Veliki intervju Gereta Bejla: Mediji stvorili lažnu sliku o meni, u Realu sam bio naivan

Kako samo vreme leti. Prošle su skoro tri godine otkako je Geret Bejl završio karijeru. Sklonio se sa fudbalskog igrališta, ali ne iz javnog prostora, pošto je u ulozi u kojoj nikad ranije nije bio. Stručni je konsultant za bitne utakmice, poput finala UEFA takmičenja i u pozciji u da izbliza doživi rad medija, iako  ih se klonio dok je špartao terenom.

Za mnoge ljubitelje sporta, njegove opaske posle meča Totenhem – Mančester junajted, letos u borbi za pehar Lige Evrope, ostale su upečatljive i postoje navijači koji kažu da su njegovi komentari bili zanimljiviji od dešavanja na San Mamesu.

Velšanin je saglasan.

„To je verovatno najgora utakmica koju sam ikada gledao. Jedna od onih koje se niko ne seća. Pamte samo rezultat i osvajač trofeja. Otišao sam u Bilbao kao navijač i bilo je lepo da bidim Sparse kako stižu do pehara“, priseća se nekadašnji krilni napadač u opširnom intervju britanski GQ magazin. „Retko ko, ako se mlad penzioniše, tačno zna šta želi da radi. Znao sam da će mi biti potrebno nekoliko godina da se sklonim od fudbala i oslobodim um. Uvek sam sebi govorio da želim da probam nekoliko stvari i ako mi se sviđaju – to je to. Ako mi se ne sviđaju, barem mogu reći da sam probao. Bilo mi je neophodno da se udaljim od fudbalskog okruženja neko vreme, jer mi je dalo šansu da vratim ljubav prema igri. Osećam da sad ponovo mogu da vidim stvari na drugačiji način“.

Nedavno smo svedočili  kako je varničilo tokom „razmene mišljenja“ na relaciji Virdžil van Dajk – Vejn Runi i zato je jedno od pitanja za bivšeg asa Real Madrida da li su stručni konsultanti danas dovoljno hrabri da govore ono što bi moglo da postane viralno u digitalnom svetu.

„Ljudi to rade da bi pokušali da se istaknu u karijeri. Ja ne činim to iz tog razloga. Nije me briga da li sam viralna senzacija, samo želim da se malo zabavim i širim svoju mudrost ljudima koji ne znaju nužno toliko“.

Dok je bio u Madridu, Bejla su zvali „lenjim usamljenikom“. Iako je davao golove, o-ho-ho, i igrao dobro, uvek je bilo skepticizma. Zato sad, dok je sa druge strane, razume igrače.

„Ne znate šta treneri traže od fudbalera da rade. Imao sam utakmice u kojima nisam baš dobro igrao, ali trener ili selektor bi mi rekao: „To je upravo ono što sam ti rekao da uradiš“. Postojali su dani kad nije bilo važno da imam loptu u nogama, već da zaustavim protivničke akcije. Dakle, za trenera bih odigrao sjajnu utakmicu, ali za štampu i navijače to ne izgleda tako, jer nisam dao goli ili asistirao. Ili, igrač može imati mali problem ili se možda nešto dešava kod kuće, pa uvek volim da posmatram stvarnost sa huane strane, da pružim šansu sportistima da ne budu krivci“.

Poslednje veliko takmičenje na kome se pojavio bio je Mundijal u Kataru 2022. Da li se kaje što se penzionisao u 33. godini?

„Postoje stvari koje bih voleo da su se odvijale drugačije, ali svet nije savršen. Osvajanje Mundijala sa Velsom je bio san. Da ste mi u trneutku ka sam imao 13 godina rekli da ću u karijeri uraditi sve što sam učinio, ne bih poverovao ni za milion godina. Dete iz Kardifa koje dolazi iz normalne porodice, da nastavi i uradi ono što sam uradio. Toliko sam postigao u karijeri, tako da je igranje na Svetskom prvenstvu bilo manje-više poslednja stvar koju sam želeo da postignem. Nije ispalo dobro za nas, ali je to bio prvi put za 64 godine da smo učestvovali. Posle toga, nisam osećao da imam bilo šta drugo da postignem“.

Iako je ponikao u Sautemptonu, a afirmisao se u Totenhemu, Bejla najvipše pamtimo po delima u Real Madridu, sa kojim je pet puta osvojio Ligu šampiona, a i danas mu se dosta toga spočitava.

„Mnogo igrača dolazi u Madrid da bi bili Galaktikosi, ali ja sam stigao sa idejom da igram fudbal, tako da je ono što sam postigao kao velški igrač u inostranstvu bilo neverovatno. Uvek sam doprinosio velikim dostignućima. Ostale stvari? Nikada nisam toliko igrao golf kao što se potenciralo, ali pošto ljudi veruju onome što čitaju, stvorili su sliku o meni koja nije tačna. Verovatno sam bio kriv što se nisam branio i na neki način sam bio pomalo naivan, to je verovatno prava reč, što sam otišao u Madrid i nisam shvatao ozbiljnost Galaktikosa“.

Da li biste nešto promenili?

„Mislim da španski mediji ne znaju ko sam. Možda je do mene što im nikada nisam rekao, ali nisam nikome dozvolio da uđe u moj život. Moj fudbal i moj život su dve odvojene stvari. Nikada to ne bih promenio“.

Čak i kad su ga napadali. Često bez osnova.

„Uglavnom sam se držao daleko od svega. Nikada nisam kontrolisao društvene mreže, jer sam mogao da ima 100 objava, 99 bi bilo neverovatno, a postoji jedna loša koja privlači pažnju. Kada sam imao 16 godina u Sautemptonu, pročitao sam loš članak o sebi. Bio je to samo izveštaj sa utakmice, ali se sećam da je to uticalo je na moja izdanja kasnije, jer sam izgubio malo samopouzdanja. Iz lošeg iskustva sam naučio sam da se klonim toga koliko god mogu, jer sam znao šta to može da vam učini mentalno i fizički“.

(Reuters)

Mediji su imali druge miljenike u Madridu, poput Kristijana Ronalda, Luke Modrića i Karima Benzeme, svi su osvojili Zlatnu loptu i možda je to ograničilo Bejla da ne dobije najveće pojedinačno priznanje u svetu fudbala.
„To sa medijima je mnogo više od samog nastupa na terenu. To ide uz imidž, tako da će mediji definitivno imati favorite. Ne samo u fudbalu. Voleo bih da je drugačije, ali nije. Ne mislim da bi iko to porekao“.

Bejlov najbolji plasman u trci za Zlatnu loptu je šesto mesto 2016. godine.

„Stvarno? Nisam znao. U mojoj glavi, nekih godina sam bio bolji. Znao sam da igram kao jedan od najboljih fudbalera sveta, ali mi nisu bili potrebni drugi ljudi da mi to potvrde. Jednostavno sam znao šta radim. Pojedinačne nagrade nikada nisu bile ono čime sam se bavoio. Nisam odrastao uz želju  da osvojim Zlatnu loptu. Nikada ni na trenutak“.

Da li ste u kontaktu sa nekim od saigrača?

„Nisam baš u kontaktu sa mnogo njih, osim sa nekima iz reprezentacije, ali sam se uvek slagao sa svima. Nikada nisam imao problema ni sa kim. Nikada nisam imao velike svađe. Mediji su svašta pisali o meni i Kristijanu Ronaldu, međutim, nikada nismo imali problem, nikada se nismo posvađali, niti se potukli, nikada ništa“.

Da li nekad poželiš da si, na primer, prešao u Mančester junajted, a ne u Real?

„Često me to pitaju. Srećan sam što sam to uradio jer da nisam otišao u Madrid, možda ne bih bio toliko uspešan“.

I posle svih uspeha, a podigao je 16 trofeja sa kraljevskim klubom, uvek će biti onih koji Gereta posmatraju kritički. Između ostalog i zbog „slučaja zastava“ kad su, ga posle plasmana na EURO 2020.  španski mediji mesecima napadali zbog zastave na kojoj je pisalo „Vels. Golf. Madrid. Tim redom“.

„Bilo je je teško. Pre svega, niko nije znao koliko golfa zapravo igram. Ako vas sada pitam koliko golfa mislite da sam igrao, verovatno biste rekli tri ili četiri puta nedeljno, a zapravo sam odlazio na teren jednom u dve do tri nedelje. Isključivo slobodnim danom. Nikada ne bih igrao osam sati, baš sam bio veoma profesionalan, ali ljudi to ne znaju, pa izmišljaju. Bio je to trenutak kad smo se  kvalifikovali za Evropsko prvenstvo, slavili smo, ceo tim je bio na terenu, a onda je neko stavio tu zastavu ispred mene. Šta bi trebalo da uradim? Mislio sam, ne mogu da bacim zastavu svoje zemlje na travu, jer bi to bilo nešto najgore. Zapravo nisam fizički dodirnuo zastavu, što je za mene bilo važno, jer sam pomislio, nisam ja to uradio, već sam samo slavio sa prijateljima. Onda se desilo ono što se desilo“.

Mediji su osetili da je Bejl ranjiv i nisu imali milosti.

 „Španski mediji su me apsolutno su zaklali zbog toga. Osećao sam se pomalo napaćeno, jer se sve svodi na dezinformacije. Očigledno ne dajem prioritet golfu više nego svojoj zemlji i svom klubu, a nisam uradio ništa pogrešno. Nisam mogao ništa da uradim povodom toga, osim da se smejem ili plačem. Odlučio sam da se smejem. Nikad nisam plakao. Svaki put kad bi ljudi bili protiv mene, ja bih se smejao. To je bio moj način da se nosim sa tim. Ili se naljutim i igram dobro ili uživam, osmehujem se i takođe igram dobro. Nisam želeo da pokažem nikakvu slabost i da budem uznemiren. Još se sećam utakmice protiv Sosijedada na „Bernabeuu“ četiri dana posle „slučaja zastava“ kad sam ušao u poslednjih 30 minuta, dobijao sam zvižduke, a onda su mi na kraju aplaudirali. Igrao sam tako dobro. Dok sam se vozio ka kuči, moj agent me je pozvao i rekao: „Ti si lud! Niko ne može da se nosi sa takvim pritiskom i da radi te stvari, jednostavno si čudan“. Srećom, mentalno sam jak. Da su drugi ljudi bili u mojoj situaciji, nisam siguran da bi se snašli“.

Čemu biste to pripisali?

„Moj tata je veoma snažna ličnost. On i mama su me vaspitavali tako da ne pravim gluposti. Mnogo su žrtvovali dok sam odrastao. To je nešto što razumem tek sada kada sam roditelj i radim to sa svojim sinom. Tata je znao da mi kaže: „Baš me briga da li ćeš da igrapš sjajno ili lope, ali ako ne pokušaš, kako god da ispadne, e to da je to neprihvatljivo“. Isto sad govorim svom sinu, zapravo od njega zahtevam samo da pokušava. Tako uči životne lekcije. Ne možeš odustati kada ti se ne sviđa ili stvari ne idu dobro“.

(Reuters)

Čak i kada vas crne?

„Uvek sam govorio da bi novinarstvo promenilo fudbal ako bi moglo da piše samo o činjenicama. Neki ljudi pišu šta žele i na kraju imate čitaoce, pa zašto ne bi verovali u to? Trebalo bi svi da imaju odgovornost i pišu samo istinu“.

A danas, posle svega, koje tri reči bi Geret Bejl napisao na zastavi?

„Sada bih porodicu stavio na prvo mesto. Verovatno golf na drugo. Onda zdravlje“.

Zanimljiv izbor. Fudbala nema. Deluje da mu ga je preko glave, iako će na narednom Mundijalu učesnici biti Kristijano Ronaldo s kojim je delio svlačionicu Reala i Lionel Mesi protiv kojeg je vojevao godinama. A obojica su stariji od Velđšanina.

„Da ste mi to rekli pre godinu dana, ne bi mi bilo prijatno, ali sad sam u potpuno drugom raspoloženju i zadovoljan sam. Odigrao sam utakmicu pre neki dan sa prijateljima i definitivno nisam mogao da izdržoim do krahja, tako da je odluka o povlačenju bila ispravna“.

Koje je tvoje najveće saznanje otkako si se penzionisao?

„Dok sam igrao, ustajao sam i vodio decu u školu, a zatim bih zapucao pravo na trening. Mislio sam da sam mnogo uradio. Tek kada sam se penzionisao shvatio sam da moram da ustanem sat vremena ranije, obučem klince, operem im zube, poslužim žitarice i nosim se sa svim tim dramama koje se dešavaju svakodnevno. Zato zaista cenim ono što je supruga Ema radila svih prethodnih godina i zato sam u fazonu: „OK, sada razumem!“. Sada kada sam se penzionisao, osećam se kao da kontrolišem svoj život. Stvari su pod mojim uslovima, tako da ako imam nešto sa porodicom, to je na prvom mestu, a posao na drugom. Osećam se kao da sam toliko toga propustio dok su naša deca odrastala, kao što je odlazak na Božićnu proslavu, pa želim da budem siguran da sam tu za njih i da sam više prisutniji“, zaključio je Geret Bejl tokom intervjua za magazin GQ.