Veliki intervju Nemanje Radonjića: Sa Rudi Garsijom skoro da nisam pričao, najviše volim da igram sa Pajeom

Više od godinu dana patnje, borbe sa pritiskom i slabom formom, a onda ekspolozija u vidu četiri gola na poslednjih šest utakmica. Srpski reprezentativac Nemanja Radonjić trenutno u Marselju uživa u statusu VIP ličnosti.

Potpomognut trenerskim metodama Viljaša Boaša supersonični Nišlija ponovo igra kao u Crvenoj zvezdi i tera navijače Olimpika da se s pravom pitaju kada će krilni fudbaler dobiti šansu u kontinuitetu. Odličan period Nemanja Radonjić je začinio asistencijom Pajeu u trijumfu nad Nimom i potvrdio da navijači nekadašnjeg šampiona Evrope od njega tek mogu da očekuju prave stvari.

Likom i delom srpskog igrača naširoko se pozabavio lokalni "La Provence", koji je napravio vro zanimljiv intervju sa Nemanjom Radonjićem. Govorio je o teškom početku, odnosu sa Rudijem Garsijom i Viljašom Boašom, kao i danima slave.

Imate osmeh džokera, da li je to u Francusku stigao novi Radonjić?
„Možda mi je trebalo malo više vremena da se naviknem na francusko prvenstvo. Tačno je da prošle godine nisam mnogo igrao, često sam ostajao na klupi. Nijedan igrač to ne voli. Zato se nadam da ću nastaviti što češće da igram“, bile su prve Radonjićeve reči.

Dali ste četiri gola na poslednjih pet utakmica i to uvek kada ste ulazili sa klupe. Da li ste iznenađeni?
„Naravno da sam iznenađen. Ne događa se često da kada budete na klupi postignete gol. Utakmica protiv Bresta je bila okidač. Stekao sam samopouzdanje. Shvatio sam da kao alternativa mogu mnogo da pomognem timu. Međutim, nadam se da ću neke mečeve igrati od početka“.

Pre ovog sjajnog perioda vezali ste 26 utakmica bez postignutog gola, što je svako jedinstven slučaj za jednog ofanzivca. Kako objašnjavate taj period?
„To može da se desi svakom igraču na svetu. I kada mi nije išlo verovao sam u sebe. Bio sam uveren da mogu da igram na najvišem nivou. I sada svi vidite da sam bio u pravu“.

Kao mlad igrač imali ste velikih poteškoća u inostranstvu. Nije Vas išlo ni u Romi?
„To ne može da se poredi. Velika je razlika u iskustvu. Tada sam imao 16 godina, dakle bio sam jako mlad. Nisam bio profesionalac. Ovo je moje prvo profesionalno iskustvo van Srbije“.

Da li uživate u statusu "super rezerve"?
„Uvek postignem gol kada uđem sa klupe. Prija mi to. Razogovarao sam sa trenerom. Videćemo koliko ću utakica početi u nastavku sezone“.

Na levoj strani igra prva zvezda Marselja, Dmitri Paje. Kako gledate na to, i da li Vam je pozicija na levom boku omiljena?
„Najviše volim da igram na levoj strani. Ali Paje je najbolji igrač Olimpika, ima impresivnu karijeru i normalno je što je on prvi izbor. Ali postoje neke varijacije. Bilo da sam levo ili desno, volim da igram sa Pajeom. Protiv Meca je trebalo da uđem i igram na desnoj strani. Trener se predomislio u poslednjem trenutku. Tada je i Paje bio u igri. Kada on ima loptu svašta može da se dogodi“.

Kako vam se čini francusko prvenstvo?
„Za mene je to veoma visok nivo. Kada dođete iz Srbije, bude vam veoma teško, razlika između dva prvenstva je ogromna. Ovde se mnogo više trči, fizički je dosta zahtevnije takmičenje. Isto tako i taktički. Sada mi konačno dobro ide. Ali moram da gledam u budućnost. Ne smem da se osvrćem na golove koje sam postigao“.

Kako napreduje Vaš odnos sa Viljašom Boašom?
„On je napravio pozitivan uticaj. Bolja je atmosfera u klubu, svlačionici, pa i u autobusu. Vrlo često razgovaram sa njim i dobro se slažemo“.

Mora da vam je prijao odlazak Rudija Garsije. Kako ste doživeli prošlu godinu?
„Nisam bio u lošim odnosima sa Garsijom. Istina je samo da sam sa njim manje razgovarao nego sa sadašnjim trenerom. Lakše mi je kada komuniciram sa šefom. Volim da mi trener kaže šta se od mene očekuje. Prošle sezone sam manje igrao, pa smo i manje razgovarali“.

Kevin Strotman je rekao da vi možete da izgubite loptu, a u sledećem napadu da postignete gol. Da li ste svesni da vaša igra može da razljuti i saigrače?
„Takav sam. Volim da idem napred, šutiram, driblam. Nekada izgubim loptu, ali to je fudbal. Što se tiče Kevina Strotmana odlično se slažemo, poznajemo se još iz Rima. On je najneverovatniji čovek kojeg poznajem. Stalno je uznemiren (smeh prim. aut), pa nećemo ozbiljno da shvatimo njegove reči. Cimeri smo, često idemo na ručak ili večeru. On je veliki profesionalac, mnogo radi. Imao je mnogo povreda tokom karijere, pa je navikao da više trenira od drugih. Kad dođem u kamp on je već tamo. Kada odem iz kampa on je još tamo“.

RODITELJI MI NE RADE, MORAM DA IM FINANSIJSKI POMAŽEM

Kako funkcionišete u svlačionici?
„Sjajno, čak sam počeo da pričam sa saigračima na francuskom. U četvrtak posle treninga i zajedničkog ručka razmenjivali smo poklone. Dobio sam od trenera golmana parfem Dijor, a analitičar mi je poklonio pecivo. Nije mi se svidelo, pa sam ga poklonio Strotmanu“.

Kako vam ide učenje francuskog jezika?
„Kada sam došao imao sam časove zajedno sa Ćaletom Carom. Sada više nemamo. Zašto? Ne znam. Što se tiče fudbalskog vokbulara sve znam. Sve više upijam jezik i razmišljam na francuskom. Mogu da vas pitam i da li biste ručali sa mnom“.

Kakav vam je život u Marselju?
„Živim blizu trening centra. Sa mnom je stalno moj prijatelj Saša Popović i devojka Sofija. Roditelji su samo jednom bili. Oni žive u Srbiji. Majka Radmila ne radi, otac Dejan je nedavno prestao. Tako da sada moram da vodim računa o njima. Ne idem često u centar grada. Umoran sam od treninga“.

Kako ste živeli ovih godinu dana, pošto su vas francuski mediji često kritikovali?
„Baš me briga. Ne hajem mnogo za ono što se piše po medijima. Prlistavam srpske portale i nekada sam iznenađen šta se piše o meni. Uglavnom se informišem preko Instagrama. Vidim kad me ljudi spominju“.

Kako vam se sviđa atmosfera na Velodromu?
„Nemam problem sa tim. Volim što je atmosfera vrela, kao u Srbiji“.

Imate li poruku za navijače?
„Neka nam i dalju budu lojalni. I neka nas podržavaju još jače. Nadam se da ćemo sledeće godine igrati u Ligi šampiona“.
(FOTO: Reuters)