Veliki intervju Siniše Mihajlovića: Ibra i ja bismo se lepo zabavljali, sada mi je dovoljno da udišem čist vazduh

Pre skoro šest meseci ceo fudbalski svet se ujedinio oko podrške Siniši Mihajloviću. Od kada je obelodanio da boluje od akutne leukemije svi su gledali u nebo i molili se za zdravlje bombarederera iz Borova Sela. Legendarni as Crvene zvezde, Lacija i Intera, a sada trener Bolonje, na dobrom  je putu da ostvari pobedu života.

Vratio se na klupu, izdržao hemo terapije i kako je rekao u razgovoru za Gazetu počeoi maksimalno da uživa. Novinari eminentnog lista posetili su Mihajlovićev dom, koji im je pričao kako mu je teška bolest promenila karakter i kako sada drugačije gleda na život.
„Ljudi su me konačno razumeli. Tokom svih ovih meseci dobijao sam podršku velikih sportista, javnih ličnosti, političara. I ne samo od njih. Javljali su mi se obožavaoci koje nikada nisam video. Stranci su bili zabrinuti za mene. Ako su moje reči ili postupci doprineli da neko prebrodi tešku situaciju poput ove, onda je to za menme vrednije od Skudeta“, poručio je Siniša Mihajlović.

Najveću podršku trener Bolonje dobija od supruge Arijane. Normalno, od kada se Siniša razboleo sa njim je i majka. Pomaže mu da prebrodi krizni period posle tri ciklusa hemoterapija.
„ Ona je tu kako bih dobio koji kilogram (smeh prim.aut). Nisam mogao da poželim bolji Božić od ovog. Kada sam shvatio da sam bolestan nadao sam se da ću za ovaj veliki praznik biti u porodičnom okruženju. Rezultati testova su dobri, svakim danom se osećam sve jače. Imam pored sebe suprugu, decu i majku. Bolonja je dobila dva prethodna meča, tako da mogu da uživam“.

On uverava da će posle konačne pobede i ozdravljenja ljudi širom sveta videti drugačijeg Sinišu.
„Počeo sam da cenim svaki trenutak. Kao i momente koje ranije nisam ni primećivao, jer sam bio u stalnoj žurbi da radim i priprema se za ono što sledi. Naučio sam da slušam ljude oko sebe, da gledam njihove izraze lica. Uživam u jednostavnim stvarima života, sada mi izgledaju neprocenjivo“.

Siniša je pričao i tome kako provodi dane.
„Ranije sam svako jutro trčao sa slušalicama u ušima. Želeo sam na taj način da se otrgnem od stresa. Sada hodam između sedam i deset kilometara dnevno kako bih napunio baterije. Gledam oko sebe, udišem čist vazduh, što je posle tri meseca bolnice predivan osećaj. Otkrio sam ponovo deo sebe, za koji nisam znao da je postojao. Počeo sam povremeno i da plačem. Ne skrivam emocije“.

 I onda se dotakao promene karaktera.
„Postao sam strpljiv. Mnogo strpljiviji. Kao igrač nisam stigao da izborijem do jedan, odmah bih reagovao. Sada sam naučio da brojim do šest ili sedam pre nego što bih nešto uradio. Teško da ću ikada izbrojati do deset“.

Da je postao strpljiviji pokazao je i tokom nedavnog verbalnog okršaja sa Garijom Medelom.
„Želeo sam da oštrom reakcijom da probudim igrače, da ne naprave grešku. Takav je moj temperament. Rasplamsao se. Ali sam stao u pravom trenutku.  Da se u prošlosti to desilo bacio bih igrača na drugi deo tribine“.

Govorio je i o striktno sportskim motivima. Pre svega odluci Zlatana Ibrahimovića da pojača Milan, iako je pominjen kao veliko pojačanje Bolonje.
„Mnogo mi je žao što Ibra nije došao. Lepo bismo se zabavljali u Bolonji“.

Atalantu smatra primerom kada je u pitanju funkcionisanje kluba sa srednjim budžetom. Zadovoljan je rezultatima Lacija.
„Juventus je i dalje najjači. Iako više to nije Alegrijev tim, a još nije ni Sarijev“.

(FOTO: Star Sport, Reuters)