Veliki intervju Marka Marina u Nemačkoj: O Šolu, Bajernu, Savićeviću, Liverpulu, Marakani, Trabzonu, Ajntrahtu...

Pre 12 godina Marko Marin je odigrao prvi meč protiv Bajerna u karijeri. Ušao je sa klupe u timu Borusije Menhegladbah kao jedan od najvećih talenata nemačkog fudbala. Kasnije je postao reprezentativac Nemačke.

Sutra će kao kapiten i najbolji igrač predvoditi Crvenu zvezdu protiv Bajerna. Biće to prvi meč Bavaraca i Zvezde u Minhenu otkako je Marinov idol Dejan Savićević odigrao čuvenu partiju za muk nemačke publike u Minhenu.
„Sjajno je što ću opet igrati u Nemačkoj, a pogotovo protiv Bajerna“, kaže Marin u velikom intrevjuu za nemačke medije koji su mu poklonili mnogo paženje ovih dana kao bivšem reprezentativcu i poznatom imenu u tamošnjem fudbalu.

Marin je sa mladom reprezentacijom Nemačke bio prvak Evrope, a potom 16 puta igrao za Elf i bio učesnik Mundijala u Južnoj Africi gde je sa Pancerima izgubio od Srbije.
„Jedva čekam da se opet sretnem sa nekadašnjim saigračima iz reprezentacije Manuelom Nojerom, Džeromom Boatengom i Tomasom Milerom“, kaže Marin.

Sećaš li se prvog meča protiv Bajerna?
„Naravno da se sećam. Igrao sam za Menhengladbah, ušao na poluvremenu... Posebno se sećam jedne stvari“.

Koje?
„Memet Šol je još igrao fudbal. Uzeo sam mu dres čim se utakmica završila. Uvek je bio jedan od mojih omiljenih fudbalera“.

Šta bi današnji Marko Marin rekao tom Marku Marinu koji je ušao protiv Bajerna?
„Ne bih mnogo. Pre svega da igra onako kako voli. Mislim čak i da nisam loše odigrao tada, iako mi je bio tek drugi meč u Bundesligi. Za mladog fudbalera je bila velika stvar da zaigra tada protiv Bajerna. Trenirao nas je sjajni Džoš Luhukaj koji mi je pružio šansu na kraju sezone, iako smo na kraju ispali iz Bundeslige. Danas sam mu veoma zahvalan na tome“.

Kakve su šanse Crvene zvezde sutra protiv Bajerna?
„Naravno da moramo da budemo realni. Tek smo drugi put uspeli da se kvalifkujemo za Ligu šampiona i to je velika stvar za klub i Srbiju. Kada pogledate sastav grupe, odmah vidite ko je favorit. Ali ubeđen sam da smo naučili neke lekcije iz prošle sezone“.

Tada ste imali tri jaka protivnika u grupi.
„Liverpul koji je osvojio Ligu šampiona, Pari Sen Žermen i Napoli. Naravno da smo u gostima platili mnogo skupih lekcija u takvoj grupi, za većinu nas je to bilo sasvim novo iskustvo. Nadam se da ćemo se ove sezone pokazati u boljem svetlu. Kod kuće je već drugačija priča“.  

Mislite na atmosferu na beogradskoj Marakani?
„To je nešto toliko neverovatno da je teško objasniti“.

Molim te, pokušaj.
„Sećam se kada su me engleski novinari posle 4:0 za Liverpul na Enfildu pitali šta očekujem u revanšu u Beogradu. Očekivali su da će nas na sličan način ugasiti i u Beogradu“.

Šta si im odgovorio?
„Sačekajte, videćete. Atmosfera na našem stadionu je nešto potpuno drugačije. Raspoloženje među igračima, energija, osećaj kada istrčavaš kroz onaj dugački tunel...“

To je jedan od simbola Marakane?
„Tačno. Od svlačionica do terena nekad treba 10 minuta. Čini ti se da je tunel sve duži i duži kako hodaš. A kad izađeš, odjednom uletiš u ogromnu buku. Oni su mislili: ’Mi dolazimo iz Liverpula, šta to može da nas impresionira’. Ali onog trenutka kada su izašli na teren, videlo im se na licima da su impresionirani onim što vide. Kada smo poveli i kasnije povećali na 2:0, ništa nije moglo da nas zaustavi. Mislim da nigde u Evropi nema takve atmosfere“.

Kako se vaš tim oseća u tim trenucima?
„Većina igrača je bila u mlađim kategorijama i za njih ne postoji ništa veće od Zvezde. Ono što sada naša generacija radi nije dugo viđeno. Igramo Ligu šampiona protiv velikih timova pred rasprodatim stadionom. Već smo odigrali osam mečeva u kvalifikacijama i izbacili neke renomirane timove.

Kao naprimer Kopenhagen i Jang Bojs?
„Tačno. Plasman u Ligu šampiona nama vredi kao Bajernu da osvoji Ligu šampiona.

Imao si bitnu ulogu u kvalifikacijama.  
„Mislim da nikada nisam bio toliko važan u nekom timu kao što sam danas. Posebno kao lider na terenu i primer mladim igračima. Nisam više tip igrača kakav sam bio ranije. Ne čekam više samo loptu na krilu da bih onda krenuo u dribling. Sada sam više plejmejker. Nikad nisam bio srećniji u karijeri“.

Kakav je fudbalski entuzijazam u zemlji? Kakvo je mišljenje o Bajernu?
„Iskreno? Bajern je veoma popularan kod nas zvezdaša“.

Objasni?!
„Crvena zvezda je 1991. godine osvojila titulu prvaka Evrope, a danas se više priča o polufinalu sa Bajernom nego o finalu sa Marseljom. Moj idol Dejan Savićević je nosio Zvezdu do pobede od 2:1 u Minhenu, a a onda je Bajern preokrenuo u revanšu u Beogradu, pogodio stativu, da bi u nadoknadi vremena Augentaler postigao autogol. Zato se te utakmice dobro pamte. Bundesliga se danas generalno prati u Srbiji, mečevi se prenose i ljudi poznaju nemački fudbal“.

Votfordov igrač Hose Holebas je nedavno rekao da niko ne želi da ide u Bundesligu iz jakih liga.
„Tako nešto može da kaže samo igrač kojeg niko i ne zove da igra u Bundesligi. Uopšte se ne slažem sa njim. Igrao sam u mnogo zemlja i video da je Bundesliga među najatraktivnijim ligama za strance. Pogledajte samo ko danas igra u Nemačkoj. Dolaze zvezde poput Kutinja“.

Bio si jedan od najvećih talenata nemačkog fudbala. Kako si to tada podnosio?
„Rekao bih prilično normalno. Sa ritmom utakmica i treninga ne stižete da shvatite šta se dešava u svetu oko vas. Uvek sam bio više fokusiran na teren nego ono van njega. Ali slažem se da kada gledate sa strane, prosto je neverovatno koliko se danas neki igrači 'hajpuju'. Sve to može da ima i negativne efekte, ali razumem da su mladi igrači impresionirani takvim stvarima“.

Ti deluješ da si čvrsto na zemlji.
„Jesam, ali to zavisi i od okruženja. Ako vas ljudi okolo stalno hvale, to može da bude opasno. Novac takođe. Ako momak od 18 godina zarađuje mnogo, šta možemo da očekujemo od njega. Svi znamo da mlade osobe najviše vole da se provode. I to je u redu sve dok je posle utakmice, ali pre utakmice treba da budete profesionalac. Danas u vreme Tvitera i Instagrama sve može da vam se vidi i da sutra završi u novinama. Za mene je to previše, šta su napravili od svega toga...“

Igrao si kasnije u Čelsiju, Sevilji, Fjorentini, Anderlehtu... Šta si naučio?
„Mnogo toga, ali ne mnogo pozitivnog“.

Na šta misliš?
„Na primer, nisam bio srećan kad sam pozajmljen Fjorentini i Anderlehtu. Pogotovo u Anderlehtu. Otišao sam u klub velike tradicije, odigrao nekoliko mečeva, povredio se i nisam više igrao. Osećao sam kao da nisam ništa dao klubu. Oni su hteli da osvoje titulu, ja sam hteo da im pomognem, ali nije išlo. To nisu lepe uspomene. Žao mi je što navijačima nisam pokazao šta mogu na terenu“.

A u ostalim klubovima?
„Bilo je i pozitivnih iskustava. Trabzon je najbolji primer. Gde god danas da ih sretnem, navijači Trabzona me pozdravljaju. Kada se priča o turskom fudbalu, ljudi uglavnom misle da su to samo Galatasaraj, Fenerbahče i Bešiktaš. Ali u Trabzonu su ljudi jednako ludi za fudbalom. Ta njihova strast je zarazna“.  

Tamo si uspeo da se pokažeš?
„Iz današnje perspektive sam ubeđen da me je Trabzon vratio na pravi put. Iako sam imao povreda, odigrao sam dosta utakmica. Pre toga mi je sve išlo nizbrdicom. U Trabzonu sam napravio preokret. Taj klub i okruženje u njemu su bili zaista srećna stanica za mene“.  

Uz sve poštovanje prema Beogradu, da li je povratak u Bundesligu naredni cilj?
„To je cilj koji sada nema neko značenje. Iskren da budem, ne postoji mesto i klub na svetu u kojima bih sada radije bio nego u Zvezdi. Ali posle karijere bih želeo da se vratim u Nemačku i da živim u Frankfurtu. Iako sam kao dete imao dva sna: da zaigram u Crvenoj zvezdi i Ajntrahtu iz Frankfurta. Tako da, ako bih se vraćao u Bundesligu, onda bi to bilo samo zbog Ajntrahta“.  

Time bi zatvorio krug?
„Možda bi bilo najlakše da dođem sa Crvenom zvezdom kao protivnik u Ligi Evrope i da igram u Frankfurtu. Onda bi mi se san potpuno ispunio“.  

(FOTO: Star sport, Reuters)