Nije mu smetala ni paklena konkurencija u likovima asova kakvi su bili Frenk Lampard, Klod Makelele, Mikel Džon Obi, Majkl Esjen i u tom trenutku povređeni Mihael Balak. Sajdvel je hteo samo na Stamford Bridž. I mada svakako nije ostao upamćen kao prva asosijacija na zlatnu eru Plavaca mogao je da vidi kako sve izgleda iznutra. Pa i da, 13 godina kasnije, posvedoči kako je bilo raditi sa Murinjom na vrhuncu.

Jer iako je kasnije bio prvak Evrope sa Interom, vodio i Real i Mančester junajted, utisak je da Murinjo nikada nije bio jači no kad je vodio Čelsi u prvom mandatu u Londonu. Pa se zato i Sajdvelov intervju za The Athletic pretvorio u svojevrsnu odu Posebnom. Priseća se Sajdvel i upoznavanja, u domu porodice Murinjo, pre no što je i potpisao...
“Posade me u dnevnu sobu i čekao sam tamo 15 ili 20 minuta. Nikog nema. Čujem mu suprugu kako kuva u kuhinji, deca se igraju negde u daljini, pas ulazi i izlazi... Ne znam šta da radim, neću nikog da uplašim, posle nekog vremena silazi on niz stepenice, u papučama, farmerkama i običnoj nekoj majici. Čujem da nekome kaže: ’Šta? Pa on je već ovde?’“, smeje se Sajdvel.
“Ulazi i odmah se izvinjava. Na kraju smo satima pričali o fudbalu. Dao mi je neku svesku, morate da imate na umu da je to na kraju sezone 2006/2007, a u njoj detaljan plan, na dnevnoj bazi, šta će da se radi cele sledeće sezone! Kad su treninzi, kad oporavak, sve upisano. Rekao mi je da ću imati minute, da me je gledao u Redingu, da želi Britance za okosnicu tima“.

To govori o Murnjovoj trenerskoj posvećenosti. A sad malo i o pregovaračkim vrlinama.
“Pitao me je: ’Šta želiš od fudbala?’ Rekoh da hoću pre svega trofeje, ali i da obezbedim porodicu. Onda je rekao: ’Dobro, onda moraš da potpišeš za Čelsi, pa ćeš da se boriš za trofeje, ako ne, bar ćemo da te isplatimo, pa idi negde drugde. Ne možeš da izgubiš’. Odmah sam potpisao“.

I još malo o tome kakav je Žoze imao uticaj na igrače. A i kako se rvao sa upravom. Prvi Sajdvelov dan u trening kampu.
“Murinjo sedi i kaže mi: ’Stiv, ti ćeš da nosiš devetku’. Ja sam video da su slobodni dresovi sa brojem devet i 14, normalno sam pretpostavio da ću da dobijem 14. Sad ne znam da li me testira. Ako kažem ’ne, hvala’, možda će da to shvati kao moju psihološku slabost. Ako kažem ’da’, možda ispadne da se samo šalio. Ali rekoh, bar ću da mu pokažem da se ne plašim i uzmem ja tako devetku. Kad sam ljudima pričao smejali su se. Mnogo vrhunski golgeteri su nosili Čelsijevu devetku, a ja sam na kraju otišao sa jednim postignutim golom“.

Šta je onda Murinjo hteo? Sa ove distance Sajdvel to vidi kao jednu od njegovih čuvenih misaonih igri.
“Sad kad gledam, verovatno je hteo da pošalje poruku ljudima u Upravi. Tog leta je tražio više para za pojačanja, a na kraju je doveo mene, Tal Ben Haima i Klaudija Pizara, sve kao slobodne igrače. Jedino zvučno pojačanje je bio Floran Maluda. A zašto je devetku dao meni, a ne Pizaru, napadaču? Verovatno je hteo da nešto pokaže time što je devetku dao igraču koji je stigao bez obeštećenja“.

Na kraju Sajdvel je Stamford Bridž napustio bez osvojenog trofeja i ostavio mnogo da se pitaju da li je on uopšte bio kalibar za tim sa šampionskim ambicijama. Sam Sajdvel priznaje da nije bilo lako. Još kad su krenuli na turneju po SAD...
“U mojim očima sve su to superzvezde i šta ima ja sad njima da pričam 10 ili 11 sati? Pa sam odlučio da sednem do ekonoma. Na treninzima kao na kompjuteru, sve ide glatko, po zemlji, na prvu, ping-ping-ping! Kao da je igrica. Elitni igrači, to je bilo to“.

Sa takvima naravno nije uvek lako raditi. Ali Murinjo je umeo. Sajdvelu je recimo 10 dana pre utakmice sa Blekbernom rekao da će debitovati u startnih 11 kako bi mu dao vremena da se pripremi. I ostale je znao da usreći.
“Jednom na letnjim pripremama nam kaže: ’Sutra treniramo normalno, ali hoću svi da dovede decu da vam supruge odmore’. I onda je osoblje koje inače na razne načine brine o igračima dobilo zaduženje da se brine o 30 ili 40 dece. Super su se proveli. Čuli smo ih kako se smeju dok smo trenirali. To samo pokazuje koliko je mudar bio Žoze, tako je pridobio i naše supruge“.

Međutim, nije moglo doveka da bude lepo. Posle godina uspeha baš je ta sezona bila Murinjova poslednja u Londonu. Septembra 2007. Murinjo je otpušten. Romanu Abramoviču valjda se smučilo da stalno sluša priča o tome kako Posebnom treba više para. U tom trenutku Čelsi je pet na tabeli, ali samo nekoliko poena iza vodećeg Arsenala. Džaba, Abramovič nije imao milosti prema čoveku koji mu je od 2004. doneo pet velikih trofeja.
“Nikad nisam osetio toliku tenziju niti pomislio da je u problemu. Bilo je nešto po novinama, ali nisi to mogao da osetiš u klubu. Igrači su bili jedinstveni, niko protiv šefa, nije da je izgubo svlačionicu. Jednog dana vozim suprugu na aerodrom i čujem ja radiju: ’S..nje, otišao je’. Odmah su nas zvali na sastanak, baš čudna atmosfera kad je Žoze došao da se oprosti. Mogao si da čuješ iglu kad bi pala na pod. Kao da je neko umro. Vidiš ljude kakvi su Didije Drogba, Frenk Lampard i Džon Teri, jaki karakteri, kako ili plaču i gledaju u pod ili im bar suze oči dok pokušavaju da ih zadrže“.

Sajdvel dakle nikad nije osvojio trofeje koje mu je Murinjo obećao. Narednog leta – u međuvremenu je tu bio i prošao i Avram Grant – Luiz Felipe Skolari je doveo Deka, a Sajdvel je otišao u Aston Vilu. Nije Sajdvel dakle ni zaradio koliko mu je Murinjo obećao. Ali ne kuka. Naprotiv.
“Sazreo sam kao čovek. I dalje imam na zidu dres koji sam nosio na debiju u meču za Komjuniti Šild, svi su mi ga igrači potpisali. To niko ne može da mi oduzme. A da li sam dobio te pare o kojima je Murinjo govorio? Bilo je dosta za račune“, skromno će Sajdvel.

Nije sve u novcu. Ima nešto i u uspomenama, a Sajdvelove s vredne prepričavanja.

(Foto: ©Reuters, ©AFP)